Categories Pokloni

Dan za darivanje: poklanjamo vam knjige meseca

Posebno nam je drag prvi petak u mesecu, jer je to dan kad imamo poklone za vas! Stigao je prvi petak u aprilu, a mi smo, kao i uvek, zajedno sa izdavačkim kućama odabrali naslove koji će vas, sasvim sigurno, zaintrigirati. Ali, imamo za vas i pitanje: “Kog ženskog pisca najviše volite i zašto?” Odgovore ostavljajte u komentarima do sledećeg četvrtka u podne, a najzanimljivije ćemo nagraditi knjigom. Imena dobitnika objavićemo na našem portalu u petak, 14. aprila.

Priredila: Maja Šarić

Granični slučaj, Bojana Đoković

(Laguna)

Psihološki triler koji duboko prodire u najskrivenije slojeve ličnosti govori o čoveku koji je svoj život posvetio uređenju sveta po svojoj meri. Umeo je da prilagodi stvarnost svojim potrebama – milom ili silom.

 

Žena i po, Danijela Farneze

(Evro Book)

Ova knjiga je pohvala ženskoj snazi, istrajnosti i ponosu. Donosi priču o vatrenoj južnjakinji, samouverenoj vrednici opsednutoj redom. Ona je “anđeo“ čistoće, ima trideset četiri godine i ne zna baš ništa o ljubavi.

 

Ljubav ima tvoje oči, Dijego Galdino

(Vulkan izdavaštvo)

Iako deluje da su Sofija i Tajron, povučeni slikar, dva različita sveta, među njima od prvog trenutka sevaju varnice, a sudbinski susret doneće im priliku za ljubav, za kojom već dugo tragaju.

 

Dečji krstaški rat, Florina Ilis
(Dereta)

Višestruko nagrađivan roman ispituje nevidljivu granicu između nevinosti i iskustva i pita koliko su deca zaista samo deca, tačnije – gde se završava svet nevinosti, a gde počinje zlo?

 

Istanbul Istanbul, Burhan Sonmez
(Agora)

Turski naslednik Andrićeve “Proklete avlije” priča je o četiri zatvorenika, zatočena u podzemnom zatvoru. Oni ispredaju priče o gradu iznad sebe i tako provode vreme između mučenja.

 

Ja mrzim internet, Džaret Kobek

(Booka)

Autor piše o San Francisku, gradu koji je nekada vrcao od života a sada su ga izjele sile tehnologije, dok je internet potpuno otupeo čula onih koji su nekada čitali knjige.

 

 

 

51 komentara

  1. Obožavam Vedru Rudan! Britkog jezika, nikoga ne štedi čak ni svoje najbliže. Jeste da dosta psuje, ali to njoj dobro stoji 🙂 Skoro sam imala priliku da je upoznam…Carica!

  2. Najviše volim Sofi Kinselu. Oduševljava me način na koji piše, duhovitost i što odlično oslikava život prosečne žene sadašnjice i situacije u koje dolazi. 🙂

  3. Kao da ste me pitali … Dve moje omiljene su Danijela Farneze (od nje sam citala Ulica Sanel 5) i Florina Ilis (od nje sam citala Matejev poziv). Tako da bih bas volelaaaaa da procitam neku od njihovih novijih knjiga. Nadam se da se necu razocarati. Pozdravvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv

  4. Domaca nova Ljubica Arsic, domaca stara Isidora Sekulic. Strana nova Sofi Goldberg, strana stara Virdzinija Vulf. To su moje favoritkinje…

  5. Moj omiljeni zenski pisac je Toni Morison.Nabavite samo jednu knjigu ovog nobelovca i,kada je,u jednom dahu,ne budete ispustili iz ruku sve dok ne stignete do poslednje stranice, bice vam jasno zasto…Njena tajna je u sirini duha,ogromnoj intelektualnoj dubini,sekspirovskom osecaju za tragicnim koje svako njeno novo delo transformise u klasik kome se uvek vracate,jezgrovitost,slikovitost,stalna borba za jednakoscu i zelja za pravdiom,poseban humor na ivici sa sarkazmom…

