Knjige meseca: Darujemo vam šest naslova u kojima ćete ovog leta uživati

SHARE

Svaki prvi petak u aktuelnom mesecu rezervisali smo za darivanje knjiga. Evo prvog junskog petka i mi vam, zajedno sa našim izdavačkim kućama, poklanjamo nove i zanimljive naslove. Da biste dobili knjigu na poklon potrebno je da što zanimljivije odgovorite na pitanje: “Koja knjiga vas je, dok ste je čitali na plaži, toliko privukla, da je tokom celog letovanja niste ispuštali iz ruku?” Odgovore ostavljajte u komentarima do sledećeg četvrtka u podne, a najinteresantnije ćemo nagraditi. Imena dobitnika objavićemo na našem portalu u petak, 9. juna.

Priredila: Maja Šarić

NIGDE NEMA TE, JELENA BAČIĆ ALIMPIĆ (Laguna)

Priča o tome kako je jedna mlada žena svojom hrabrošću, snagom posvećenosti i ljubavi uzburkala italijansku i svetsku javnost neposredno posle I svetskog rata.

 

 

TRI PUTA TI, FEDERIKO MOĆA (Čarobna knjiga)

Nastavak trilogije XTri metra iznad nebaX prikazuje život glavnih junaka šest godina kasnije. Njihova priča sada je svedočanstvo strasti i ljubavi.

 

 

MORFIJUM, ŠČEPAN TVARDOH

(Dereta)

Maestralna studija ljudske slabosti o neobičnom, dvosmislenom, odbojnom i ciničnom liku, s kojim se ne poistovećujemo, ali smo svim srcem uz njega.

 

PTIČIJI SUD, AGNES RAVATN
(Agora)

Zanosna priča o dvoje ljudi koji se iz različitih pobuda izopštavaju iz društva. Počinje nežno, a onda se izgrađuje u sveobuhvatnu dramu o životu i smrti.

 

KAD ME UGLEDA ONO ŠTO TRAŽIM, MIHAJLO PANTIĆ

(Arhipelag)

Pisac istražuje zbivanja i sudbine, obične ljude i neobične događaje, tragove bliske istorije u neposrednoj svakodnevici u novobeogradskim blokovima.

 

SREĆA I DRUGE MALE VAŽNE STVARI, HAIM ŠAPIRA
(Vulkan izdavaštvo)

Polazeći od književnih i filozofskih izvora, Haim Šapira nas poziva da dovedemo u pitanje sopstveno viđenje sreće i počnemo da cenimo ono što je zaista važno.

 

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje

 

34 Komentari

  1. Prosle godine smo letovali u Ohridu i ponela sam knjigu od Vesne Dedic, Nicija. Odusevila me knjiga. Procitala sam je za dva dana i toliki utisak je ostavila na mene da sam muzu morala da prepricavam o cemu se radi jer sam imala zelju da to podelim sa nekim

  2. Harold Robins i Dzunijus Podrug “Prokletstvo” sam procitala bukvalno za jedan dan. Kad vec nisam bila u Egiptu, kroz knjigu sam otputovala tamo i uzivala u citanju. 🙂

  3. Ivan Tokin -Molekuli.Zasto? Zbirka prica o svakodnevnim malm stvarima koje nam nekad “promaknu “, a cine zivot -zivotom. Podseca me na divne crtice iz zivota koje je belezio Moma Kapor. Vredan naslednik. I jos jedna bitna racionalna stvar je sto su price kratke /strana i po/, zamislite se nad svakom i misli se odmaraju,a kod romana morate u opstoj letnjoj galami tesko da mozete da postignete takav efekat!Knjiga je idealna za plazu.

  4. Devojka iz Bruklina-Gijom Muso
    Toliko sam se zanela da sam izgorela…uzbudljiva,zamrsena,puna dogadjaja i cinjenica…iscekivanje sta ce se dogoditi i kakav ce biti rasplet…sta se krije…kolika je ta tajna…i ja izgoreh

  5. U leto 2016. sam počela da čitam knjigu Jelene Bačić Alimpić Poslednje proleće u Parizu. Na početku mi nije privukla pažnju ali kako sam dalje čitala, sve dublje me je uvlačila u zaista dobru priču. Kad god sam se sunčala, nisam je ispuštala iz ruke, a kad bih prestala da je čitam, jedva bih čekala da je opet nastavim. Obožavam taj osećaj. Prosto vrućinu i nisam osećala, toliko sam bila zanesena i zadubljena da sam zaista dobru boju uz ovu knjigu dobila.

