Objavljene dobitnice Lisca poklona

Objavljene dobitnice Lisca poklona

55
SHARE

Bez obzira kakav je vaš stav prema Danu zaljubljenih, 14. februar je jedan od najromantičnijih dana na svetu. Nedelju dana pre Dana zaljubljenih većina razmišlja o poklonima, svi su romantični, oko nas cvećare još više procvetaju i sve je u znaku ljubavi.

Foto: Promo

Kao i svake godine Lisca je spremila posebna iznenađenja za zaljubljene. Srce gore, srce dole, srca su svuda – pa i na gaćicama. U Lisci možete da izaberete simpatičan poklon, crvene brazilke Love Hearts iz kolekcije Cheek by Lisca, koje imaju srce na zadnjem delu. Dobićete ih u slatkoj ambalaži. Pored toga možete da izaberete i drugi zavodljivi veš, koji je uvek lep poklon.

Foto: Promo

Ovog puta redakcija “Lepote i zdravlja” i Lisca nagradiće pet najkreativnijih čitateljki koje nam u komentaru ostave najlepšu ljubavnu priču. Odgovore šaljite do 13. februara, a srećne dobitnike objavićemo na našem portalu na Dan zaljubljenih.

Srećne dobitnice su: Marina Milovanović, Lela Stanković, Helena M., Joka, Emilija.

Čestitamo dobitnicama i molimo ih da nam se sa svojim podacima jave na www.lepotaizdravlje.rs@gmail.com radi preuzimanja poklona.

55 Komentari

  1. Vreo dan, jedan od onih kada ni kozu na telu ne mozemo da izdrzimo, ali kada nesto treba da se desi, srce I telo ne biraju, ni dan, ni mesec, ni da li ce biti najtopliji avgust…Odlazim na jos jednu svadbu u nizu, ne mili mi se, al’ druzba je druzba, opravdanja nema. Drustvo se skupilo, pocinje veselo, atmosfera se zahuktava, I pre aperitiva ugledam crne oci, dostojanstveno drzanje, osvrtanje levo-desno, I po koja rec sa okolinom. Jeste fraza, ono cuveno, cini mi se da je vreme stalo, Ali jeste, moje raspolozenje je kulminiralo, ono sto nikada pre nisam osetio, osetio Sam tada, izgubio pojam o vremenu, osetio I leptirice, pozeleo da budemo sami na podijumu, da je gledam, I konobar mi je smetao jer mi prekida misli ljubaznim zapitkivanjem…Koliko samo oblicja ljubav ima? I pomislih, ako ovo nije “to”, a sta je onda?!
    I jeste, prisao Sam joj, hrabro, otvoreno, bez upliva treceg lica, I zavoleo jos prilikom dodira malene ruke, I istina je, nista mi vise nije bilo vazno, ni svadba, ni ljudi, samo ona. I to traje, vec tri godine, pet meseci I sest dana! I ne zelim da prestane, jer je volim sa svim njenim savrsenim nesavrsenostima, volim je uvek, jer to je Ljubav!!
    Srdacno, ZLatko

  2. Kad vas je dvoje – tu su vino, sveće, ruka u ruci, romantika, “filmski poljubac” i duga noć.
    Kad vas je troje- ostaju sveće i vino. Između dve ruke ušeta treća-najdraža, mala…Romantika je kad zajedno ređamo kockice…Poljupci, kojima obasipamo malo biće su za film, a noć se čini predugom, jer jedva čekaš novi dan u troje… :)))

  3. Bio jednom jedan lep, zgodan momak, mlad sportista koji je voleo da voli. Imao je slatku devojku koja ga je volela i vencali su se…
    Bila je i jedna jako mlada devojka, zaljubljena u ples, zaljubljena u slobodu, u kreativnost, u zivot. Imala je slatkog momka koji je bio ocaran njom i zabavljali su se…
    Slatka devojka je pocela mladog sportistu sve vise da suptava i kvari mu snove, dok je sladak momak sve radio da mladoj, zaljubljenoj u zivot devojci oduzme slobodu.
    Rastali su se. Slatki momak i devojka su patili, dok je mladu kreativnu devojku i zgodnog lepog sportistu spojila sudbina. Trenutak sudbine postao je trenutak jake ljubavi. Kreativna devojka je postala jos kreativnija i slobodnija, a sportista sve bolji u svojoj profesiji, za nju najbolji! Oni su sada roditelji, i dalje zaljubljeni, imaju najposebnijeg decaka koga svakog dana uce sta je ljubav. Sada zajedno navijaju, drze palceve, daju podrsku, vole se i slobodno plesu.

  4. Bila sam u vezi koja je trajala 4 godine i koja je trebala da se zavrsi brakom ali jednog dana kada sam otisla kod brata u goste ugledala sam “njega” … pogledi,osmesi,rukovanje ucinili su da potpuno poludim za njim … sitne paznje,cokolada,ubiranje cveta za svaku devojku u drustvu pa i meni kada smo svi na okupu ,narucivanje pesama u kafani koje su direktno upucene meni …. i onda zatisje ,rekao je da se zaljubio ali da sam ja vec zauzeta i da se povlaci… ja sam sabirala,oduzimala u svojoj glavi i priznala sebi da sam zaljubljena… prekinula sam tadasnju vezu i usla u najludju avanturu koja i dalje traje krunisana brakom osmehom 5-ogodisnjeg sina i malog andjela koji ce nam se u Maju pridruziti Boze zdravlja… vredelo je ♡♡♡

