Categories POKLONI I AKCIJE

Knjige meseca: naslovi koji će vas opčiniti

U aktuelnom, martovskom broju “Lepote i zdravlja” predstavili smo vam Bookmate – servis za online čitanje knjiga, među kojima su dostupna i izdanja naših izdavačkih kuća. Naravno, pripremili smo i rubriku “Knjige meseca” – u pitanju su odlični novi naslovi, koje vam, kao i svakog prvog petka u mesecu, poklanjamo. Naše pitanje za vas je: “Koji roman biste voleli da bude ekranizovan i zašto?” Najzanimljivije odgovore nagrađujemo knjigom. Odgovore ostavljajte u komentarima ispod posta do sledećeg četvrtka u podne. Imena dobitnika objavićemo na našem portalu 9. marta.

Priredila: Maja Šarić

Dinastija Mediči: U ime kraljice, Mateo Strukul

(Vulkan izdavaštvo)

Nakon smrti Fransoe I, dok se verski rat rasplamsava, Katarina Mediči je okružena dvorskim intrigama, izdajama i igrama moći.

 

 

Palata od papira, Erin Vot

(Vulkan izdavaštvo)

Ako želi da spase sebe i devojku, koja je i sama jaka i spremna da učini sve za ljude koje voli, Rid Rojal će morati da ostavi za sobom mračnu prošlost.

 

 

Kobna lepota, Eka Kurniavan

(Dereta)

Roman je paleta najneobičnijih likova, bajkolikih stvorenja, mešavinu različitih rasa i kultura, kao i autentičnih istorijskih događaja.

 

 

Vegetarijanka, Han Kang

(Dereta)

Šokantni roman o devojci koja iznenada odlučuje da unese radikalne izmene u svoju ishranu, što će imati velike posledice za nju i njenu porodicu.

 

 

Valentina u mračnoj komori, Evi Blejk

(Kamelija)

Erotsko-ljubavni roman o devojci za koju je spisateljica inspiraciju našla u istoimenim grafičkim romanima italijanskog strip majstora.

36 komentara

  1. Hana Filding “Noć karnevala” definitivno. 🙂 Radnja se odigrava u Veneciji većim delom i čini mi se da bi zapravo bilo koja priča koja bi se snimala tamo bila fantastična. Spoj ljubavi, prelepe Venecije i nekih glumaca koji bi upotpunili sve to, mislim da bi se odlično pokazalo.

  2. Skupljačica badema- živopisna Sicilija, tajna ljubav, smrt služavke o kojoj svi govore, isprepletane tajne…lagano i pitko štivo, ali interesantno i neizvesno do kraja.

  3. Posto sam procitala dosta knjiga ali volela bih fa de ekranizuje roman SESTRE od Dsnijele Stil da se vidi odnos iedu roditelja i dece njihova ppvezanost iljubav izmedu njih, njihovo postovanje jednih prema drugima

  4. Zena koja place,roman Soe Valdes. Soe opisuje moc strasti i jacinu ljubavi koju moze pruziti samo jedna zena,apsolut emocije,esenciju intimne drame, koja vodi ka rasulu uma,tela i ambicija. Kakav bi to spektakl bio za film,koliko bi se samo razicitih emocija moralo odigrati!Videli bismo sva stradanja Dore Mar(Teodore Markovic) u vrtlogu uma Velikog genija(Pikasa). Dora je pored slike ‘Zene koja place’ zasluzila u amanet mnogo vise!Ona je nadahnuta,neshvacena,pozrtvovana,tanana kao list,a opet,jaka kao stena. Ovo bi bila jos jedna u nizu pobedonosna oskarovska uloga za Kejt Blanset,a mozda prva za nasu najdivniju Natasu Ninkovic :).

  5. Definitivno Senka vetra-Karlos Ruis Safon. Prvi put sam je procitala u srednjoj skoli i ostavila je na mene jak utisak. Svaki put me iznova iznenadi.Carstvo davno zaboravljenih knjiga u samom srcu Barselone,a jedna od tih moze biti opasna po zivot glavnog junaka sto naravno predstavlja odlican materijal za radnju filma. Očaravajuća ljubavna priča, krimi zaplet, nesto sto bi svakako bilo zanimljivo gledaocima/citaocima svih uzrasta.