  6. Knjiga od Isidore Bjelice. 101 muskarac u cetiri godisnja doba.Idealna za leto i plazu.Ali isto tako i za prolece,jesen i zimu.Ali citati je uz Sunceve zrake i miris mora,bilo je pravo zadovoljstvo.I shvatam,da mi je potreban samo jedan muskarac za naredna četiri godišnja doba.Za naredno 101 godišnje doba. 🙂 Muškarac pored mene.Koji nije odoleo nazivu knjige,da vidi šta se to krije u njoj. ,,Leto je vreme kada se sve izbistri i pojednostavi.Toplota sve iskaže i uvek se čini leti da je ljubav samo odnos gospodara i roba.” Dok se Sunce radjalo svakoga jutra i veličanstveno zalazilo svake večeri, rečenice iz knjige ,,igrale” su pred mojim očima.A u medjuvremenu hladna kafa,topli zagrljalji,leden sladoled i vreli dodiri…

  7. ISPOVEST IZ HAREMA
    Ovo je jedna od ‘onih’ knjiga koje drze vasu paznju od samog pocetka, pa sve do kraja gde god da je citate. Cita se u jednom dahu, doslovno ! 🙂
    Jako uzbudljiva, dirljiva i ohrabrujuca prica devojke koja je prosla mnoge izazove.
    Uzivajte citajuci ovu knjigu uz limunadu i hladovinu omiljenog kafica na plazi i izvucite pouku iz nje!

  8. Na svako letovanje ponesem mnogo vise knjiga nego sto mi je potrebno.Drugarice pretrpavaju kofere garderobom,a ja knjigama xD EREB (Ursula Poznanski) je knjiga koja je ostavila najjaci utisak na mene proslog letovanja,do te mere je nisam ispustala iz ruku da je i moj dragi, koji inace nije bio ljubitelj knjiga,resio da je procita i bio je odusevljen.Sada imam s kim da delim svoju ljubav prema knjigama <3

  9. Knjiga koja je ostavila najjaci utisak na mene je Ana Karenjina-Tolstoj. Jos uvek se secam leta kada sam je prvi put citala i sada ne prodje letovanje a da ne citam to vanserijsko delo. Volim to delo jer u meni izaziva unutrasnju borbu: opravdati postupke Ane ili osuditi. Tolstoj na veoma intrigantan nacin pokazuje na sta je sve spremna zena zbog ljubavi i ponosa.Takodje politicki i filozofski elementi teraju citaoce da razvijaju svoje kriticko misljenje.Svakako da je ovo delo ono koje nikada nece ostariti.

  10. Knjiga koju sam pročitala na plaži za vreme godišnjeg odmora je “Sestre” od Danijele Stil, koja se čita u jednom dahu.
    U njoj se govori o porodici od četiri sestre, oca i majke njihova ljubav i poštovanje između se
    Preporucila bih svima da je procitaju jer ostavlja bez daha.

  11. “Samo jednom u zivotu”Danijela Stil….procitala sam je 3 puta i svaki put kada je citam ja placem iznova.Takva knjiga ostavlja bez daha,a Danijela ima puno knjiga i svaka je na neki nacin dobra,ali kao ova nema nijedne….procitajte….