  5. Najlepša ljubavna priča koju sam čula se odigrala za vreme Drugog svetskog rata između mojih prababe i pradede. Baka Mitrin otac je pored nje imao još devetoro dece, ali je nju najviše pazio i čuvao, jer je zamenjivala majku, bez koje je porodica rano ostala, a pored toga je bila lepotica kojoj nije bilo ravne u leskovačkom kraju. Dolazili su prosci iz bezbroj okolnih sela, ali njenom ocu nikako da se dopadne neki momak, svakome je nešto falilo. I tako ona napuni 27 godina. Tada, još na jugu Srbije, se to smatralo skandalom, a već su počele kružiti priče kako se ona nikada neće udati, kako je ,,njeno” prošlo odavno i kako lepota neće trajati doveka. Te 1943. se udala za mog pradedu, koga je ,,odobrio” njen otac kao vrednog i poštenog čoveka, sa stalnim zaposljenjem u fabrici, što je smatrao za najveću prednost. Pričalo se tada po selu, da su , kad su doveli mladu, žene stajale na ulici i pričale : ,, Gde Vita nađe ovakvu ženu, pogledaj joj trepavice, kosu ! ” Nažalost, pradeda je umro ubrzo posle rođenja mog dede, a baka Mitra se posle toga nikada nije udavala, jer ,kako je pričala, samo deka Vitomir je bio i mogao da bude njena jedina ljubav. I dan-danas,svaki put kada gledamo stare fotografije, zastanemo i divimo se lepoti žene koja je sa 80 godina izgledala kao da ima 60, bez ijedne sede u kosi, koja je nekada bila najlepša devojka leskovačkog kraja. 🙂

  6. Bili smo najbolji drugovi 🙂 svakodnevno se culi, redovno ispijali kafe, znali svaki detalj jedno o drugom…u svako desavanje bili ukljuceni.. poceli da postajemo malo ljubomorni kad cujemo da moze da postoji neko nov… bio mi je rodjendan nasli se da proslavimo, docekao me uz slatkise,ruze i plisanog pandu (moju omiljenu zivotinjicu), koja je mirisala na njegov parfem, tad je kafa bila sa puno pogleda i zagrljaja…srca su vec jace kucala i shvatili smo da se nesto medju nama desava…da smo nesto vise… nasli smo se da resimo situaciju,dosli sa stavom ma sigurno prekidamo svaki kontakt… seli jedno pored drugog,gledamo se dugo,cutimo,stipkamo,nervozno cupkanje nogom,pucketanje prstima, zagrlimo se…i odjednom se desi poljubac. Pitam ga “cekaj pa sta smo mi sada”? Kaze mi “ma kao da smo i pre znali sta smo”….”cuti i ljubi me”… i sad tako cutimo i ljubimo se vec godinu ipo dana 🙂

  7. S kim si sinoc bio, da li ona zna
    ne zna ona, ne zna ona, znam samo ja
    devojka za jedno vece, misli, briga me
    al’ kod tebe su jos uvek moje gacice

  8. Ti znaš da si moja ljubav. Najveća. Jedina. Najmoja. Ne pričam ti to. Zagrlim te. Pokrijem. Skuvam čaj. Donesem čips. Naslonim se na tebe. Tek onako.. Poljubim. Tek onako.. Volim. S razlogom. Sa bezbroj razloga. Jer ti najlepše umeš da me držiš za ruku. Najnežnije da obrišeš suze. Najslađe da nasmeješ. Najjače da zagrliš. Jer si moj od prvog udaha ujutru kad otvorim oči, od mladeža iznad usne do ožiljka na članku leve noge. Moj. Od treptaja do osmeha. Jer sam i ja tvoja. Jer je sudar nas dvoje stvorio novi univerzum, onaj koji se najviše voli, onaj koji nam svako jutro guguče iz kolevke. Jer mi duša tako lepo odmara u tvojoj. Jer si mi se razbaškario pod kožom kao da si tu već vekovima. Jer si sve ono što vidim kada mi namignu zvezde u tvojim očima. Jer te volim.

  9. Mislim da nije moguce ispricati ili napisati ono zbog cega mi se grce misici kada mislim o njemu, zbog cega zadrhtim kada ga vidim posle duzeg vremena, zbog cega mi kolena klecaju. Poenta je to sto sam srecna sa njim, sto me voli i prihvata i kada se ugojim, kada sam cupava, tuzna, kada placem, kada pevam iako je uzasno. Tu je za sve, da prihvati i podrzi i uziva u tome. Nije idealan, ali je za mene savrsen.

  10. Ovo je divan pokloncic za porodilju koja zeli ponovo da zavede svog voljenog i uzburka strasti… Nakon 9.meseci naporne trudnoce, stigla je nasa ljubav Viktorijica, koju mama i tata obozavaju i pomalo su zapostavili sebe zarad nje – sve za ljubav svog prvog i jedinog ceda! <3 Odavno nema zajednickih izlazaka, predstava, bioskopa, druzenja u sitne sate sa prijateljima, ali zvuci i gugutanje, pa cak i plac nase lepotice su muzika za nase usi. Nadamo se da ce nam LISCA pomalo osveziti svakodnevicu ovim divnim pokloncicem <3
    SRECAN DAN ZALJUBLJENIH SVIM LJUDIMA OVOGA SVETA!

    • Dragce, menjaj zeno pelene I uzivaj jer ti je Bog dao da budses majka. Kakvo uzburkavanje strasti kod porodilje. Vecu glupost ne procitah. Srecno ti bilo majcinstvo. Pozdrav od zrele gospodje koja zna sta prica.

  11. Bio jednom jedan lep, zgodan momak, mlad sportista koji je voleo da voli. Imao je slatku devojku koja ga je volela i vencali su se…
    Bila je i jedna jako mlada devojka, zaljubljena u ples, zaljubljena u slobodu, u kreativnost, u zivot. Imala je slatkog momka koji je bio ocaran njom i zabavljali su se…
    Slatka devojka je pocela mladog sportistu sve vise da suptava i kvari mu snove, dok je sladak momak sve radio da mladoj, zaljubljenoj u zivot devojci oduzme slobodu.
    Rastali su se. Slatki momak i devojka su patili, dok je mladu kreativnu devojku i zgodnog lepog sportistu spojila sudbina. Trenutak sudbine postao je trenutak jake ljubavi. Kreativna devojka je postala jos kreativnija i slobodnija, a sportista sve bolji u svojoj profesiji, za nju najbolji! Oni su sada roditelji, i dalje zaljubljeni, imaju najposebnijeg decaka koga svakog dana uce sta je ljubav. Sada zajedno navijaju, drze palceva, vole se, zive zajednicki san i slobodno plesu.