  6. To bi bila J.K. Rowling definitivno. Hari Poter, svet magije, peron 9¾ i Hogwarts obelezili su moje detinjstvo, a zatim sam upisala Hemijski fakultet zbog moje opcinjenosti profesorom napitaka, Snejpom. Rowling-ova je pisac koji ce vas naterati da poverujete u magiju, koja ce vas svojim recima odvesti pravo u Hogsmid i koja ce vam tacno opisati ukus piva od djumbira u ustima. Svaki deo HP-a procitala sam nekoliko puta i iako znam svaki deo knjiga napamet, svaki put ih citam tako kao da ih prvi put drzim u rukama. Prvi put sam presla rukom preko korica njene prve knjige kada sam imala tek 9 godina,15 godina kasnije i dalje se druzimo.
    After all this time?
    Always. 🙂

  7. Od ženskih pisaca najviše volim Ivu Štrljić jer su teme o kojima piše pristupačne običnim ljudima. To je dokazala delima Nemaš pojma koliko te volim , Znam da misliš na mene i Voleti u Beogradu.

  8. Kao prvo da napišem kako sam izgubila svaku nadu da ću dobiti jednu knjigu,a tako bih volela.Često ostavljam komentare ali od knjiga nista pa da pokušam opet.Volim da čitam Mir-Jam,uživam u svim njenim knjigama.Ne postoji neki poseban razlog,jednostavno-sviđa mi se sve počev od”Ranjenog orla preko”Nepobedivog srca”Greha njene majke”itd.Uživala sam i uz serije napravljene po istoimenim romanima.Pozdrav svima koliko vas ima.

  9. Margaret Mičel, zbog stvaranja jednog od najlepših romana (“Prohujalo sa vihorom”) i prikazivanja dva potpuno drugačija, ali snažna i samostalna ženska lika u delu (Skarlet O`Hara i Melani Hamilton).

  10. Obozavam da citam knjige Philipe Gregori jer su satkanje od istorijiskih likova i cinjenica.Svaka njena knjiga na poseban nacin opisuje cari srednjeg veka, vodi nas kroz vreme sa puno zivopisnih detalja.Mnoga njena dela su dokumentovana na popularnoj Histori televiziji.

  11. Danijela Stil- Volim njene knjige, opuštaju me… sviđa mi se njen način pisanja, dok ih čitam imam osećaj da sam tamo.Tako verno dočara svaku stvar u tom prostoru.
    U njenim romanima se prepliću ljubav i strast, prijateljstvo i mržnja, sve to ispričano na zanimljiv i neposredan način. Bavi se temama iz realnog života, što njene knjige čini jedinstvenim.

  12. Danielu Bakić, moju omiljenu Alapaču, Dudu kraljicu čija olovka piše srcem. Volim kad neko tragove na papiru ostavlja onako baš, baš emotivno, iskreno. U svakoj rečenici isijava ljubav, svaka reč nosi emociju, svaka strana oslikava i moj život. Volim Danielu zato što se prepoznajem u svakoj njenoj priči, uspeva da me nasmeje kad je to nemoguće, uspe da me rasplače i da mi do ušiju razvlači osmeh. Daniela Bakić, svetska a naša, i moja – ja sam je već prisvojila kao najrođeniju <3

  13. Moj omiljeni zenski pisac je Mir Jam. Pise neverovatne, , ali uvek ubedljive zaplete. Odmah se zna ko je pozitivan, a ko negativan lik u njenim delima. Mnogi romani su ekranizovni i gledaoce ovih serija privlače priče koje su nama sa ove vremenske distance pomalo nerealne. U serijama su obrazovani ljudi, puni lepih manira, a i zna se šta su prave vrednosti.

  14. Mirjana Bobic Mojsilovic je moj omiljeni zenski pisac… njen nacin pisanja, prica, harizma koju poseduje, za svaku pohvalu 🙂

  15. Lujza Hej….zena koja me je probudila,otvorila moje oci i bila velika prekretnica na mom putu sazrevanja. Da nije bilo nje,mozda bih jos uvek bila neko ciji zivot su oblikovale dijagnoze. Zahvaljujuci njoj…zdrava sam, izlecila sam svoje telo. Hvala joj na tome! Uvek joj se rado vracam….