  12. Od drugarice sam dobila na poklon knjihu Robina Šarme ,,Kaluđer koji je prodao svoj ferari”, zanimljiv naslov ali mi se nikako nije dalo da je pročitam i zato reših da je ponesem na letovanje sa mišlju valjda ću kad budem rasterećena od obaveza uspeti da je natenane pročitam. I tako uzmem da je čitam i početak nije bio obećavajući, kao i u većini američkih romana, isti uvod i pomislih već znam šta će se dešavati, nema potrebe da je čitam ali ipak reših da je pročitam do kraja. Jer moja drugarica ume da odabere pravu knjigu za mene. Kako sam čitala sve više i više sam bila upućena u put transformacije koji može postati bilo čija odrednica. Svakog dana patimo što puno radimo, a težimo većoj zaradi, želimo sve najbolje za porodicu, ali ipak poslovi nam oduzimaju previše vremena, pa se onda vratimo kući bezvoljni, umorni i puni negativne energije. Svakog sledećeg ponedeljka govorimo sebi da ćemo otići u teretanu, jer nije u redu da propadne kad je uplaćena za pola godine unapred, ali eto već ističe peti mesec a bili ste svega par puta na treningu. Maštate o dodatnom vremenu kako biste mogli da se posvetite druženju sa ljubimcima, rođacima i prijateljima, ali avaj uvek imamo neki izgovor – manje ili više opravdan. Zanimljivo je da kaluđer (glavni lik) smatra da je život poput vožnje kola, koliko god nam se živelo bez brige o unutrašnjim potrebama i zdravlju, istrošićemo se, jer ni kola ne možete da vozite neprestano ako nestane benzina, ma koliko nam se vozilo dalje od toga nema ništa, zar ne? Tako je i sa našim životima, Knjiga je vodič ka povratku našoj suštini i spoznaji da samo mi možemo da utičemo na naš raspored vremena i da ga iskontrolišemo, naravno uvek se može pojaviti nešto nepredviđeno, ali to ne znači da će nas to izbaciti iz takta, ako nađemo unutrašnji mir. Naša uverenja da nešto možemo ili ne možemo utiču na našu volju, te ako unapred odustajemo od zacrtanih ciljeva teško da ćemo ih ikad ostvariti. Ne mogu baš sve savete da primenim, ali se knjizi rado vraćam i takoreći obnavljam gradivo jer ima dosta korisnih saveta, koji su praktično primenljivi i olakšavaju organizaciju i preživljavanje svakodnevice.

  13. Žongler Zorane Šulc – mi je zaokupio pažnju već posle prvih par redova. Žongler – bogat momak u turbulentnom tinejdžerskom periodu sa teškom porodičnom pričom, bez ideje kako da ostvari svoje snove, sreće najboljeg prijatelja za ceo život – uspešnog sportistu, slabijeg materijalnog stanje, koji je san svih devojčica. Sportista uči žonglera kako da dostigne fizički i mentalni maksimum, a ovaj mu zauzvrat daje ulaznicu u svet bogatih. Postaju moćan dvojac koji osvaja sve devojke redom, one koje ne može da osvoji plaća, uvlače se u vrtlog moći, politike, droge, raskalašnih žurki i konačno im se može sve što požele. Uz njih je gomila ljudi, kojima oni pomažu da dođu do neke pozicije, ali samo ako će im taj neko biti slepo poslušan i svi se drže zajedno. Neko vreme sve se čini bajnim, oni su ti koji vuku konce, ali opijeni moću ne shvataju da mnogi rade protiv njih. U tom nemilosrdnom svetu punom strasti koja više liči na iživljavanje, oni gaze preko svega i svih, pa i preko onih koji im baš ništa nisu krivi, zarad lečenja frustracija iz detinjstva. Usput prave razne gluposti, naizgled vešto prikrivajući tragove sve dok im se to ne obije o glavu. Jedan drugar strada i tada njihova moć počinje da se obrušava poput kule od karata, sve se menja, ne shvatajući da im svo vreme jedna žena radi iza leđa. Takvog neprijatelja nisu očekivali, pa nisu bili ni spremni na napad. Žongler i pored upozorenja nije ni posumnjao u nju, jer šta bi jedna žena mogla da uradi da im naudi i zašto bi imala takve namere? Oni su moćni pomislili biste – ne, ne bi se ona usudila. Previše poverenja nikad nije pametna ideja. Pad je bolan i neminovan, ali može da otrezni, nažalost kada dođe do buđenja postoje stvari, koje se ne mogu vratiti ni popraviti nikada i zato pažljivo žonglirajte svesni činjenice da ćete ukoliko se previše zaigrate – kad tad ispustiti ponešto bitno.

  14. Parmski kartuzijanski manastir-Stendal! Možda i najuzbudlji viji roman ikad’ pročitan! Uvek je ljubav pokretač, spona koja znači mnogo, motiv, karika bez koje se oseća nedostatak, a opet čarobna ljubav….Ljubav, slava, moć kao okosnice romana, likovi toliko živopisni da vas nagone na uživljavanje u dijaloge…Italija, daleka, a tako blizu Parma, dvorac, intrige, zakulisne radnje, sučeljavanje karaktera, spletke dostojne buržoaskoj Francuskoj..i sve to, neprocenjivo dobro, vrcavo, svevremenski, a napisano pre gotovo 200 godina. To je delo!