  12. Novembar, hladno jutro 7h. Cekam bus za posao…
    Autobusi dolaze na perone, odlaze, ali moj bus nikako da stigne. Ispred mene se u jednom trenutku parkirao bus, ne moj, ali sam pogled na unutra me ozario. Kondukter, mlad, crn, zgodan… otprilike kao iz moje maste. Pogleda i on mene… Izmami mi uzdah… U tom trenutku dodje i moj bus i ja odoh… Ceo dan sam razmisljala o njemu i nadala se da cu, cekajuci bus narednih dana, nekako doci do njega. Ali…
    Krenulo renoviranje jedne deonice puta i ja sam onda bus morala da cekam na drugom mestu. Vise ujutru necu vidjati njega, bar dok ne zavrse put, a to kod nas zna da se otegne… Dani su prolazili, a za njima i meseci… I on je nestao iz moje glave.
    Petak 13-ti mart, 7h. Cekam bus za posao na starom mestu. Put zavrsen. Ali ni pomisli na njega, zaboravljen jos u novembru.
    A onda stize taj autobus i ON… Ne, ipak nije zaboravljen. Pogled se ukocio na njemu, srce zaigralo. Izasao je iz busa i stao sa jednim deckom nedaleko od mene… decko neki, moj poznanik. Posle par minuta otisao je u stanicu a ja sam iskoristila priliku da od tog poznanika uzmem njegov broj telefona i usla u svoj bus, totalno izgubljena.
    Odmah sam mu poslala poruku- Cao, sta radis? Pitao je ko sam. Bez okolisanja, objasnila sam mu. Shvatio je odmah i bilo mu je drago. Isto vece smo izasli na pice i zapoceli vezu. Objasnio mi je da sam mu se svidela jos onog novembra, ali da mi se od tada gubi trag i da nije znao kako da dodje do mene.
    Ljbav je svakim danom bivala sve jaca. A onda, samo 20 dana kasnije, dok sam u SUP-u cekala pasos, od nestrpljenja da zavrsim, jer su sluzbenice jako spore, izvadio je prsten i verio me u punoj cekaonici. A vencali smo se kad nam je bilo 3 meseca zabavljanja.
    Sada smo 7 godina u braku. I volimo se kao prvog dana.
    Mozda on i nije najbolji, mozda ima i boljih, ali je zbog mnogih stvari koje je ucinio za mene, zasluzio da kazem da je NAJBOLjI.

    A nasa prica, iz ugla naseg deteta, izgleda ovako: 🙂
    “Ljubavna prica mojih roditelja”
    Kazu da ljubav koja brzo plane- brzo se i gasi,
    a koja polako krene- ceo zivot krasi.
    Ja cu vas uveriti da nije bas tako,
    da neke stvari u zivotu krenu brzo i lako.
    Zovem se Stefan i koristim ovaj cas
    da opisem pricu mojih roditelja, da opisem nas.
    Moji mama i tata znali su se samo iz vidjenja,
    niti “zdravo” niti “dovidjenja”,
    samo ponekad pogled jedan,
    ali sladak i vredan.
    Onda je dosao jedan dan,
    suncem i srecom obasjan…
    Bio je to petak 13-og marta
    kada je ljubav zakucala na njihova vrata .
    Sreli se u gradu, razmenili price,
    i shvatili da im interesovanja jedna na druge lice.
    Istog dana su i prvi poljupci pali,
    da je to ono pravo oni su znali.
    Taj dan doneo im je srecu
    i da je petak 13-ti baksuzan,
    ja nikada verovati necu.
    Od tada se razdvojili nisu ni na jedan tren,
    mama je bila samo tatina, a tata njen.
    Brzo je dosao i prsten i to sasvim slucajno u cekaonici SUP-a,
    pa su njihovoj veridbi bili svedoci svi pripadnici MUP-a.
    Jer sa tatom romantikom sve te cudne stvari
    dobijaju znacaj neobican al pravi.
    Eto brzo i vencanja, pa onda i ja,
    i sva sreca ovoga sveta samo za nas sja…
    Ovo je jedna kratka prica kao iz bajke,
    ali istinita ljubavna prica mog oca i majke.

  13. Bila sam u vezi 3 godine, zavrsila je na najgori moguci nacin, neverstvom od strane mog bivseg partnera. Zapustim sebe, fakultet, drustvo, sve. Upisem 4 godinu fakulteta (jedva nekako) i u oktobru na ulaznim vratima fakulteta sretnem njega! Nasmeje se, i ode. Nisam znala ni ko je, ni sta je. Pomislih, malo stariji momak, verovatno veciti student. Narednih dana mi nije izlazio iz glave, ne znam ni zasto, nije moj tip uopste. Mrsav, bledolik, ali osmeh…
    Narednih dana smo trebali da izaberemo izborni predmet na fakultetu, i ja izaberem, nisam poznavala ni profesora, ni asistenta, no cinio mi se zanimljiv predmet. I za 7 dana kada smo trebali da imamo prvo predavanje iz tog predmeta, pojavio se ON. “Zdravo, ja sam vas profesor.” To je bio momak sa ulaznih vrata, moj “veciti student” je zapravo moj profesor. Izabrao je mene za kontakt osobu tako da smo se redovno culi i malo po malo poceli o svemu da pisemo, simpatije su se osetile, no nisu priznale, ni sa jedne strane. Kada sam diplomirala, dobila sam sms poruku “Cestitam! Sad je uredu da te pozovem vani! Jesi za veceru veceras?” Bila sam u soku! Izasli smo te noci, priznao mi je odmah da je osetio simpatije na prvu i ja njemu, ali da nije zelio to da mi kaze jer mi je profesor. Evoo nakon 3 godine veze smo srecni i zaljubljeni kao prvog dana kad smo se sreli. Razlika u godinama se topi kad sam sa njim (12 godina) , sve prepreke padaju u vodu jer se volimo. On je taj koji me nasmeje kad sam tuzna. Donese cokoladu i poljubi i ode na posao. Vadi mi kospice iz lubenice, donosi ruze….
    On me preporodio nakon duge veze. Od njega sam mnogo toga naucila. A on se uz mene oseca 10 godina mladje. Pricamo o planovima za buducnost. Evo blizi se dan zaljubljenih, ko zna mozda bas te noci, nasa veza predje u novu fazu 🙂 .
    Ljubav nema granice, kad se dvoje vole.