  16. I ja se nadam da će i moj komentar biti objavljen ali hajd opet da otkucam-često ostavljam komentare ali od knjiga ništa.Hajd opet da pokušam-možda mi se i posreći.Mir-Jam,volim njen stil pisanja,serije sam odgledala sve počev od”Ranjenog orla”prrko”Greha njene majke”Nepobedivog srca”i iznova,iznova bih gledala.

  17. Najviše volim Džejn Ostin- ima divan i otmen stil pisanja, tako starinski i romantičan i uvek je lepo vratiti se njenim delima, koja su neprolazna i divna i dok se čitaju, vreme kao da se vraća unazad.Pisala je pre više od 200 godina a takvu osećajnost i dar da se poezijom oslika ljudska duša i pretoči u prozu nijedna spisateljica nije nadmašila. Obožavam njenu dragocenu kolekciju od šest romana koja zauzima posebno mesto u mojoj kućnoj biblioteci.

  18. Ljiljana Habjanović Djurović.Piše sa dušom i srcem.Kristalno jasno.Rečenice koje izazivaju osećanja.Razmišljanja duga.Piše o ženi i njenim borbama.Kada zatvorim poslednju stranicu knjige,iskreno,poželela sam da čitam još,da nije kraj!Da ima još koja stranica,još koja rečenica.Knjige koje imaju posebno mesto na polici.Odvojene od svih.Jedinstvene.U njima su podvucene rečenice,kasnije prepisane.U tim knjigama našla sam deo sebe.Svaka reč napisana u knjizi došla je pravo iz srca.Do mene.Isprepletane reči kao pletenice postaše najlepše rečenice…Rečenice koje su postale deo priče i knjige.Najlepše moguće napisane.Pronadjene inspiracije postale su rečenice nanizane jedna na drugu,poput bisera,jedinstvenih i sjajnih…

  19. Zena ostrog i britkog jezika, zena borac. Ona koja sve sto misli, to i kaze…Ona tako slična meni…Isidora Bjelica…

  20. Najvise volim Mariju Jovanovic, zbog kompleksnosti njenih romana, tematike koja je donekle poznata svima nama. Pise o porodici, ogromnim i neprezaljenim ljubavima, razocaranjima, tugama, unutrasnjim nemirima, kroz sve to provlaci i socijalni motiv. Njene knjige se ne citaju, one se “gutaju”.

  21. Najvise volim Vesnu Dedic!!! Njeni divni romani o zaljubljenosti,prevari,ljubavi,nadi,ma,pise o svemu da divan nacin,uvek me rasplace,ali i nasmeje,obozavam je,jedva cekam novu knjigu u prodaji!!!

  22. Vesna Dedic!! Najbolja,obozavam njene knjige,svaka me rasplace i nasmeje,uzivala u citanju svih njenih knjiga,jedva cekam objavu novog romana!!!

  23. Da jos jednom probam da prokomentarisem svog omiljenog zenskog pisca:-)Na prvu loptu,jedna i jedinstvena,nobelovka Toni Morison…Zena koju prozima sirok duh,neverovatna intelektualna dubina,sekspirovski osecaj za tragicnost,jezgrovitost,slikovitost,humor koji se sa merom granici sa sarkazmom,nepogresiv osecaj za pravdu,postenje i prastanje…Uzmite samo jedno njeno delo i shvaticete kako je uspela da,vec sada, postane klasik medju modernim piscima…

  24. Nora Roberts – definitivno! A evo i zašto: Toliko uzbudljivih prica(vecinom ljubavnih,ali i najzanimljivijih),tabu tema,cestih pitanja,razbijanje predrasuda,zena,dama,kraljica!