  15. Leto je za lagano štivo dok lenjo ispijamo piće ispod suncobrana a cika, vriska i miris mora i kokosa nam golica nozdrve. Nisam za ozbiljne knjige tada, tada mi treba nešto da se nasmejem, lagano čitam bez cimanja, nerviranja i hiljadu pitanja šta i kako sad. Kad sam ja na odmoru želim da i mozak prati telo, logično. Zato biram ove limunadice koje prodaju pod sadašnjim nazivom “besteseleri” a uglavnom su samo proširena verzija ljubavnih vikend romana (ako se sećate). Gijom Muso, E.L.Džejms , Nikolas Sparks i slične. Ipak odmor treba da bude odmor 🙂

  16. Ostala sam u cudu nakom sto sam ispod jedne kritske palme bukvalno progutala knjigu NEMA RAJA BEZ SILIKONA – Gustava B.Morena. Tako lako citljiva, a tako strasna i istinita… Prica o dalekoj Kolumbiji koja se moze preslikati na bilo koji zemlju koja ima siromasne devojke koje ne vide izlaz iz svoje bede…

  17. Ne mislim da postoji losa knjiga…Ako uspe da me nasmeje,rastuzi,skrati vreme,skrene misli sa svakodnevnih preokupacija,ako iz nje uspem da zapamtim makar jednu recenicu ili procitam neku novu cinjenicu…uspela je u svojoj misiji…Iz tog razloga ne pravim podelu na “laku” i “tesku” literaturu,te ni na knjige koje se citaju kod kuce i one koje su za razonodu na plazi…Sve to ide na isto mesto,tj.istu glavu,zar ne;-)?Ona koju nisam ispustala iz ruku u jednom divnom morskom mestu je Svedok istorije Veljka Guberine.Vitez srpske advokature je ovim svojim delom proslavio cak 60 godina svoje bogate karijere i 90 godina zivota.Energican,elokventan,vispren,inteligentan,Guberina je na osnovu belezaka iz svog dnevnika napisao knjigu koja slavi advokaturu kao profesiju zastitnicu dobra i prvicnosti,sustine koje se sve vise odricemo,pokazujuci nam da advokat pre svega mora da bude covek…i to hrabar covek!Pravnik sam i ovo pravo malo blago me je ostavljalo bez daha od prve do poslednje stranice,ali verujem da bi i ljudima van struke ova knjiga bila jako zanimljiva,ako nista kao sto sam Guberina kaze,naucili bi kako da budu radni i ambiciozni,a da ne smetnu s uma da je opcinjenost da se sluzi sopstvenom narodu osnova postene i nepokolebljive borbe,melem za dusu,ali kad treba,kao sto je on u sudnici bio,i mac!

  18. To je knjiga ”Biti kao reka” Paula Koelja koja pocinje stihovima Manuela Bandeire: ”Budi kao reka,
    Nocna tisina,
    Neka te ne plasi tmina.
    Dogod na nebu ima zvezda
    Ogledaj se u njima.
    Ako nebom proticu oblaci,
    i oni su voda,kao reka,
    I u njima ces prepoznati
    Svoje mirne dubine.”
    Uzivala sam citajuci je na letovanju prosle godine uz mudre reci svojstvene Koeljovoj knjizevnosti ovoga puta ispisanoj u zbirci koju sacinjava 101 prica. Autor govori o svojim iskustvima neobicnim i cudesnim i uvodi nas u caroliju koja nastaje kada se srce otvori za cuda koja se dogadjaju u svakodnevnom zivotu,kada se srce otvori za lepotu i dobrotu i gde su ljubav i istina jedini cilj.Stranica po stranica i deset dana na plazi mi je proletelo za cas odmarajuci ponekad oci i gledajuci onu nejasnu liniju gde se spajaju more i nebo i upijajuci beskrajno plavetnilo uz ovu fantasticnu knjigu.