  6. Volela bih da se ekranizuje Majstor i Margarita, vanvremenski roman Bulgakova. Priča o zlu kosmičkih razmera i o ljubavi koja je u stanju da nadjača i najveće zlo, je savrsen materijal za film koji bi itekako stekao popularnost. I kao što književni kritčari u okviru raznih anketa, proglašavaju ovaj roman za roman nad romanima, mislim da bi njegova ekranizacija stvorila film nad filmovima. Bogatstvo, obilje, složenost i multi-dimenzije ovog romana, bili bi zaista dobar zalogaj nekom reziseru…:)

  7. Opste je poznato da knjiga bolje docara nego film-nekako nam je lepse da citajuci sami zamisljamo situacije i dozivimo knjigu onako kako mi to zelimo. Neke knjige su pisane tako da je neophodno da ih svako razume individualno na svoj nacin, neophodno je da sami stvorimo sliku bez nametanja tudjih misljenja I shvatanja. Medjutim, ja bih volela da postoji film zasnovan na knjizi Tacka nastanka Patrise Kornvel. Bio bi to idealan triler jer poseduje sve elemente koje jedan napeti triler treba da poseduje. Kako knjiga govori o istrazivanju podmetnutog pozara na farmi koje vodi medicinski istrazitelj Kej Skarpeta, filmska adaptacija ove knjige bi mogla da dovede napetost i uzbudjenje ovog strasnog zlocina do vrhunca. Naravno ovo bi bilo tako kada bi film ostao veran knjizi koja pruza maksimalni uzitak i ne ostavlja nikog ravnodusnim. Svakako preporucujem da svako prvo procita knjigu pa tek onda odgleda film zasnovan na knjizi jer ce samo tako moci bez ikakvog pritiska da stvori svoje misljenje o istoj!

  8. Ju Nesbe – Lovci na glave. Zapravo, pitam se kako još uvek nije ekranizovan, jer čitajući lako možete zamisliti filmske kadrove, dinamične i pune boja grada Osla i čuti dramatičnu muziku u pozadini. Jedan savršen triler sa nesvakidašnjim zapletom i nekoliko značajnih obrta.

  9. Mešina “Tvrđava”
    jer se svakom vremenu prilagođava
    ispituje odnos čoveka i država
    a u srcu joj je ljubav – iskričava, gizdava 🙂

  10. Ima toliko dela koja bi valjalo ekranizovati ali.. nikada nijedan film ne moze da prenese u potpunosti onu iskru iz knjige i tvoje vidjenje celokupnog dela. Svako knjigu dozivi na drugaciji nacin ali licno, volela bih da vidim ekranizaciju romana Dejana Stojiljkovica “Duge noci i crne zastave”. Izuzetan roman, fenomenalno i pitko napisan, uvlaci citaoca u svoj mracni svet, intriga, moci, mracne strane licnosti kneza Lazara, budi zaboravljeni nacionalni ponos, obiluje istorijom , fikcijom, epikom, promovise junake i vitezove, cojstvo, junastvo, neustrasivost..sve ono na cemu pociva nasa proslost.
    “Na samoj granici hrišćanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim noćima, bitka za kapije Evrope može da počne.”
    Pa da pocnemo…

  11. Toliko je romana koje bih volela da se ekranizuju. Da se prikažu verno, kao u knjizi.
    Neki romani su ekranizovani ali ispostavilo se da sam previše očekivala. Junaci nisu bili onakvi kakvih sam ih ja zamišljala. Predeli su bili nekako drugačiji. Ni boja očiju ni kose, čak nije ista. Neki delovi nedostaju. Nekad kažem, bolje da i nisam pogledala film ili seriju, jer junaci nisu onakvi kakvih sam ih ja zamislila u svojoj glavi. Uvek prvo pročitam knjigu pa tek onda pogledam film. I uvek strepim da li će film biti onakav kakav želim! Sjajan poput knjige! Volela bih da na velikom bioskopskom platnu ili na malim ekranima, pogledam film Zlatna lala. Da ožive svi oni predeli pred mojim očima, da ,,zamirišu” lale…Simbol ljubavi i strasti. Da vidim to vreme, način na koji se tada živelo. Da vidim poteze četkicom i mnoštvo boja… Da mi od njih zastane dah! Volela bih da film bude, verna kopija knjige, pa i više od mojih očekivanja. A ko bi imao glavne uloge, neka to odluče drugi, ljudi koji se razumeju u filmove.

    A volela bih kada bi se ekranizovala knjiga ,,Dnevnik čuda Dude Alapače”. Mislim da bi film osvojio Oskara! Ko bi imao ulogu Dude, a ko Vlade, Bebe i Gage… poveravam tu odgovornost autorki romana, Danieli Bakić. Bilo bi lepo kada bi svetlost dana ugledao i novi roman ,,Dnevnik čuda Dude alapače 2” zar ne?