  25. Nenadmasna majstorica krimi romana, Agata Kristi nikada svoje citaoce nije stedela misterije, iznenadjenja i nepredvidivih obrta. Bolje od svih umela je da ubije, a jos teatralnije da razresi zagonetku koju je sama postavila. Njeni junaci svedoce o proslom vremenu i nacinu misljenja, i nagovestavaju dogadjaje koji ce se odigrati u buducnosti, cesto pomazuci da se rese pravi zlocini. Kazu da je bila zena mirnog izgleda sa plamenom strasti koji je negde morao naci svoje utociste. Nadziveli su je i Herkul Poaro i duhovita gospodjica Merpl. Zbog zelje da pravda bude zadovoljena, ne moze nikoga ostaviti ravnodusnim jer svako od nas treba da tezi upravo pravdi kao istinskoj vrednosti. Samo na taj nacin jedno drustvo moze za sebe reci da je vredno postojanja. Bila je najcitaniji engleski pisac. Mnogi smatraju da je cak bila poznatija i od samog Sekspira. Svima poznata i rado citana besmrtna “kraljica smrti”.

  26. Od zenskih pisaca najvise volim Alis Manro. U svetu u kojem vladaju muskarci, ona stavlja zenu u srediste paznje. Pise o zenama svih generacija, braku, ljubavima, prijateljstvu, sudbinima i karakterima ljudi. Njene junakinje cesto se sukobljavaju sa konzervativnim i uskogrudim shvatanjima sredine. Potrebno je napomenuti da je dobitnica Nobelove nagrade za knjizevnost i da je po njenim pricama snimljeno nekoliko filmova, a jedan od njih je rezirao i cuveni Almodovar.

  27. Da je nekim cudnim slucajem rodjena u nekom velikom narodu, da je bila okruzena dubokim razumevanjem i podrskom, da se za nju svet otvarao kao sto se ona otvarala za svet, Isidora Sekulic bi bila slavna kao i njene savremenice Virdzinija Vulf, Simon de Bovoar, Margaret Jursenar. Najumnija zena srpske knjizevnosti 20. veka, zivela je skromno, okrenuta svom duhovnom svetu. Verovala je u istinu i lepotu, a ostala je uskracena za mnoga priznanja. Razgovarala bi uvek o knjizevnosti, o licnim stvarima nikada. Njen stil je specifican, njene reci kao da plesu. Norveska je ostavila snazan utisak na njen duh i delo. Kako je izgledao njen dodir sa svetom, Isidora je pokazala u prici “Bure”, gde se seca dozivljaja iz detinjstva i jedne svoje nesvakidasnje duhovne pustolovine koja je zapocela i zavrsila se u rasklimatanom buretu, gde je u tisini i usamljenosti kao osetljiva devojcica i buduci pisac, pocela da rasplice, inace nikada do kraja odgonetljivu, zagonetku sveta i covekovog postojanja u njemu. Ona pokazuje kako se uz pomoc maste putuje u nepoznate predele i duhovnim okom vidi ono sto se u pogledu nikada nije dalo videti. Ona se bavi osecanjima nesigurnosti koja su karakteristicna za senzibilitet savremenog coveka. Usamljenost je tema koja je opseda, a koju definise kao otudjenost ljudi i stvari koje zivot tako izukrsta da su uvek tamo gde im je strano, tudje i hladno. Elegancija duha, virtuoznost reci, inteligencija i osecajnost izviru iz svakog napisanog reda Isidorine meditativne proze.

  28. Moram priznati da ste me stavili na Tantalove muke, jer izabrati samo jednog autora nakon svih ovih godina plivanja raznim stilovima kroz žensku književnost je, u najmanju ruku, nemoguca misija 😀 Ali, ipak, ako se osvrnem na poslednjih par godina, najupečatljiviji utisak na mene je ostvarila Marija Jovanović- njeni romani su fantastična kombinacija drame i filozofije i naprosto ih obožavam. Jedino što joj zameram je ogromna pauza između romana, jer me zna držati u neizvesnosti i po nekoliko godina 😀 Inače, toliko me inspirisala, da sam i sama napisala jednu kratku crticu u kojoj se provlače nazivi njenih romana- nadam se da će vam se dopasti 🙂 “Spletkarenje sa sopstvenom dušom bio je Dovoljan razlog da izbrojim sva svoja čudovišta. Pomilovala sam njihove kovrdže i svakom ponaosob rekla- Idi, vreme je. Kada je i poslednja senka nestala iz vidokruga, zapalila sam cigaretu, duboko udahnula i oslobodila jedan čajni kolutić. Na stolu me je čekala dugo odlagana knjiga. Otvorila se sama od sebe i sasvim lagano počela da me čita. Kao da se ništa nije dogodilo”.