  19. I u toku letnje sezone,biram romane koji će mi trenirati moždane vijuge i prikovati me za stolicu uprkos morskim lepotama koje me okružuju.Verujte,ono što me hladilo bolje od omiljenog ledenog Breezer-a i održalo budnom jače od one kafe kakvu samo studenti ispijaju noću,u vreme ispitnog roka, je roman “TI”,Kerolajn Kepnes.Prođe gotovo godina,a ja i dalje svima preporučujem mračnog,ali romatičnog,divljeg i totalno sexy i neodoljivog Džoa koji neće birati sredstva da osvoji (ne)simpatičnu Ginevru,Twitter zavisnicu i samo naizgled “devojku iz komšiluka”. Počinje psihotična i opsesivna igra mačke i miša,koja otkriva mračnu stranu uma jednog psihopate, neodoljivog u svom otrovnom humoru i spremnosti da preuzme kontrolu nad Ginevrinim životom…po svaku cenu.Bićete svesni svih loših strana ova 2 karaktera,ali vas roman tera da se zaljubite u svaki od njih, nalazeći opravdanje ,čak i potpuno razumevanje za postupke koje ne biste opravdali ni u najsloženijoj introspekciji,nikad u životu. Opsesivna ljubav i izloženost društvenim mrežama,u kombinaciji sa slobodnim,erotičnim dijalozima i postupcima,koje ćete moći samo da naslutite ako proniknete u um šarmantnog psihopate,kog ćete,ruku na srce,zavoleti, “oduvaće” vas i reći ćete,kao i ja-ovo je nešto najbolje iz tog žanra što sam ikad pročitala(zamislite miks Mizeri S.Kinga i fragmente 50 nijansi u još boljem, vrcavijem,zagonetnijem ruhu). Ovo je roman o ljudskim odnosima,kroz tamu,duhovitost,erotiku,humor.Kompleksno,vispreno,genijalno! Zapitaćete se i ko ste vi,u stvari i uvideti koliko je tanka granica između dobra i zla,romantika i ubice, ljubavi i pohote,slobode i zamke.Ne znam šta to sve govori o meni,ali sam se ludački zabavila i provozala kroz 10001. različitu emociju.Da mogu, ovog momenta bih,kao i prošlog leta,nakon poslednje stranice, uskočila odmah u more,na hlađenje!!!! 🙂

  20. “Beleznica” je knjiga koja me svaki put ostavi bez daha a u isto vreme podseti da prava ljubav nema kraja…!

  21. Praktikujem,pre nego sto odem na letovanje,da se dobro raspitam ili procitam,pogledam, nesto u vezi sa destinacijom koju posecujem(tako sam prosle godine gledala film-mjuzikl Mamma Mia i uz zvuke kultnih hitova grupe ABBA uzivala u raskosi Skopelosa).Posto kazu da su najlepse stranice zivota ispisane u vidu pecata u pasosu, vracam misli na leto 2014 .i secam se knjige koja me je duboko pomerila.U pitanju je Mandolina kapetana Korelija(odabrana jer se radnja odvija na Kefaloniji,mom letnjem izboru,a smatrala sam da je bolje da citam takvo stivo,od raznih shopping-holicarki i motivacionih traktata).
    Zasto bas ova knjiga?Hm,mozda mandolina kapetana Korelija moze odsvirati svoju deonicu solo, bez pratnje, u vidu mog komentara… U ratnim okolnostima,ljubav koja je ukradena Koreliju i Pelagiji je dirljiva. Kroz pomesana osecanja smeha i besa,mogla sam da oslusnem virtuozne prste po zicama mandoline,a operske arije bile su jace od topovskih udara. Raskosne kulise Argostolija i dramaturgija vredna prave grcke tragedije,sa merom britanskog humora, dodatno su me zblizili sa mestom ciji sam svaki kutak zelela da pomirisem i istrazim.Prica je viseslojna i u osnovi svega je ljubav.Medjutim,nije ni ona sentimentalna niti romanticna bajka,ali porucuje da,ukoliko nismo zaljubljeni,nema svrhe ziveti. Ovo je jedna od knjiga koja more Kefalonije cini jos plavljim,a nemirne talase jos vise uzburkava. <3

  22. Sedela sam na plaži i razmišljala kako ne mogu rečima opisati osećaj sreće i zadovoljstva što se nalazim daleko, u egzotičnoj zemlji koja mami svojim mirisima, šarenilom i koja čini da vaša čula ostanu budna tokom celog dana. Prvi susret sa svetom iz ” Hiljadi i jedne noći ” nudio je osećaj opijenosti da ste lako mogli pomisliti da je sve to bio samo san. Ali, slike su govorile više od reči. Otkrivajući novi svet i žureći da sve vidim, osetim, dodirnem, dok je sunce pržilo, “Snovi o zabranjenom voću” Fatime Mernisi otkrivali su mi davno iščezli muslimanski svet žena koje su, u nemogućnosti da izađu u spoljašnji svet, stvarale svoj u mašti. Otkrivanje tajne prostora i vremena iza gvozdene kapije porodičnog harema malo ko na Zapadu može razumeti… Svet koji živi skladno sve dok se poštuju granice; njihovo prekoračenje vodi jadu i nesreći… Čovek slobodu može naći u prirodi jer nema boljeg leka za ljudsku muku od plivanja u reci, ležanja u polju i gledanja u zvezde…