  12. Filozofski roman “Sofijin svet” na ekranu bi bio jos lucidniji i mastovitiji! Uzivala bih da gledam petnaestogodisnju devojcicu koja otkriva nestvarno stvarni svet. Ili stvarno nestvarni?

  13. Peto dete, od nobelovca Doris Lesing. Ko je citao, zna o cemu pricam. Socioloski angazovana prica ispricana na najtananiji nacin maestralnog pisca duse D.Lesing. U daansnjem vremenu , smatram da bi bilo vise nego potrebno ekranizovati, a opet to mora biti od reditelja, scenariste istancanog senzibiliteta.

  14. Izdvojiću dve knjige – jednu za triler jednu za komediju… 🙂 🙂

    Prva je “Žena na prozoru” od A. Dž. Fin, koja priča o ženi čija se porodica strmoglavo raspada, videvši situaciju koja je dramatično uticala na njen život i koja dolazi u situaciju da uradi sve što je u njenoj moći da otkrije šta se tu stvarno desilo. Inače veoma asocijalna osoba, dolazi u situaciju da zbog neobične ljubavi prema posmatranju komšija kroz prozor, sada svoj život okreće za 180 stepeni.

    Druga je urnebesna komedija “Srećne tridesete” koja govori o devojci koja živi život ne mareći za brak, ljubav iako su se svi njeni prijatelji već skrasili i ostvarili u ulozi roditelja. Eli, koja pleni nekom čudnovatom energijom, koju muškarci ne razumeju, definitivno će oslikati svaku ženu trećeg milenijuma. 🙂

  15. Gijom Muso-“Ako sutra ne postoji”,uzbudljiva prica.Ema zivi u Njujorku.Ima 32 godine i dalje trazi onog pravog.Metju zivi u Bostonu.Izgubio je zenu u stravicnoj nesreci,i sam odgaja svoju cetvorogodisnju cerkicu.Sudbinski susret u virtuelnom svetu dovesce ih do toga da veruju da su mozda pronasli srecu.Nestrpljivi da se upoznaju,dogovaraju veceru u italijanskom restoranu na Menhetnu.Istog dana,u isto vreme otvaraju vrata tog testorana i odlaze do istog stola.Pa ipak,putevi im se nikad nece ukrstiti

  16. Mirjana Bobic Mojsilovic-“Ono sve sto znas o meni”,urbana prica o zenama,o traganju za ljubavlju,o samoci.Duhovita melodrama u kojoj se autorka bavi sudbinama junakinja koje imaju 30,40,45 i 55 godina,njihovim drustvenim i emotivnim krizama kroz koje prolaze ali i njihovom potragom za ljubavlju.

  17. Svaki put kada bih nanovo pročitala roman‚‚ Hiljadu čudesnih sunaca“ Haleda Hoseinija, poželela bih da ga vidim kao filmsku priču. Zato što je to roman koji se oseća, roman koji vas kao čitaoca obuzima i koji se pamti. Poželela bih da vidim nežnu i tananu Marijam, silom otrgnutu od svog čistog detinjstva, reke i potočiće pored kojih se igrala, šume i zelenilo u kojima je odrasla. Najpre, Marijam, krhku i povređenu, potom Marijam kraljicu jednog tužnog carstva. Očeličenu i jaku, snažnu i stamenu. Želela bih da okom kamere zalutam u ulice tadašnjeg Kabula, gde miriše strah, glad ocrtava i menja lica nesrećnih, a nada i istrajnost opstaju u nezamislivim okvirima i pomislim koliko su srećni oni koji to nisu doživeli. Zatim , da vidim lepu i živahnu, učenu Lejlu koja u Marijam nalazi sestru, prijateljicu i majku. Postaje Marijamino dete koga nikad nije imala. Sigurna sam da bi pokretne slike uspele da prikažu svu strast čovekove borbe sa samim sobom i okolinom kao i moćno dejstvo ljubavi i smirenosti koje na kraju romana obuzima čitaoca. Kao što sam sigurna i da bi spomenuta filmska priča izazvala buru emocija, sakrivenu suzu, ali i osmeh koji krije zadovoljstvo zbog nadmoći ljubavi.