  29. Agata Kristi-na slici divan i mio babac a između korica njenih knjiga suptilna, jeziva, bolna ubistva, intrige i spletke da mozak zaboli, divni opisi engleske divljine, egipatskog peska ili istanbulske gužve, savršeno skiciranje ljudske psihe u samo par poteza perom, odlična moć skeniranja društvenih prilika tog doba… Agata, ona sa kojom bih volela da popijem čaj (bez cijanida) 🙂

  30. Moram priznati da ste me stavili na Tantalove muke, jer izabrati samo jednog autora nakon svih ovih godina plivanja raznim stilovima kroz žensku književnost je, u najmanju ruku, nemoguca misija

  31. Džejn Ostin i njeni romani ostali su mi u najlepšem sećanju. Možda zato što sam ih čitala u najlepšem periodu mog života ii možda zato što su romantični. Njena dela prepuna su iskrenih i najlepših osećanja. Po meni najlepši bezvremenski romani su:
    Razum i osećajnost (1811)
    Gordost i predrasuda (1813)
    Mensfild Park (1814)
    Ema (1815)
    Nortangerska opatija (1818) p. m.
    Pod tuđim uticajem (1818)
    Preporučujem svima da ih pročitaju, ako već nisu. Prijaće i onima koji po prirodi nisu romantični, zato što šarm starih vremena pravo sa stranica obuzimaju i najtmurniju dušu 🙂

  32. Često u šali kažem- ne brojte mi godine,knjige i parfeme 🙂 ! Imam,zasad, četiri njena dragulja na svojoj polici (mama bi rekla-bunkeru). Elif Šafak, žena uz čije romane kao da sam u gradu-brodu,pa neprestano krstarim bajkom, lepotom i čarolijom i na vrteški svakodnevnog života i vanvremenskih mudrosti vrištim od ushićenja šta će nova stranica doneti. Nikada mi limun i šafran nisu tako lepo mirisali, nikada mi cimet nije bio sinonim za srećni napitak,a beli slon simbol za slobodu. Nikada ranije. Elif,em što nas kroz šaljive, reklo bi se,komšijske dijaloge, uči o životu i pravim vrednostima, toliko nas i zasmeje nekim nametnutim normama, niskim porivima i porodičnim tajnama.Blaga satira i obilje ironije ,uz njen britak humor i katkad bajkovite,a katkad surovo realistične likove,uvuku me u priču i u glavi razvijam filmove,a opcija za autentični scenario je mnogo. Zamislite jednu istanbulsku pijacu, sa svim začinima, bezbroj boja,ukusa,mirisa, sjajem,perlama i gomilom ljudi i njihovih drama- e baš tako su zanimljivi njeni romani i tako mirišu! I ja možda nemam ” 40 pravila ljubavi”, kako glasi originalni naslov njenog romana, ali je ona savremena heroina koja me inspiriše da analiziram sebe, pokudim, budem zahvalna za svaki trenutak i nakrivim šešir svakom novom danu! Uostalom, “Ni kapljica dobrote, ni zrnce zloće ne ostaje neuzvraćeno!”

  33. Agatu Kristi
    volim krimice
    volim kad sumnjam u svakog
    a sto se krivac ipak tek otkrije na kraju

  34. Nora Roberts <3 Uvek neobicna, zanimljiva, pitka, citljiva u jednom dahu. Spaja razne ljudske emocije kroz svoje knjige, u svakom preplice ljubav i intrigu, neki zlocin, prevaru, izdaju – kao sto je i u zivotu, tako ni kod nje ne ide jedno bez drugog… 🙂 Pocela sam je citati, tako sto sam od prijateljice dobila Zaboravljeno nasledje, progutala ga u jednom dahu, a onda nastavila da redjam Veceras i zauvek, Zlo seme, Iskrena izdaja, Svetionik, Zlo seme itd. Za preporuku svakom ko voli uzbudjenje i naocekivane ishode 😉

  35. Pročitavši Gospodju Dalovej, ostala sam bez reči!
    Ingeniozan um Virdzinije Vulf, čudesne, darovite imaginacije koja se stapa pred očima, nestvarno je jak! Žena koja nije mogla da se otrgne kandzama opake bolesti, uprkos velikoj podršci koju je dobijala. Još jedan u nizu talenata koji je otišao prerano, uskrativši nam još koji literarni biser!