  23. Moc sudbine i slucajnog susreta nateraju citaoca da cita knjigu Mozda nebo zna sa ogromnom paznjom. Gijom Muso odlicno zna da zagolica mastu. Lakse je pronaci ljubav nego sacuvati je. Ovaj roman obecava napetost i suze su zagarantovane. Leto ne moze biti dosadno s ovom knjigom

  24. “Svih žalosnih radost” Ljiljane Habjanović. Nakon šest meseci borbe sa opakom bolešću, otac je izgubio bitku. Hiljade pitanja u glavi: zašto nismo uspeli ??? Krivica je već uveliko, ruku pod ruku sa velikim bolom počela da me slama…već prvog dana odmora otvorila sam je i pročitala na plaži bez prekida…bol nije, niti će prestati ali knjiga je uspela da me oslobodi svih onih pitanja u glavi i da mi pomogne da isplačem suze samo zbog nedostajanja a ne i samooptuživanja da sam učinila nedovoljno za njega…topla preporuka svima koji ne umeju i ne mogu da kanališu bol zbog gubitka dragih ljudi.

  25. Nisu sve knjige za opuštanje i nemaju sve srećan kraj. Možda baš iz tog razloga one duže traju u našem sećanju, mislimo na njih čak i kad to ne želimo, prelistavamo ih opet jer je mnogo životnih istina u njima utkano, istina koje plaše i pred kojima često i to svesno, zatvaramo oči. Knjiga “1984” je knjiga koja se ne zaboravlja, knjiga koja može da “upropasti” odmor čak toliko da i narednog letovanja mislite na nju, neprestano postavljajući sebi pitanje da li je Orvelova fantazija zapravo svet u kome danas živimo. Čovek živi kloneći se života. Bespomoćan i u stalnom strahu hoda kroz tunel represivnih mera državnog aparata, poniženja, sopstvenog stradanja. Izgubio je ličnu slobodu, identitet, individualnost i slobodnu volju. Njegove misli sudaraju se u skučenom prostoru njegovog još skučenijeg uma znajući samo za poslušnost i pokornost. Nema ljubavi, nema nežnosti a čak i najmanji nagoveštaj nečeg romantičarskog osuđen je na propast. Svest mu je izmenjena, nada uništena, emocije zabranjene a duša nepotrebna. Raskinulte su mu veze sa drugim čovekom, oteta mu je plemenitost, otrgnut je od sebe, drigih, otuđen od svoje prirode i on tako tavori prestajući da opaža provaliju u koju bespovratno srlja. Jedini koji je hteo da sačuva ljudskost, sebe i svoje ideale, Vinston Smit, biva surovo kažnjen i pretvoren u olupinu od čoveka. Sav slomljen on na kraju biva primoran da prihvati realnost onakvu kakvu kreira vladajuća Partija, stapajući se sa ostalim bezličnim sunarodnicima. Ono što donekle raduje u ovoj sumornoj priči jeste činjenica da se barem neko odvažio da ustane protiv sistema za odbranu svojih ljudkih prava pa makar i neuspešno.

  26. Pokloni mi Pariz- Olivija Ardi
    Romantična, zabavna i bajkovita knjiga koja se čita u jednom dahu. Savršena za odmor.

  27. Kada se plava boja neba i zelena boja talasa protkaju zlatnim nitima sunca stvarajući mozaik morskog pejzaža, meni najdražeg, još samo zanimljiva knjiga potrebna je za potpunu čaroliju. Knjiga koja u isto vreme relaksira i intrigira, koja se ne ispušta između dva plivanja i ronjenja, sa čijih nam se stranica svetlost reflektuje u očima. U isto vreme lagana, ali i sa jakim zapletom,uz to još i sa elementima ljubavne priče, prava letnja. Moj izborz za ovu priliku je Sandra Braun i Kec iz rukava. Upravo je to roman koji na plaži nećemo ispustiti iz ruku i knjiga koju nećemo ostaviti na miru dok je ne pročitamo.

  28. Na plazi obavezno citam neko romanticno stivo bilo od nasih spisateljica poput Isidore Bjelice, Jelene Bacic Alimpij, Mirjam itd. ili stranih Danijele Stil, Dzejn Ostin i sl.
    Proslo leto sam bila luuudaa za knjigom jedne nase mlade spisateljice Zorannah, Vanila Sky,koja prica o mladjoj bogatoj devojci koja prolazi kroz razne faze tokom svog odrastanja, zaljubljivanja, prepreka, porodicnih problema sa roditeljima, neshvacenoscu od strane zavidnih vrsnjaka…Sve sto muci mlado zensko srce je taaako fenomenalno pretoceno u reci…ljubavni zaplet sa siromasnijim momkom od sebe, ali prevrsljivog srca zavrsava se njegovom slepom zaljubljenoscu u glavnu junakinju, ali ona na tom putu zanesenosi i izdaje odrasta, okrece mu ledja i odlazi. Prelepa prica, zapravo VELIKI SAVET ZA SVE NASE DEVOJCICE KAKO SE POSTAVLJATI U OVOM OKRUTNOM MUSKOM SVETU! 🙂

  29. Volim Seldona i leti i zimi..i na planini i po snegu…i na plazi, NAJBOLJI JE I TU NEMA PREVARE, NEMA LAZI 😉
    Proslo leto sam citala Gospodaricu igre, Gospodara igre, Sjaj zvezda, Ples u tami…Sve ih volim i jako mi je tesko izabrati jednu…
    Recimo, nek to bude Sjaj u tami – ilustruje borbu devojcice koja je ostala bez majke jos na rodjenju, a imala je oca pijanca koji ju je uvek kinjio i omalovazavao. Inteligentna i predivna upusta se u svet biznisa, pozajmljuje od atorog bankara pare potvrdjujuci zajam tako sto mu je dala svoju nevinost, ulaze novac i gradi hotel koji izdaje i od tog trenutka pocinje njen uspon..U ZVEZDE..kao sto naslov kaze, nezaustavljiva je u svetu gradjevine i preduzetnistva, celicna dama koja ne preza ni od cega niti joj ko moze stati na put..ali kad pronadje pravu ljubav Filipa, muzicara, proslost krece za njom da joj se strmoglavo rusi na pleca. Da li ce uspeti da je pobedi ili se ne moze pobeci od nje, procitajte u sjajnoj Seldonovoj knjizi SJAJ ZVEZDA <3

  30. ,, Tri prelepe zene osumnjicene su da su pocinile niz brutalnih ubistava ”. Ovo je pisalo na poledjini knjige Ispricaj mi snove od autroa Sidnija Seldona. Posto sam te godine upisala Pravni fakultet, sasvim opravdano ovakav opis me je privukao, kupila sam knjigu i ponela je na letovanje. Zaista je nisam ispustala iz ruku! Prica je dinamicna, pomalo zbunjujuca i konfuzna zbog cega pamtite svaki detalj i razlazete dogadjaje u svojoj glavi kao pravi detektiv. Cesto sam tokom citanja imala reakcije kao sto su : ,, Ma da li je moguce ? ” a svaki put kada bih odlozila knjigu momak mi je sa velikom znatizeljom govorio : ,, Pricaj, sta se izdesavalo ?! ”. Da me je neko sa strane tada slusao verujem da bi mislio da prepricavam neki dogadjaj koji sam licno dozivela. Toliko sam se vezala za pricu i likove da mi je bilo zao da je zavrsim. Citanje poslednjih 10ak stranica sam odlagala, par dana .. a neocekivani rasplet na poslednjim stranicama je zaista opravdao tvrdnju USA Today koja glasi : Seldon je pravi majstor !

  31. Da zivot nikad nije onakav kakav zelimo, saznala sam citajuci “Muzej nevinosti” Orhana Pamuka jednog leta dok sam na plazi zeljno iscekivala zalazak sunca. Volim zalaske sunca. Osecam tada neku cudnu zanesenost dok se preda mnom smenjuju te cudne boje. Inace, ne volim da citam dok sam na moru. Citanje zahteva maksimalnu posvecenost, a ja volim da uzivam u lepoti morskog prostranstva. Tada postajem druga osoba. Oduvek sam bila ljubomorna na one koji imaju tu srecu da zive na moru. No, da se vratim knjizi koja je uspela da me odvoji od tog plavetnila. Da li je to zbog raznolikog sveta, njihovih opsesija, emotivne zavisnosti, skupljanja stvari i uspomena ili zbog samog traganja za onim sto se zove ljubav. Mozda zbog lepote Bosfora ili tajanstvenog sveta koji treba razumeti i postovati. Neobicna prica o opsesivnom sakupljanju predmeta koji izazivaju stid i koji ako se izloze u muzeju odmah pretvaraju u stvari kojima se treba ponositi.

