Categories POKLONI I AKCIJE

Dobitnici aprilskih knjiga meseca

U aprilskom izdanju rubrike “Knjige meseca”, koju objavljujemo svakog prvog petka u mesecu, pitali smo vas: “Koji muški književni lik vam je omiljen i zašto?” Hvala vam na lepim i inspirativnim odgovorima! Evo kojih osam srećnih čitatelja dobija po jednu knjigu na poklon.

Molimo dobitnike da nam do srede, 18. aprila, na mejl www.lepotaizdravlje.rs@gmail.com, sa naznakom “Knjige meseca”, pošalju lične podatke.

Gaga11

Teško pitanje. On mora biti iskren,životan,da ljubav kao hleb razume,vispren,hrabar,epohalan. Mora me ostaviti u čudu,naterati da ga volim i da mu se vratim. Da nije dosadan. Eto, možda bi to bio Hitklif iz Orkanskih visova,Emili Bronte. On je i heroj i zlikovac i dobrica i zanesenjak. A takvima najteže odolim :).

Bojana

Moj omiljeni lik iz književnosti je Herkul Poaro. Simpatični detektiv koji rešava svaku misteriju iz romana Agate Kristi. “Male sive ćelije” ovog omiljenog detektiva svih vremena i različitih generacija na šarmantan način vas osvajaju da nastavite da čitate romane gde je on glavni lik.

Tatjana

Vronski iz Ane Karenjine je moj najdraži muški lik iz književnosti. Šarmantan, lep, obrazovan,….. ja mislim da nema devojke koja nije bila “zaljubljena” u njega i maštala o takvom dečku. Prava romantika i prava ljubav iz ruskog romana.

Maja

Moj omiljeni muški književni lik je Mali princ u istoimenom delu. Jednostavno, taj lik je oličenje onoga čega svaka osoba treba da bude, dobrote, ljubavi i prijateljstva i uči nas mnogim životnim lekcijama. “Samo se srcem dobro vidi, suština je očima nesaglediva.”

Milena

Ahmed Nurudin. Balkanski Jozef K. Hrabar. Poslednji čovek na svetu koji je hteo da se pobuni.

Jellena

Nijedan muški lik iz književnih dela nije pobrao toliko simpatija i saosećanja s moje strane kao Anri Tuluz de Lotrek, francusku slikar i glavni lik klasika “Mulen ruž” Pjera la Mira. Anri je bio slavan i poznati slikar sa Monmartra, nesvakidašnjeg fizičkog izgleda zbog deformiteta kostiju nogu, često odbacivan i ismevan upravo zbog tog hendikepa. Uprkos tome, hrabro je krenuo svojim putem pokušavajući da fizičke manjkavosti nadoknadi drugim kvalitetima. Bežao je od aristokratskog društva iz kog je i sam poticao, okrenuo se nekom drugačijem svetu, svetu noćnih izlazaka, noćnim lokalima i barovima, bordelima i kabareima, ženama lakog morala, porocima i alkoholu. Postao je boem i izvanredan slikar ali duboko u duši ostao nesrećan do kraja života. Tražio je prihvatanje i iskrenu ljubav, žudeo za njom ali je nikada nije pronašao, barem ne u onom obliku u kome mu je bila potrebna. Bio je talentovan umetnik, jedinstven, stalno u društvu a večito usamljen, stalno okružen ženama koje su mu davale svoje telo ali ne i srce. Senzibilan, sklon melanholiji i samodestrukciji nije uspeo da se otrgne sopstvenom sunovratu, alkoholu i bolesti. Umro je usamljen pored jedine žene koja ga je istinski volela, pored svoje majke.

DU.

Šolohovljev Grigorije Melehov,čovek kome sam poželela da napišem pismo,da ga oživim svojom imaginacijom.Čovek zbog koga je i 4 toma bilo prekratko.Pravi ratnik i ratar,plahovit,nagonski i neukrotiv.Vešt u baratanju sabljom i jahanju konja.Don,stepa i njiva bili su njegov svet,misao i suština.Govorio je “Od zemlje se nikud neću maći.Ovde je stepa.Ima se čim disati”. Buru emocija u njemu je izazvala Aksinja,tuđa žena,dok mu je sopstvena,Natalija, bila tuđa nekako-kao mesec,niti hladi,niti greje.Međutim, on nije moralno posrnula ličnost,on je lud,hrabar,požrtvovan,izaziva divljenje.Zbog vojevanja,krvi i gubitaka duša mu je otvrdla kao slatina na suši.Moglo bi se reći da Grigorije nije stvoren za složene situacije,zato što je on čovek kolebanja i večnih dilema,čovek stihije i nemogućnosti da se snađe u pravom trenutku na pravi način,što je tipična crta mnogih kozaka tog vremena.U njemu je bilo toliko zamaha i snage,ali nije mogao pronaći sebe,pa svoje ratništvo završava u razbojničkoj bandi.Ali on nije nikakav bandit,već prosto nesrećan čovek.To je razlog što sa nepunih 30 godina izgleda kao spaljena stepa i što je sa dušom kao presahlim bunarom.Naposletku,kada je izgubio svoje bližnje i sve što je davalo smisao njegovom životu,priželjkivao je i sopstvenu smrt.Sve mu je dosadilo-i revolucija i kontrarevolucija.To kaže čovek koji nema još ni 30 godina;čovek koji je pre vremena osedeo,ostario i pokopao sve svetle iluzije o ljudskoj čistoti i pravednosti u svetu.To govori čovek koji je,i pored velike snage u sebi,bio stvoren za velike strasti i za život u miru,za lepotu života,a ne za velike događaje i velike prelome u istoriji.

Biljana

Koliko god delovalo čudno-Raskoljnikov, najkompleksniji lik majstora književnosti Dostojevskog. Nikada nisam uspela da se otmem utisku da je ta zabludela duša žrtva sopstvenih uverenja. On je takav lik na koji prosto, ne možete ostati ravnodušni. Od sažaljenja prema jednom jadnom studentu, preko podozrivosti, neverice, zgražavanja, užasavanja, pravdanja, saosećanja, neverovanja do potpune obamrlosti je put koji krivuda kroz Zločin i kaznu. Od želje da mu skuvate tanjir tople supe do vešanja na sred trga, od suza do besa, majstorski oslikani slojevi duševnog stanja jedne sasvim obične ljudske kreature raznose na delove. Ne moraju junaci uvek da budu dobrice i heroji, meni on uprkos (ili u inat) svemu ostaje omiljeni književni lik.

Autor: M.Š.
Foto: Thinkstock

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA