Pitali smo ih u kojim životnim situacijama prepoznaju dete u sebi? 

Moja supruga to “dete u meni” naziva “infantilnim ponašanjem odraslog čoveka”. Blokirati dete u sebi znači samo ukalupiti se u neke stereotipe, nametnute raznim kodeksima. Ako sedimo u društvu, a na TV- u je prenos utakmice, potpuno ću se isključiti i ispratiti “tekmu” do kraja – svako dete bi odabralo dešavanje koje mu je u tom trenutku zanimljivije. Kada se sretnem sa nekim predmetom čije mi funkcionisanje nije poznato, u stanju sam satima da ispitujem one koji znaju da mi kažu nešto o tome. Zahvaljujući prirodi posla kojim se bavim, pružila mi se prilika da saznam kako se pravi čokolada, žvake, krema za ruke… Kad ne odrasteš do kraja, lepše se slažeš sa sopstvenom decom. Evo, moja deca još uvek misle da sam WII konzolu kupio zbog njih.
Vladimir Zević, vlasnik produkcije Walter Media  

Dete u meni je i dalje prisutno, a najživahnije je na zimovanju i letovanju. Bilo da sam na snegu ili na plaži, zaista se ponašam poput deteta.
Saša Stanarčević, direktor Stema  

Prepoznajem dete u sebi kako u teškim, tako i u lepim trenucima, a posebno u situacijama u kojima pomažem ljudima oko sebe. Tada reagujem krajnje iskreno i dajem se svim srcem. Kada shvatim da praštam i ono što ne bi trebalo, postane mi jasno koliko je to dete prisutno. 
Vladimir Božović, advokat  

Dete u meni je najprisutnije kad igram kompjuterske igrice. Bezbroj puta sam obećao sebi da ću limitirati vreme koje ću provesti u toj “važnoj” aktivnosti, ali uvek kažem – još samo petnaest minuta. To dete se probudi i kada se nađem u prodavnici kompjuterske opreme. Čim vidim nešto novo, poželim da je moje pa nek košta koliko košta.
Nemanja Pekić, ekonomista  

Dete u meni dolazi do izražaja svakog dana, što je dobro, jer moj posao iziskuje stalno iznenađenje, razmišljanje, igranje… To dete ne da nije nestalo, već je sve prisutnije, samo je vremenom postalo smirenije, ozbiljnije i samosvesnije. Mi, koji se bavimo poslom koji nije klasičan i iziskuje mnogo kreativnog rada, ne smemo da se odreknemo tog deteta. 
Darko Kostić, modni kreator  

Posle tinejdžerskih godina, kada smo svi nastojali da budemo “pravi muškarci”, i skrivali to dete u sebi, sada ponovo možemo da ga pustimo da se igra. Prepoznajem ga kad pronalazim bezbroj razloga da bih odložio spremanje ispita, kada lažem devojku da kasnim zbog ovog ili onog, a zapravo sam predugo gledao prenos bilijara na televiziji, kada od majke pozajmljujem novac, a znam da joj neću vratiti, iako sam odavno honorarac… 
Saša Marović, apsolvent  

Nikad se nisam trudio da potisnem dete iz sebe. Još uvek se sa istim žarom radujem svakom Diznijevom crtanom filmu, novom delu Harija Potera, Narnije ili Gospodara prstenova. I danas u sebi prepoznajem onog malog hiperaktivnog avanturistu i istraživača koji želi da sazna šta je iza ugla. Mislim da se nikada neći odreći tog dela svoje ličnosti, jer bez svega toga ja ne bih bio ja.
Goran Sovilj, account manager Verano Group  

Tekst: Brankica Treskavica Foto: Shutterstock, Arhiva CPG

(Nema glasova)

 Loading ...