  14. Moje želje bile su vezane uvek za put u Veronu. Avion je kasnio, a ja sam kao i uvek to vreme na aerodromu koristila za čitanje. Ovaj put bilo je nešto drugačije. Stajao je nedaleko od mene i nervozno gledao oko sebe i u sat. Nisam mogla da verujem da je to moja simpatija iz detinjstva. Ah, poslao mi je poljubac i krenuo ka meni.To Vam je ona priča iz ljubavnih romana, ali meni se desila. Nije mogao da veruje, da smo se ovako sreli posle 20 godina. Uz kafu, prisećali smo se naših ljubavnih poruka na papirićima i razglednica koje smo pisali jedno drugom tokom godine. On se bavio sportom, a ja sam završila Filozofiju. Dala sam mu broj i otišla za Veronu. Stigla mi je prva njegova poruka iz Atine, “Voleo bih da te opet vidim u Beogradu”. Srce je kucalo kao ludo, a reči su tada suvišne. Odgovorila sam, “To bih volela”. Htela sam da se odmah vratim prvim avionom. Videli smo se posle 10 dana. On je mene čekao…i sada smo zajedno. A poznajemo se ceo život. To je sudbina. Avion koji kasni ponekad može vam promeniti život i ove godine slavimo zajedno “Dan zaljubljenih”.

  15. Ovu pesmu sam napisala jednom prilikom, to je moja prica o ljubavi 🙂

    Pesma o ljubavi

    Cekaj me, ja cu doci,
    Bice dan kao i svaki uobicajen letnji.
    Doci cu u suton, jer tad ces se najmanje nadati,
    A ja bih da te iznenadim.

    Sunce ce polako zalaziti
    I zapalice nebo svojim sjajem.
    Mozda na nebu od spektra prelivanja
    Narandzaste, zute i tamno plave,
    Koja stidljivo nagovestava noc,
    Bude i po koji trag roze-da me nagovesti.

    Eto, jedino me Sunce moze odati,
    Jer to ce zaista biti jedan
    Sasvim obican letnji dan.

    Kad dodjem, mislices da sam tu oduvek.
    Pogodicu te u tvoju najemotivniju dirku
    I neces mi dati da odem.
    A ja necu ni hteti.

    Ne znam da li se voli samo jednom.
    Ja uvek zavolim.
    Ali tebe cu nekako posebno.
    Onako kao sto se vole braca i sestre
    Kad su mali- iskreno,
    Bez ocekivanja, zarko, ustreptalo
    I za sva vremena.

  16. Jednom sam napisala ovu pesmu, to je moja prica o ljubavi 🙂

    Pesma o ljubavi

    Cekaj me, ja cu doci.
    Bice dan, kao i svaki uobicajen letnji.
    Doci cu u suton,
    Jer tad ces se najmanje nadati,
    A ja bih da te iznenadim.

    Sunce ce polako zalaziti
    I zapalice nebo svojim sjajem.
    Mozda na nebu od spektra prelivanja
    Narandzaste, zute i tamno plave,
    Koja stidljivo najavljuje noc,
    Bude i po koji trag roze-
    Da me nagovesti.

    Eto, jedino me Sunce moze odati.
    Jer to ce zaista biti jedan
    Sasvim obican letnji dan.

    Kada dodjem, mislices da sam tu oduvek.
    Pogodicu te u tvoju najemotivniju dirku
    I neces mi dati da odem.
    A ja necu ni hteti.

    Ne znam da li se voli samo jednom.
    Ja uvek zavolim.
    Ali tebe cu nekako posebno,
    Kao sto se vole braca i sestre kad su mali-
    Iskreno, bez ocekivanja, zarko, ustreptalo i
    Za sva vremena

  17. Mozda za nekog nije najlepsa ljubavna prica,ali je moja…kada sam ga videla,sokirala sam se…nisam mogla da prestanem da mislim na njega…nasla sam njegov broj i danima sastavljala poruke i brisala,nisam znala sta da mu napisem…onda sam spakovala kofer i dosla kuci na vikend,zelela sam da ga vidim…petak vece..sedim..razmisljam…cimnucu ga,kao neka klinka pa sta bude…samo sto sam prekinula…stize por-hej pa gde si ti …oh Boze,pomislila sam sta sam to uradila,koja sam pacenica…smirim se i odgovorim…nalazimo se,sedimo,pricamo…tresem se kao prut…polazimo…stojimo ispred neke zgrade,poljubio me…ne znam sta me je snaslo,kazem mu da nije normalan i pobegnem…da ljudi moji,ladno sam pobegla,noge su mi se oduzele,tresla sam se kao prut…usledile su por,zvao je…nisam smela da se javim…ali imala sam cudan osecaj,znala sam da je on TAJ…vec sledeceg dana shvatam da sam se ponela kao najveca glupaca i seljanka na svetu…ali cekam…ako pozove javicu se…i da,pozvao je…i dan,danas zove,posle 7 godina,da mi cuje glas,da mi kaze da me voli i da jedva ceka da zavrsim sa poslom…da nije bilo mog tako klinackog ponasanja,cimanja i bezanja,mozda moj najdivniji covek na svetu sada ne bi bio pored mene…Pepeljuga je na kraju ostala kraj princa i on je drzi kao malo vode na dlanu..da vam sapnem nesto…ali pssst…ocekujemo bebu ❤

  18. Moja ljubavna priča počela je pre 23-i godine.Poznavali smo se pet godina ali su nam se putevi razišli,ipak,igrom sudbine,ponovo smo se sreli.Bio je deveti avgust te davne 1993-e godine kada sam od svog tadašnjeg dečka čula čuveno pitanje:HOĆEŠ LI DA SE UDAŠ ZA MENE?Razmišljala sam čitave dve sekunde i odgovorila:DA,DA,DA,DA…Venčali smo se sledeće godine,bio je to naš najsrećniji dan.I dan danas jedno drugo iznenađujemo poklonima za dan zaljubljenih,rođendan,godišnjicu.Poštujemo jedno drugo,volimo se i uživamo u svakom novom danu.I zato-volite se,jer ljubav je nešto najlepše.