  32. Posto je sutra internacionalni “Name your poison” dan, imenovala bih kao svoj otrov knjigu 🙂 .Mozda nece zvucati originalno,ali posle citanja ove knjige,mogla sam samo da kazem:Vau!!! Nije me odbio ni pomalo grub,rogobatan naziv-Istanbulsko kopile(Elif Safak).Istanbul kao Istanbul-prava papazjanija,mesavina 10 miliona zivota,otvorena knjiga 10 miliona sifrovanih prica.Kroz ovaj urbani lavirint,grad u gradu,haoticne lepote,prica i boja,nosile su me 2 glavne junakinje,buntovna Asja(Turkinja) i Armanus(americka Jermenka).Osetila sam neprestani vetar s mora,maglu i sretala boeme na neocekivanim mestima,gledala u feribote i nagadjala tajne.Repovi proslosti u sprezi sa sadasnjosti,kroz duhovite,ironicne opaske,trazenje porekla i razumevanje razlika,vodili su me iz poglavlja u poglavlje(svako nosi naziv nekog zacina,jer je znacaj hrane vazna stavka u kulturi svake zemlje).Nosena mirisima i ukusima cimeta,ruzine vodice,nara,pistaca,badema,crvenih lala,grozdja…i drugih,za moj um ‘opijata’,osim sto sam se zaljubila u literarnu magiju ovog dela,dobro sam upamtila jednu recenicu: “Ako ne mozes da nadjes razlog da volis zivot,nemoj se pretvarati da volis zivot koji zivis”.
    Usudila bih se da kazem da ovaj roman nije samo dobra preporuka svima,vec moranje! 🙂

  33. Da li ste nekada primetili kako postoji tajna veza izmedju pasioniranih čitalaca i knjiga koje žele da pročitaju? Čak I kada ih nema u knjižarama, misterioznim spletom okolnosti, pronaći ćemo ih u nekoj zabačenoj uličici u gradiću kroz koji smo sasvim slučajno prošli, u retkim antikvarnicama, ili u biblioteci neke stare mamine prijateljice. Mi tražimo knjige, a one nalaze nas. Tako sam došla do knjige „U potrazi za staklenim gradom“ Željka Malnara i Borne Bebeka. Čula sam za ovu knjigu gledajući davno snimljenu reportažu o čarobnom Nepalu i dolini Goe i istog trena poželela da je pročitam. Naravno, bilo ju je jako teško pronaći u knjižarama širom Srbije, jer je izdata davne 1986. a zatim 2007. godine. I onda slučajno, u Herceg Novom, u maloj neuglednoj knjižari, na prašnjavoj polici ugledala sam naslov koji sam tražila. Odmah sam je kupila, sela na klupu, otvorila korice i leto je dobilo novu dimenziju. Jutarnje šetnje uz more, kupanje u moru pozlaćenom izlascima sunca, i čitanje pod senkama drveća jednog prelepog parka na čijim sam klupama ulazila u jednu novu dimenziju-dimenziju staklenog grada. „Stakleni grad“ nije samo putopisna reportaža, već knjiga o traganju za znanjem, tajnama, nedokučivim svetovima….Tog nezaboravnog leta, zahvaljući ovoj knjizi shvatila sam koliko je važno spoznati sebe i tragati za odgovorima na pitanja-ko sam, šta želim, kuda idem, koliko sam spremna da sledim svoje snove… Za mene je to bilo leto, kada sam ne ispuštajući ovu knjigu iz ruku, osetila da više nisam dete, već osoba koja traži svoj put.

  34. Kada idem na more, biram pozitivnu laganu i „pitku“ literaturu. Teže teme ostavljam za povratak kući.
    U sunčanom ambijentu na plaži uz morske talase lepo je čitati o ženi koja se budi posle saobraćajne nezgode i shvati da je žena milionera, koja je prelepa a i krivi zubi su negde nestali… Ne zna se šta je lepše- da li njen suprug ili dom u kojem živi…
    Možda bolje i da joj se ne vrate sva sećanja i ne popune pukotine u savršenom životu…Tako bih i ja volela da pamtim samo lepe stvari, da što više uživam u životu, koji je ako mi to želimo dovoljno lep i bez savršenog muža i kuće iz bajke koju opisuje Sofi Kinsela u knjizi „Sećaš me se?“

Ostavite komentar