  18. Knjiga koju bi volela da vidim kao film je Senka vetra Karlosa Ruisa Safona. Tj možda čak više kao seriju sve knjige iz tog serijala. Magična Barselona, drama, misterija, ljubav i malo horora. Gde ćete bolje za ne maći pogled sa ekrana

  19. Mislim da bi bilo super snimiti film po knjizi Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihailovića. Stvarno je šteta da takva knjiga koje je klasik srpske književnosti nema svoju filmsku verziju.

  20. Karta i teritorija MIšela Ulebeka. Odavno me neka knjiga nije toliko oduševila kao ta. I mislim da bi francuzi napravili sjajan film po njoj. Miks je svega. I zivotne drame, i misterije, teorije i zabave i čovek se malo zamisli nad svojim životom dok je čita.

  21. Roman Zatvorenice,istinite price o zenama iz Pozarevackog kaznenog zavoda. Knjiga spasena od zaborava. Ima tu i suza i smeha i brutalnosti i ceznje.Treba videti je li ispod greha,nehata,fatalne slucajnosti,agresije,grize savesti, ostao onaj jedan komad duse. Onaj sto kazu da tezi 21 gram. Knjiga je surovo zivotna i svaki potencijalni reditelj(scenarista) morao bi da pokaze da li postojanje,samo po sebi,znaci srecu bez prekida.

  22. “Osmica” – Ketrin Nevil, spisateljica koja je napisala svega 4 knjige, ali svaka od njih zaslužuje pažnju. Posebno jak utisak na mene je ostavila njena prva knjiga “Osmica” – spoj istorije, naučne fantastike, misterije, trilera, ljubavnog romana. Verujem da bi tako nešto na filmskom platnu izazvalo veliku pažnju, a ljubitelje Ketrininih knjiga oduševilo.

  23. Ljubitelji Daglasa Prestona i Linkolna Čajlda će me razumeti – mi bismo voleli da vidimo agenta Alojzijusa Pendergasta na velikom platnu! Naročito me je oduševila trilogija koju čine Sumpor, Ples smrti i Knjiga mrtvih! Sukob snalažljivog, vrhunskog agenta i njegovog rođenog brata, kriminalca Diogena strahovito se uskovitlava i u trećoj knjizi saznajemo ko od njih ostaje živ. Ove knjige sam pročitala veoma brzo još pre izvesnog vremena, a i dalje ostavljaju snažan utisak kad god ih se prisetim. Misterija, opasnost, ples po oštrici noža i ogromna napetost sve do sjajnog raspleta!

  24. Svi trileri koje je napisao Donato Karizi su me oduševili. Za ekranizaciju bih odabrala prvi roman „Šaptač“, koji je ispunio sva moja očekivanja kada je ovaj žanr u pitanju. Kada me neko delo oduševi – zainteresujem se i za samog pisca pa se informišem od kakve osobe potiče način na koji piše. Kao pravnik – kriminolog opisuje neke modele ponašanja i tehnike koje se koriste zaista u praksi. Ova knjiga je prepuna obrta i uvek vas dešavanja iznenade. Zaista bi volela da neko iskoristi ovaj bestseler i snimi filmski hit.

  25. Volela bih da se ekranizuje knjiga Neobicno putovanje gospodina Daldrija pisca Marka Levija zato sto je u pitanju topla i divna prica o potrazi za ljubavlju,nepredvidiva do samog kraja.Sigurna sam da bi svojom romanticnom i inspirativnom pricom odusevio publiku jer ima li icega lepseg od potrage za srecom i ljubavlju? Mark Levi je omiljen francuski pisac sirom sveta, a postao je cuven posle knjige po kojoj je snimljen film Kao u raju sa Riz Viderspun.

  26. Volela bi kada bi se ekranizovala knjiga Bela tvrđava Orhana Pamuka. Zanima me kako bi priča o najtananijim spojevima ljudske duše mogla da se prenese na veliko platno.

  27. Mislim da bi ekranizacija Geteovog romana “Jadi mladog Vertera” bila jako zanimljiva, naravno ukoliko bi verno i na pravi način prikazala sva psihološka stanja kroz koja prolazi glavni lik. To je priča o, na prvi pogled, prostodušnom mladom čoveku, romantičarakog raspoloženja ali koji u sebi krije jednu nesigurnost, nezadovoljstvo i neispunjenost. Sanjar i rob svojih emocija, dozvoljava da raspoloženje određuje njegovo delovanje. Neuklopljen u društvo, nesnalažljiv bez osećaja pripadnosti i ukorenjenosti, frustriran i odbačen odlučuje se na nepromišljen čin samoubistva kao načinu izlaska iz duševne agonije. Po meni, ekranizacija bi trebala da posluži kao prikaz sudbine jednog čoveka i njegovog duševnog stanja i postupke, koji bi okolini bili signal za uzbunu u cilju predupređivanja takvih nemilih događaja sa porukom kako ne treba reagovati kada nas očaj obuzme i da za svaki problem postoji rešenje.