  19. Ljubav je zaista sila koja pokrece svest! Ona se oseca svuda: kada pogledam zaljubljene ovih dana, na minus deset u setnji, dok posmatram baku kako simpaticno grdi deku u prodavnici, do onda kada gladna kao vuk dodjem kuci a mama me doceka sa osmehom i sto je vaznije toplom vecerom. Volim da osetim ljubav u svojoj blizini. Ona me ispunjava, ljude cinim srecnim cak i onda kada je povrsna, platonska.
    Najbolja stvar kod ljubavi je to sto mogu da volim sve te ljude od jednom, u meni ima dovoljno ljubavi za sve, ne moram da biram. To osecanje ne opterecuje vec u nama radja polet, daje nam moc da prastamo. Kada volimo, nebo je plavlje, Sunce lepse sija…cula su nam izostrenija svaki miris osecamo jace, dodir dublje. Pronalazimo inspiraciju za nove pohode, vise cenimo sebe, imamo vere, nadamo se. Lice nam krasi biser ljudske duse – osmeh, kada covek voli na njemu se to vidi. Pa cak i tako-zvani ljubavni jadi su slatki, izmame osmehe razumevanja, a kod starijih uzdah prisecanja na dane prvih ljubavi. Ljubav izgradjuje coveka, radja ili gusi u njemu ambiciju, stvara impresiju o zivotu.
    LJUBAV JE SAMA PO SEBI LJUBAVNA PROČA. Priča koja samu sebe piše , ispravlja, briše, razume i ponovo piše . I tako piše sve dok ne stbori najbolju kompoziciju.
    Srećan dan ljubavi! <3

  20. Nas je povezala drustvena mreza, ooo da znam. Nisam ni ja bila pristalica iste. On je americki fudbaler?! Hmmm nemam pojma kakav je to sport. Jesu li to njegove prave slike ili je koristio tudje? Postala sam pravi Serlok Holms koji je dobro istrazio njegov profil. Imam ja tu neku intuiciju od malih nogu ako nesto ne valja, sada nisam imala nikakav znak. Dodjavola. Ipak cu mu se javiti. Standardna poruka samo u manje blaziranom fazonu od ” Ej sta radis? Sladak si”. Nisam bila previse direktna. I nisam ni verovala da ce me pozvati na sastanak. Nisam. Ipak je to fejsbuk. Prvo sam bila bolesna i nismo se upoznali odmah nakon dopisivanja, prosla je jos jedna nedelja. Nas sastanak se blizi. Mesto i vreme sve je potvrdjeno. “E ako mi se bude pojavio neki manijak, mogu da sturnem jer Knez Mihajlova je barem velika ulica”. Dosla sam prva, kao i uvek nepogresivo tacna. Mrzim to nekad kod sebe. Iscekujem, cupkam. I vidim nekog decka ide ka meni, j…te isti kao na slikama. Trenutno sam zaboravila kako se zovem i stidim se sto sam dosla u trenerci kao da sam krenula na utakmicu. Ne mari on a ni ja nakon duzeg razgovora. I nisam verovala. Nisam. Ali mi smo vec 5 godina zajedno. A pocelo je tako naivno i bezazleno. Nismo poceli bajkovitim upoznavanjem ali cini mi se da sam sa njim stvorila svoju bajku. I neka je.

  21. МИМОЗЕ

    Знаш, пожелела сам овог јутра мимозе. Само мимозе.Држати једну грану мимоза у руци значи држати стотине и стотине малих сунаца, ведрих, нежних, осунчаних главица које миришу на ренесансу, миришу на препород. Мала сунца враћају ме у прошле баршунасте дане.
    Некад сам умела да отрпим муке Танталове због љубави. Као Сизиф сам умела неуморно да гурам стену, да се изнова и изнова узалудно заљубљујем у оне који ми то неће узвратити.Можда сам веровала у Камијеву тезу „Сама борба да се стигне до врха довољна је да испуни људско срце. Сизифа треба да замислимо као срећног“.
    Округла, заобљена, висококалорична, тешко обухватна певала сам глупу и лошу песму „Тело вретено“. Данима сам смишљала кореографију за тај наступ, неуморно сам померала своје салењаке око струка и врцкала тешком тепсијастом стражњицом. И све то због тога што је Он волео ту песму, Он који ме није приметио ни када сам га замолила за плес.
    Онда сам неуморно типкала поруке непознатом док нисам добила прекор родитеља: „Зар ти опет треба за допуну?“ Зато смо, ваљда морали да се упознамо. Сизиф је опет гурао стену. Данима је живео на чају и наранџама, тек понекад почастио би себе млеком са пахуљицама. Зарад љубави заборавила сам укус чоколаде, шарене сланине, масних мекика, бабиних крофни, теткиних ванилица, мамине реформе.
    У зелену свеску тврдих корица и, за студентски џеп скупим, зеленим рапидографом записивала сам све наше поруке, писла му песме, садржаје својих дана, умакала кажипрст у млеко за сучање и остављала отиске на папиру, да осети мој мирис док сам далеко, на мору.И поклонила сам му ту свеску за неки рођендан. Да ли је изгорела у неком пламену након његове женидбе?
    Још док ми је био непознат певала сам му на увце: „Покажи ми гдје Дунав љуби небо“, а Дунава нигде. Шушкала је смо вода из недовољно заврнуте славине иза расклиманих врата туш кабине, а плочице су биле хладне. У купатило је ушла цимерка и питала: „Знаш ли колико је сати? Ја сутра имам испит!“
    Једном сам Монтенегрији, рукометашу, заденула гранчицу мимозе за брисаче на бесном спортском аутомобилу. Да сам видела своје мимозе у канти на паркингу, главе ми блесаве, извадила бих их и однела кући плачући, наравно. Па зар да баци сунашца? Ал’ гле чуда! Он их је уредно унео у ауто и црвеном машницом, коју сам ја због декорације завезала за гранчицу, завезао их је за ретровизор.
    Монтенегрија је сада ко зна где. Нисмо се упознали, али сам сигурна да делимо заједничку љубав према плишаним осучаним бобицама, које сам ја јутрос пожелела.
    Ако ми их донесеш, иако не знам ко си, спремна сам да те волим од данас па до нашег потпуног проласка кроз време. То је последња лудост коју бих због љубави учинила.

    ***********************************************************************

    Ова прича настала је у неком давно прошлом времену док у мој живот још није стигло пролеће окупано мирисом мимоза и сјајем Сунца. Данас уживам у свом Сунцу, нежном додиру меком попут додира сунчаноно жутих главица мимозе и ренесанси.

  22. Ona je oduvek sanjala i zelela samo njega.On je voleo druge ali se stalno osecao kao da zivi u njenom snu.A kada su se upoznali,duse koje su se vecno trazile,spojile su se i zavolele a njih dvoje su u svom srcu i toplini najneznijeg zagrljaja osetili da se najlepsi san ostvario-onaj u kome njihova ljubav traje i sve pobedjuje.

  23. Već više od dve godine sam zaljubljena u mog dragog. On je najdivnije biće. Našu ljubav, zaljubljenost i dvogodišnjicu veze proslavili smo radeći test za trudnoću. To je najdivniji trenutak koji nam se desio. Jedno drugom smo poklonili novi život. Dobićemo bebu. U treću godinu beskrajne ljubavi ulazimo nas troje. Naša zaljubljenost je procvetala u vidu otkucaja malenog srca koje sada živi ispod mog srca. Čekamo leto da ugledamo našu prvu bebu. Naše Sunce, kako budući tata voli da kaže. A buduća mama želi da podeli svoju sreću i priču sa celim svetom dok malena bebica veselo poskakuje u stomaku koji iz dana u dan raste.

  24. …Bilo je tu i ljubavi. Volela sam zalaske sunca, pogled og koga sva zadrhtim, zvezde koje su uvek sijale drugacije, slusanje Vivaldija i njegova Cetiri godisnja doba…ali ne i jesen kada je pocelo padati prvo lisce. Da li je to sustanje pod nogama znacilo kraj necega sto je trebalo da postane uzviseno – jedno? Da li je na ulicama kojima smo koracali ostao trag naseg postojanja? Mozda smo posle svega postali jaci, otporniji na sledece rastanke koji ce doci. Mozda tada nece biti suza jer se pamte samo one prve… Svake jeseni osetim uvelo lisce koje se slaze po zemlji kao nase uspomene i blagi nemir mi obuzme srce…Sve srecne ljubavne price pomalo lice jedna na drugu dok su one druge tuzne na svoj nacin.

  25. Ovo je sasvim jednostavna ljubavna priča. Moja. Onda kada je nebo to poželelo, negde početkom proleća, bilo je određeno da se sretnu dva srca. Jedno veliko, toplo i meko, puno vere i nade i jedno malo, nežno i uplašeno, ali u isto vreme čvrsto i snažno. I trebalo je da prođe celo jedno leto pa da ova dva srca postanu zajedničko veliko, ono koje odbrojava u istom ritmu. Naredne jeseni donele su mu još dva malena srca kao blagoslov. A ova malena srca tek počinju svoju ljubavnu priču…

  26. Upoznali smo se u oktobru 2012. godine na fakultetu. Ja sam zaboravila digitron za kolokvijum koji je trebalo da počne za 15-ak minuta, pa sam na hodniku naletela na njega i pitala ga da li može da mi pozajmi digitron. Pozajmio mi je, razmenili smo brojeve da se čujemo kad ćemo se naći da mu isti vratim. Javila sam mu se posle kolokvijuma i tad je počelo… Odbijao je da se nađemo na fakultetu, već je insistirao na piću. Nisam pristajala na to, jer sam u to vreme imala dugu vezu i nije me zanimala takva opcija. Svako normalan bi odustao, ali ne. On se uporno javljao, pisao poruke, zvao, da odemo na piće, u bioskop, na kolače… Bezuspešno. Bila sam potpuno nezainteresovana i hladna. Ubrzo nakon toga sam raskinula sa dečkom, ali mi on i dalje nije padao na pamet, niti mi je bio opcija ni jednog trenutka. Videli smo se tek nakon godinu dana od kad smo se zvanično upoznali, išli na Kalemegdan, šetali, jeli palačinke, ostali zajedno 5 sati napolju. Ništa se nije desilo, ali sam ja osećala. Osećala i potiskivala, iz samo meni znanog razloga. A on se trudio, sve vreme. I jednog dana, posle dve i po godine, sretnem ga na fakultetu, na ispitu, potpuno slučajno. Našali se kako ako položi ispit, ja sam njegova amajlija i vodi na piće. Po prvi put me je zagrlio i ja sam osetila neku neobjašnjivu magiju. Znala sam da je to TO. Položio je i pozvao na piće, u 21h ispred fakulteta. Došla sam nervozna, tresla su mi se kolena i bila sam potpuno zbunjena. Pokupio me je autom i krenuli smo ka gradu. Nekako smo se složili da odemo na Obilićev venac na to famozno piće. Parkirali smo se u garaži na Obilićevom. U momentu kad je trebalo da izađem iz auta, ja sam se paralizovala. Potpuna opčinjenost njim, njegovim pokretima, rečima, nežnošću, šmekerizmom… Želela sam da budemo sami tu, u autu u garaži, i da ne idemo ni na kakvo piće. Nisam mogla da ga pogledam, samo sam nemo gledala u instrument tablu. Okrenuo se prema meni i poljubio me. Nežno, slatko, onako da poželim još više. Pročitao je moje želje i magija je počela! Magija, istog intenziteta kao i tog 02.02.2015. traje i danas, i teži ka večnosti.

  27. Zakucao je na moja vrata kao ne pozvan stranac,i ostao u njemu kao neko ko mi je napisao najlepse ljubavne stihove ikad.Ne,on nije bio od onih koji citaju statuse drugih,vec ih je sam pisao za mene.I danas,svaki dan kraj njega mi je ispunjen magicnim osecajem,onih slatkih leptirica u stomaku i cini mi se da se svakoga dana sve vise zaljubljujem u ljubav koju mi on beskrajno daruje.

  28. Najlepsa ljubavna prica nije ona najkomplikovanija, nemoguca i poeticna, to su price za pisanje romana. Najlepsa je ona najjednostavnija. Upoznali smo se, oboje osetili “ono nesto”, zapoceli smo vezu. Nije sve idealno. Imamo mnoge prepreke. Ali tu smo jedno za drugo, da damo podrsku i zagrljaj kada je tesko, da se volimo. Nista preuvelicano, preterano i pateticno. Volimo se i borimo se jedno za drugo. Sve drugo dodje na svoje mesto kada imate nekog ko vas razume i ko vas prihvati sa svim vasim manama i vrlinama.

  29. Kada se pomene Lisca odmah me podseti na moju ljibavnu pricu. Upoznali smo se, svideli se jedno drugom i posle mesec dana trebalo je i da vodimo ljubav. Nisam bas sigurna u sebe, cin vodjenja ljubavi smatram posebnim i naravno, zelela sam da se prikazem u najboljem svetlu. Ljubav jeste vazna ali ako nema varnica u krevetu znala sam da necemo opstati. Imala sam ogromnu tremu i danima se pripremala. Drugarica mi je pomogla tako sto me je odvela u prodavnicu vesa i izabrala crni ves Lisca brenda. Kada je sve proslo super ovaj brend mi je posebno prirastao za srce i zahvalna sam mu za moju i dan danas uspesni vezu !

  30. Secam se jeseni meke kao tuga,secam se Valentine i njenog druga.
    Setaju zagrljeni kroz citav kraj,za njih ljubav bese kraj.Jednoga dana Valentina dodje svom Borisu u zagrljaj i rece:”Oprosti Borise moram da idem,povezi me na voz da stignem”.
    Plakali su zajedno i kleli Boga sto ucinise od zivota njihovoga.
    Prosla je godina mozda i vise stiglo je pismo u kome pise:”Dragi moj Borise sutra je svadba udase me za coveka nedraga”
    Boris zaplaka ko malo dete,uzese mu igracku do koje mu je stalo…
    Jednoga dana u zoru ranu nadjose Borisa mrtvog u stanu,malo vremena od tada prodje a Valentina uplakana njemu na grob dodje
    Sad proklinji mrtva njega i mrtva na njegov grob pade.
    O ljudi dragi o Boze sta su njih dvoje vama skrivili evo ih sada grob od groba leze dva mlada srca,dva mala goluba…
    Secam se jeseni hladne kao tuga secam se Valentine i njenog druga…

  31. Nema lepšeg osećaja nego kada ujutru ustanete, utoplite se i krenete u šetnju po snežnoj planini. Kao da koračate kroz neke davno sanjane snove. Hladan vazduh daje rumenu boju našim obrazima dok žurno koračamo kako bismo se ugrejali uz topao čaj kraj kamina. Pogled kroz prozor pruža čarobnu sliku jednog magičnog sveta u potpunoj tišini. I dok tako zagrljeni uživamo i pripremamo se za putovanje u divne zimske snove, stidljive zvezde se pojaviše na nepreglednoj beskrajnoj belini. Bela noć severa vladala je u svojoj potpunoj lepoti… Kako je sve počelo? Pa, to i nije toliko važno. Bitan je trenutak u kom se sada nalazimo, a koji piše srećan kraj jedne zimske bajke.

  32. Pamtim to kao da je bilo danas, u to vreme sam često išao kod tetke da sa bratom provodim vreme u ozbiljnim muškim poslovima – igranja poteznih strategija ili menadžerskih igrica na kompjuteru. Znali smo nekad po čitavu noć ostati uz komp ratujući u “Civilizaciji” ili ganjajući što bolji rezultat u “Fudbal menadžeru”. I tog dana smo sedeli u njegovoj sobi kupujući i prodajući fudbalere u igrici, kad me je tetka pozvala da popijem kafu sa njom i komšinicama u kuhinji. Teška srca se odvojih od kompjutera ostavljajući brata da sam zavrsi prelazni rok, a ja pođoh da upoznam to njeno društvo znajući da želi nekog posebnog da mi predstavi. Tetka je jedva dočekala da me sva ozarena predstavi svojoj mladoj komšinici “Ovo je moj Ljubo, a ovo je moja Milica…” I dok je ona nastavila da priča ne štedeći komplimente na naš račun ja sam tu devojku pažljivo posmatrao primetivši odmah te krupne oči i vedar osmeh. Bila je simpatična, al’ mene su mučile druge brige “onaj će sigurno opet kupiti nekog napadača, a ni ovih koje imamo ne mogu da se otarasim” pomislio sam u sebi i požurio sa ispijanjem kafe. Jedva da smo uspeli da ramenimo par rečenica o tome sta je završila i gde radi, a onda se izvinuh i požurih u sobu da nastavim igru.

    Na vratima bratove sobe zastadoh i zagledah se u njega kako opčinjeno bulji u kompjuter, a gomila otpadaka svud po sobi i odavno pikavcima prepunjena pepeljara širiše oko sebe zadah otuđenja i zapuštenosti. “Ne želis valjda u ovo da se pretvoriš i ostatak života provedeš zureći u kompjuter i ganjajuci besmislene igrice…?” prolete mi kroz glavu i ustuknuh par koraka unazad. Bacio sam jos jedan pogled krišom na nju kako se smeje dok sa tetkom ispija kafu. “Slatka je, bas simpatična devojka, vredi probati što da ne?”.

    Priđoh stolu i uz komentar kako je brat vec sve sam odradio obratih se njoj “Retko izlazim ovih dana, a čuo sam da se otvorio novi lokal koga jako hvale…”, “Čula sam i ja ali jos nisam bila tamo” preseče me ona ne dozvolivši mi da se dvoumim…, “Pa mogli bi otići na piće kad si slobodna ako želiš, razmenimo brojeve telefona pa ćemo se dogovoriti”. Tada smo zapisali svoje brojeve čvrsto rešeni da testiramo sudbinu i vidimo dokle možemo. I eto tako, od tog dana pa sve do danas zajedno putujemo kroz život prolazeći kroz razna iskušenja, preguravši put od momka i devojke koji žive kod svojih roditelja do muža i žene u dopadljivoj kući u najlepšem kraju u našem gradu. Iako znam da nas čeka jos mnogo iskušenja, kao izuzetno značajnu baš tu odluku da tada prekinem igricu, pamtim kao da je bila danas!