  36. Definitivno Mirjana Bobić Mojsilović zbog energije, načina pisanja, pogleda na svet i zbog estetike nekog vremena o kome piše…

  37. Ostavih komentar još u petak i nigde ga nema!
    Pa dobro, onda da ponovim…
    Obožavam Vedranu Rudan! Psuje ko kočijaš, ali njoj to tako dobro stoji 🙂 Britkog jezika, pametna, ne štedi nikoga… Svaki njen roman je žestok do daske. Imala sam priliku da je upoznam. Carica!

  38. Dok razmisljam o tome koji zenski pisac je ostavio snazan utisak na mene, setih se svojih prvih pocetaka kada je u pitanju citanje. Moj prvi dodir uopste sa svetom knjiga bila je poezija Desanke Maksimovic. I dok sve druge citam u jednom dahu, njoj se uvek vracam obnavljajuci vec nauceno gradivo. Sve sto postoji u zivotu, obuhvatila je svojim pesmama. Pisala je uvek i svuda. U prirodi je pronalazila nadahnuce. U svakom njenom stihu vidi se duboka odanost zivotu. Covek u njenoj poeziji nije ni iskljucivo dobar ni samo zao. To sto nije dobila Nobelovu nagradu jedan je pesnik prokomentarisao kao znak da u Svedskoj nema vise ljubavi. Vreme u kome je zivela nije bilo blagonaklono prema zenama, a zamislite kakvo je bilo tek prema zenama koje su pisale. Desankina poezija nas hrabri na putu ljudskosti. Ona nas uci onim pravim istinskim vrednostima koje su danas zaboravljene – slobodi, vernosti, dobroti, nekoristoljubivosti, a ponajvise ljubavi. Njeni stihovi vas pokrecu da mislite i stvarate, a upravo pod njenim uticajem nastalo je nekoliko pesama koje sam davno onako nespretno napisala.

  39. Vedrana Rudan je književnica koju redovno pratim i čitam – surovo iskrena, fantastičnog rezona, bez dlake na jeziku, duhovita, žena koja se ne boji ničega i nikoga već slobodno iznosi svoje stavove, žena koja uvek kaže ono što misli, u većini slučajeva na svoju štetu. Njeno štivo može mnogo čemu da nas nauči, navodi nas da se zapitamo ko smo i šta smo zapravo i gde treba da idemo, da nam ukaže na neke stvari u kojima grešimo i uputi nas na put pravde, dobrote i lepšeg i kvalitetnijeg života.

  40. Uvek kada sam zelela da uramim tisinu, ostavim trag stopala u melanholiji,kao testament …i kada me miris procvetalog bagrema vracao kraj jedne trosne kuce gde su se smesili najlepsi brkovi i mirisale najtoplije kiflice sa ‘salom’,uzimala sam njene stihove.Pozutele knjige sa otiscima secanja,cekale su kao prva ljubav. Kao izazov. Kao secerna vuna koja se topi i pod najtananijim prstima. Uz nju zavoleh poeziju. Ona pise uzviseno.Slobodarski. Posebno. Zeleci da covek ljubav kao hleb razume.Ona je sanjala parce slobodnog neba i grumen neznosti . Nije zelela da se milostinjom ljubav zove. Pa,ipak,cini mi se da nikad nije bila dovoljno prihvacena i postovana… bar ravnopravno koliko je dala zauzvrat. Zato je ja cuvam u srcu. U spomenarima. I mozda jos uvek jedna braon skolska klupa ima urezane njene reci.Zbog jednog osmeha.Zbog sutona bez sapata…
    Divna MIRA ALECKOVIC.

  41. Volim da čitam knjige različitih autora a takođe i žanrova. Poslednjih godina češće čitam dela naših savremenika I moj zaključak je da ima dosta autora koji nisu toliko poznati a imaju fantastične romane. Međutim kada treba da napravim neko poređenje u smislu ko mi je omiljeni ženski pisac nameće se samo jedan izbor. To je Gordana Kuić, čije sam knjige pročitala još u vreme kada nije bila toliko popularna i poznata. Imala sam osećaj da knjiga neće ostati samo u “papirnoj” verziji. Miris kiše na Balkanu, Cvat lipe na Balkanu doživeli su svoje ekranizacije u vidu filma, serije, drame, baleta i to mnogo govori o delu i talentu Gordane Kuić.

  42. SANDRA BRAUN!!!Za mene,neverovatna zena,jedan neverovatno inteligentan,zanimljiv um.Ko god je procitao bilo koju njenu knjigu,nije se pokajao.Njena knjiga mi je prva koju sam procitala u zivotu,i za ovih 12 god dosada,nikad me nije razocarala.Uvek me sokira i ispuni mi dusu zadovoljstvom svojim knjigama i ostavlja pod utiskom zauvek.Jedinstvena,briljantna Sandra Braun!!! 🙂

  43. I vrapci na grani osećam da znaju koliko uživam u delima Izabele Aljende 😉 . Ne znam da li je više realno magična ili magično realistična, kao i sam književni pravac kojem pripada.Život je nije mazio i zato je njena snaga jača od čileanskih vulkana,a srce nežnije od peruanskih orhideja. Ona,nas žene,diže na pijedestal, bez obzira na to kojem staležu pripadamo,da li smo robinje,prostitutke,kneginje (a složićete se-malo zdravog feminizma nije naodmet). Volim je zato što i ljudima sa margine udahne smisao i snagu,da im poseban pečat i neretko ih napravi herojima. Sve smo mi njene žene- strastvene, snažne, sklone greškama, srljanjima, lavice,borci, grešnice. Ženska solidarnost je uvek prisutna. Dajte ženama moć i svet će biti bolji! Ono si koliko daš, koliko voliš!

  44. Kada povremeno poželim da zamenim sadašnjost za neko drugačije, davno vreme, da izoštrim čula, zaposlim svest i uživam u nepredvidljivoj priči, posegnem za romanima moje omiljene spisateljice Agate Kristi. Dozvolim sebi da sa “kraljicom zločina” stupim u diskusiju, uživajući u svakom gutljaju pravog engleskog čaja posluženog u porcelanskoj šolji, dok pokušavam da predvidim koga će Herkul Poaro optužiti za neko kriminalno delo. Možda ću čak otputovati “Orijent ekspresom”, odsesti u otmenom hotelu ili čak zalutati u mračnoj šumi u srcu Engleske… A onda ću , po ko zna koji put dozvoliti Agati da me vodi, inteligentno i oštroumno, dok plete mrežu mističnosti, ostavljajući mi, kao i uvek, mogućnost da rešim slučaj. I ukoliko skrenem sa puta, britke opaske njenih likova, situacije i predmeti opisani do najsitnijih detalja, vratiće me tamo gde treba .. . I daće mi mogućnost da tiho i u sebi likujući, naslutim glavnog krivca. A onda će me zaroniti u neku novu čaroliju svog romana, na sasvim neočekivanom mestu, onako kako to samo vrhunski talenat kao ona može.