  28. Roman ” Snovi o zabranjenom vocu ” Fatime Mernisi mami svojim egzoticnim mirisima i sarenilom. Zamislite samo kako bi taj svet bio prikazan na filmskom platnu? Otkrivanje davno iscezlog muslimanskog sveta zena, koje su, u nemogucnosti da izadju u spoljasnji svet, stvarale svoj u masti. Otkrivanje tajni prostora i vremena iza gvozdene kapije porodicnog harema, jednog sveta koji zivi skladno sve dok se postuju granice, a kada se one prekrse nastupa jad i nesreca. Tesko je to razumeti, zar ne?

  29. Voleo bih da se ekranizuje knjiga Belgarijada od Dejvida Edingsa, citao sam je pre 10 godina kao tinejdzer i jos pamtim svaki detalj! 🙂 Rec je o carobnjackoj druzini i njenim avanturama tokom potrage za carobnom kuglom kako bi sprecili rat… Veliki sam fan naucne fantastike i ovakav film bi definitivno bio moj izbor! 😉

  30. Istanbul. Orhan Pamuk. Za lepotu,dovoljna je jedna pomisao na tvrđave velelepnog šareniša. Na melodičnost i zvonkost turskog jezika. Na cimet i šafran što boje jela,ulice i dijaloge. Orhanov portret grada i biografija porodice.Ima li išta upečatljivije od emocije,mirisa i sećanja ?

  31. Bukvalno nema knjige koju ne bih ekranizovala 😉 Svaki zanr mi ima posebnu draz i od svake se moze napraviti divna prica samo ako si umetnicka dusa…Nekome u jednom momentu prija triler (iako nije stalni fan istog ), nekom istorijski roman, nekom drama, sve je stvar trenutka, a ja u ovom ne mogu izabrati jednu knjigu da kazem – E to je to 🙂 Volim dosta toga i stvarno verujem da svaka knjiga ima svoju pricu i svoj film 😉

  32. “Noćni cirkus”,spisateljice Erin Morgenstern.Ovo je više od knjige.Unutar crno-belih šatri odvija se nesvakidašnja borba dvoje mađioničara,Marka i Selije, protkana imaginacijom,ljubavlju,emocijama od kojih svetlost treperi. Le Cirque de Reves,nisu samo obične šatre.One su zavojite,besprekorne.Mesto odvijanja neobičnih ljudskih sudbina,osenčenih pohlepom,maštom,misterijama,kojima ćete hrliti opijeni od literarne magije,lako pretočive na filmsko platno.Možda je ovo LA LA LAND doba viktorijanske Engleske.I možda je Oskar Vajld sasvim u pravu: ” Sanjar je onaj čovek koji svoj put može da nađe jedino po mesečini,a njegova kazna što zoru vidi pre ostatka sveta”. <3

  33. Kad je Niče plakao i Lečenje Sopenhauerom.
    Toliko su must have za čitanje da je opšta kultura citirati neke delove. Ekranizovati popularnu psihologiju do sada nije bila praska, ali možda je vreme da se standardi pomere i da uživamo pored pisane reči i u slici! Zamislila sam i glumce!

  34. “Muzej nevinosti”, Orhan Pamuk. Iako postoji dokumentarac o samom delu nobelovca, volela bih da naprave filmsku verziju romana koja bi s jedne strane objedinila pricu o Istanbulu sedamdesetih, razlikama izmedju bogatih i siromasnih, teznji da se bude moderan nasuprot moralnim normama koje to ne dozvoljavaju a koja bi s druge strane opisala opsesivnu ljubav prema zeni i svemu sto je dotakla. Cini mi se da bi film, snimljen u ovom predivnom gradu, sa ovakvom pricom, bio fantastican.

  35. Zovem se mama Jelice Greganović. Uživala sam u čitanju knjiga i mislim da bih uživala i u dobroj ekranizaciji. Nekako u ova sumorna i teška vremena moramo da nalazimo ventile za opuštanje kroz razne sadržaje koji nam podižu optimizam i vraćaju osmeh na lice. I još jedan razlog, i ja se zovem Mama 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA