Categories POKLONI I AKCIJE

Dobitnice aprilskih knjiga meseca

U aprilskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Kog ženskog pisca najviše volite i zašto?” Vaši odgovori su nam dokazali da ima mnogo dobrih ženskih pisaca čiji rad volite i poštujete. Nije bilo lako napraviti izbor, ali morali smo to da učinimo. Evo kojih šest srećnih čitateljki dobija po jednu knjigu na poklon.

Foto: Pixabay

Anaa

Da jos jednom probam da prokomentarišem svog omiljenog ženskog pisca:-)Na prvu loptu jedna i jedinstvena, nobelovka Toni Morison… Žena koju prožima širok duh, neverovatna intelektualna dubina, šekspirovski osećaj za tragičnost, jezgrovitost, slikovitost, humor koji se sa merom graniči sa sarkazmom, nepogrešiv osećaj za pravdu, poštenje i praštanje… Uzmite samo jedno njeno delo i shvatićete kako je uspela da već sada postane klasik među modernim piscima.

Milja

Od ženskih pisaca najviše volim Alis Manro. U svetu u kojem vladaju muškarci, ona stavlja ženu u središte pažnje. Piše o ženama svih generacija, braku, ljubavima, prijateljstvu, sudbinima i karakterima ljudi. Njene junakinje često se sukobljavaju sa konzervativnim i uskogrudim shvatanjima sredine. Potrebno je napomenuti da je dobitnica Nobelove nagrade za književnost i da je po njenim pričama snimljeno nekoliko filmova, a jedan od njih je režirao i čuveni Almodovar.

Zora

Da je nekim čudnim slučajem rođena u nekom velikom narodu, da je bila okružena dubokim razumevanjem i podrškom, da se za nju svet otvarao kao što se ona otvarala za svet, Isidora Sekulić bi bila slavna kao i njene savremenice Virdžinija Vulf, Simon de Bovoar, Margaret Jursenar. Najumnija žena srpske književnosti 20. veka, živela je skromno, okrenuta svom duhovnom svetu. Verovala je u istinu i lepotu, a ostala je uskraćena za mnoga priznanja. Razgovarala bi uvek o književnosti, o ličnim stvarima nikada. Njen stil je specifičan, njene reči kao da plešu. Norveška je ostavila snažan utisak na njen duh i delo. Kako je izgledao njen dodir sa svetom pokazala je u priči “Bure”, gde se seća doživljaja iz detinjstva i jedne svoje nesvakidašnje duhovne pustolovine koja je započela i završila se u rasklimatanom buretu, gde je u tišini i usamljenosti, kao osetljiva devojčica i budući pisac, počela da raspliće, inače nikada do kraja odgonetljivu zagonetku sveta i čovekovog postojanja u njemu. Ona pokazuje kako se uz pomoć mašte putuje u nepoznate predele i duhovnim okom vidi ono što se u pogledu nikada nije dalo videti. Ona se bavi osećanjima nesigurnosti, koja su karakteristična za senzibilitet savremenog čoveka. Usamljenost je tema koja je opseda, a koju definiše kao otuđenost ljudi i stvari koje život tako izukršta da su uvek tamo gde im je strano, tuđe i hladno. Elegancija duha, virtuoznost reči, inteligencija i osećajnost izviru iz svakog napisanog reda Isidorine meditativne proze.

Mickolica

Često u šali kažem- ne brojte mi godine,knjige i parfeme:)! Imam,zasad, četiri njena dragulja na svojoj polici (mama bi rekla-bunkeru). Elif Šafak, žena uz čije romane kao da sam u gradu-brodu,pa neprestano krstarim bajkom, lepotom i čarolijom i na vrteški svakodnevnog života i vanvremenskih mudrosti vrištim od ushićenja šta će nova stranica doneti. Nikada mi limun i šafran nisu tako lepo mirisali, nikada mi cimet nije bio sinonim za srećni napitak,a beli slon simbol za slobodu. Nikada ranije. Elif,em što nas kroz šaljive, reklo bi se,komšijske dijaloge, uči o životu i pravim vrednostima, toliko nas i zasmeje nekim nametnutim normama, niskim porivima i porodičnim tajnama.Blaga satira i obilje ironije ,uz njen britak humor i katkad bajkovite,a katkad surovo realistične likove,uvuku me u priču i u glavi razvijam filmove,a opcija za autentični scenario je mnogo. Zamislite jednu istanbulsku pijacu, sa svim začinima, bezbroj boja,ukusa,mirisa, sjajem,perlama i gomilom ljudi i njihovih drama- e baš tako su zanimljivi njeni romani i tako mirišu! I ja možda nemam ” 40 pravila ljubavi”, kako glasi originalni naslov njenog romana, ali je ona savremena heroina koja me inspiriše da analiziram sebe, pokudim, budem zahvalna za svaki trenutak i nakrivim šešir svakom novom danu! Uostalom, “Ni kapljica dobrote, ni zrnce zloće ne ostaje neuzvraćeno!”

Dreamer

Uvek kad sam želela da uramim tišinu, ostavim trag stopala u melanholiji, kao testament…i kada me je miris procvetalog bagrema vraćao kraj jedne trošne kuce gde su se smešili najlepši brkovi i mirisale najtoplije kiflice sa ‘salom’, uzimala sam njene stihove. Požutele knjige sa otiscima sećanja, čekale su kao prva ljubav. Kao izazov. Kao šećerna vuna koja se topi i pod najtananijim prstima. Uz nju zavoleh poeziju. Ona piše uzvišeno. Slobodarski. Posebno. Zeleći da čovek ljubav kao hleb razume. Ona je sanjala parče slobodnog neba i grumen nežnosti. Nije želela da se milostinjom ljubav zove. Pa, ipak, čini mi se da nikad nije bila dovoljno prihvaćena i poštovana… Bar ravnopravno koliko je dala zauzvrat. Zato je ja čuvam u srcu. U spomenarima. I možda još uvek jedna braon školska klupa ima urezane njene reči. Zbog jednog osmeha. Zbog sutona bez šapata…
Divna MIRA ALEČKOVIĆ.

Brankica Marković

Žena oštrog i britkog jezika, žena borac. Ona koja sve što misli, to i kaže… Ona tako slična meni… Isidora Bjelica…

Molimo srećne dobitnike da nam se jave na redakcijski mejl www.lepotaizdravlje.rs@gmail.com i ostave nam svoje podatke kako bismo se dogovorili oko preuzimanja poklona.

 

1 komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!