  45. Tragajući za Američkim fikcionarom i Kulturom laži, zbirkama eseja koje su obavezne za spremanje ispita iz hrvatske književnosti, naučila sam sasvim slučajno da zauzmen Pozu za prozu. Moja učiteljica je danas i moja omiljena spisateljica. Iako ju je njen narod nazvao „izdajicom“, „narodnim neprijateljem“ i „vještcom“, ja sam je prihvatila kao svoju, kao ženu čije pero nije bolećivo, tanano i ženski setno, već je, naprotiv njeno pero oštro poput sablje. Najpre je ispit bio povod za druženje sa Dubravkom Ugrešić, a posle je Dubravka bila povod da se ode u biblioteku. I tako, kad sam već zauzela Pozu za prozu, počela sam da preispitujem tezu Život je bajka, zatim sam zavirila u Ministarstvo boli, gorko sam se nasmejala upoznavši Šteficu Cvek i na samom kraju nisam odolela magiji Baba Jage koja je snijela jaje. U bajke sam možda prestala da verujem, ali u priču da knjige traže nas, a ne mi knjige, nisam. U potrazi za Pozom za prozu , koju sam želela ponovo da pročitam, naišla sam na knjigu iste autorke: Baba Jaga je snijela jaje. Pročitala sam niz stranica o povezanosti žena sa pticama, a posebna je pažnja posvećena papagajima: „I Frida Khalo koristi papagaje kao ukrasni detalj! Na jednoj slici stavlja zelenog papagaja na rame, kao gusar, na drugoj slika samu sebe s četiri papagaja, na svakom ramenu po jedan, i dva u krilu. Pri tom u ruci drži cigaretu“. Moram priznati da sam želela da podelim priču u kojoj egzistiram sa šarenopernatim cimerom sve dok mi Beba (junakinja pomenutog romana) nije stavila veo sumnje nad ljubav prema tim bićima nazivajući ih pipice i povezujući ih tako sa…hm… „Pipice… Da, žene i njihova opčinjenost pticama… Osim androgine Fride Khalo, žene, koja je na slici zapravo muškarac s brkovima i cigaretom u ruci, autori ovog uvijenog erotsko- ornitološkog orgijanja na slikama sve su muškarci… A da su se žene pitale, njihov izbor najomiljenije ptice sigurno ne bi pao na papagaja nego na – Superman-a! It’s a bird, it’s a plane…“ Dakle, prestala sam da želim papagaja, poželela sam Superman-a jer „Superman jednim pogledom može zavariti tonu čelika, pa kako onda ne bi popravio pećnicu, mikser ili zaštopani vodovod?! Može ti poslužiti kao kućni dijagnostički centar, da se ne moraš gnjaviti po onim redovima u bolnicama…Kad te pogleda onim svojim rendgenskim pogledom!“ I kasnije još dodaje Beba „Superman je popravljač svijeta. Bori se protiv zla…K’o Tito!“ Sad kad je moja potraga za Superman-om konačno završena, volim da pročitam ove Dubravkine redove i nastavljam da se divim umeću te autorke koja je veliku i ozbiljnu priču o slovenskom božanstvu Baba Jagi uspela da predstavi na jedan krajnje zanimljiv i moderan način. Zato je moj izbor baš ona, Dubravka Ugrešić.

  46. Jednu da izdvojim bilo bi greota.
    Ako biste na jedno dobro putovanje u prošlost uzmite neki od romana Filipe Gregori. Moji favoriti Druga Bolenova kći i Nasleđe Bolenovih.
    Ako ste za putovanje u prošlost začinjeno neodoljivim vojvodama i plemićima, Eloizi Džejms nema ravne.
    Željni ste rešavanja misterija? Agata Kristi ima novi slučaj za vas.
    Nešto lagano, duhovito, a da ima smisla? Aleksandri Poter nema ravne.
    Volite domaće pisce? Ljiljana Habjanović Đurović je neprikosnovena pripovedačica ženske sudbine, pa Ženski rodoslov, Naš otac i Ana Marija me nije volela zauzimaju posebno mesto na mojoj polici.
    Sa Marijom Jovanović bi vrlo rado svako spletkario sa sopstvenom dušom.
    Nova nada naše scene, koja nepopravljivo vraća veru u ljubav i baca posebnu svetlost na odrastanje, tanannam… Nataša Ikonić!
    I moje novo otkriće Ejmi Harmon, za čije romane Mojsijev zakon i Davidova zvezda, preporučujem vrlo sporo čitanje. Da imate dovoljno vazduha da preživite i savladate sve emocije koje svakim novim redom budi. Dok sam čitala svaki mi je nerv pomerila i još dugo sam ostala zamišljena.
    Ima još fantastičnih žena čije knjige obožavam, ali mislim da je ovo sam vrh te liste.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!