  33. „Negde na obali južnih mora, gde su zvezde najdalje od svojih slika, putnici s nekog broda pojeli su ogromnu kornjaču. Posle pet stotina godina na istoj obali našao je njenu ljušturu neki mornar i sklonio se u nju da prenoći. Ujutro, naspavan i veseo, proturio je kroz njene otvore ruke, noge i glavu i spustio se u more u toj igri sa samim sobom. Kornjačin oklop posle pola milenijuma opet odzvanja od udara jednog srca i opet ume da pliva. Tako tvoje srce odzvanja u meni“
    Milorad Pavić

  34. Nasa prica bila je filmska i nestvarna, savrsena za ekranizaciju i veliko platno! Upoznali smo se slucajno, zahvaljujuci njegovom putopisu sa Tajlanda u online novinama koje je uredjivao. Ali razdvajale su nas hiljade kilometara, on u Cikagu, ja u Beogradu, spojeni satima provedenim u razgovorima i dopisivanjima, poslatim razglednicama i jednim divnim ljubicastim buketom cveca koje je postar doneo kasno uvece na moj prag, 14.februara jedne godine… A samo tri meseca kasnije, i on je stigao na moj prag, sa koferom punim snova i zeljom da konacno budemo zajedno! Bila je to predivna veza koja je trajala dugi niz godina dok nas zivot nije razdvojio, namerno ili slucajno dozvolili smo mu da nasu pricu zapecati jednim poljupcem za zbogom i osmehom koji i danas lebdi u vazduhu. I stoga cu ovog 14.februara pozeleti samo jedno – da je dobro. Ovde negde, medju poznatim ulicama, sa necijom drugom rukom u svojoj ruci. Srecan,nasmejan i zaljubljen. Jer one koje smo voleli volecemo zauvek.
    I onda kada vise nisu nasi. <3

  35. Ledeno februarsko jutro. Kasnjenje je nesto sto ne podnosim nikako, ni svoje ni tudje, ali kad si student i mozes da se oslonis samo na autobus, moras ga i istrpeti. Naravno, ako jos pri tome ima i snega… dalja prica je suvisna. Pricam telefonom, teglim torbu i nekako se prihvatam za sediste, iz kurtoazije pitam – da li je slobodno i srucim se, ni ne gledajuci ko sedi pored. Dakle, nakon sto sam obavestila koleginicu da kasnim, sa uzdahom se zavalim na naslon sedista da malo odahnem, jer nakon voznje treba otpesaciti do fakulteta. Cujem glas osobe pored sebe – “je l’ ti smeta sunce?” Okrecem se – ma, definitivno se obraca meni – i gle, pa to je simpatican momak! “Ma ne, ne, kako god zelite” (obratite paznju na persiranje) “A, pa nisam bas toliko mator” i pruza ruku, predstavlja se… voznja prolazi u prijatnom caskanju, ali, ja imam momka, duga veza, bla, bla… I tako naredna dva meseca, vidjamo se dva do tri puta nedeljno u prevozu, ponekad negde u selu… razmenimo i brojeve telefona, ja u medjuvremenu ostavim momka, zavrsi mi se semestar… I jedno junsko popodne u pauzi spremanja ispita iz dosade prelistavam brojeve u imeniku, trazeci sa kime bih mogla da se cujem. Dodjem do kraja spiska, tamo on. Zasto da ne? Posaljem SMS, dobijem odgovor gotovo odmah… padne dogovor da izadjemo to vece na pice. I opet, zasto da ne? Nemam u planu nista, nismo se videli ni culi neko vreme otkad ja ne putujem… ma hajde, pristanem. Nisam se ni skockala, racunam – ma to je samo pice. Vidimo se mi u lokalnom kaficu, sve po protokolu… ponudio se da me doprati kuci, naravno, moze… usput smo se zaustavili na jednom mestu – dovoljno je da otkrijem jedan detalj: “budi moja devojka”. Ostalo je istorija… 8,5 godina zajedno, od toga 5,5 u braku, dve predivne devojcice. A sve zbog javnog prevoza… i mog brzog hoda, jer mi je kasnije priznao da me je zapazio jos ranije bas zbog toga sto brzo hodam – ali nije imao priiku da me upozna do tog jutra!

  36. Ja samo želim,zaista želim,da se predam, da nestanem, da sve dam…
    Da se u toj ljubavi probudim bez sećanja, bez pitanja,bez strahova bez glasova koji me vode daleko.
    Da se nikada ne pitaš više da li te voli neko da li si važan,da li si dovoljno snažan.Da ostaneš dosledan, da postaneš srećan.
    Kada se otvorim
    Kada zavolim
    Kada ostaneš
    Ne odustaneš
    Kada vidiš ljubav
    I ostvarene snove
    Čuješ glas
    Samo sam htela voleti
    Samo sam želela Biti
    U nečije oči se zadubiti
    U nečije srce se zaljubiti
    Nečije usne nežno poljubiti
    Nečije ruke zagrejati
    I tu Biti
    I tako zauvek ostati.

  37. Pre prvog sastanka smo se neko vreme dopisivali i zaista mi je prijalo da se čujem svakodnevno sa njim. Kada je došlo vreme za taj prvi zvanični „dejt“ nisam bila nervozna, htela sam da budem prirodna, ne previše uzbuđena. Sve to je palo u vodu kada sam ga videla. Stajao je, tražeći me pogledom kroz masu i čim su nam se oči susrele na njegovom licu se pojavio presladak stidljiv smešak. Prišla sam mu, poljubila ga u obraz, nežno mi je prislonio svoju desnu ruku na struk. Opio me je njegov parfem, njegova blizina, njegove oči. Prošetali smo pored reke. Celo veče nisam mogla da odvojim oči od njega, hipnotisao me je svojom pričom, svojim pokretima, svojim predivnim zelenim očima. Seli smo na jednu klupicu i pričali satima. Vratili smo se do onog istog mesta na kom smo se susreli i tom momentu je nestalo struje. Seli smo na kej, ja sam bila uplašena, što zbog nesanka struje, što zbog toga što sam znala šta sledi, a usledio je naš prvi poljubac. Nežno mi je sklonio kosu sa lica, stavio ruku na moj obraz i ovlaš mi poljubio usne. Usledili su malo duži i vatreniji poljupci. U tom momentu sam znala da je to ono pravo. Nikada se u životu nisam tako osećala, tako divno i posebno. Naša ljubavna priča je počela letos i svakim danom je sve lepša. Probudio je sve ono u meni što nisam ni znala da postoji. Svaki tren koji provedem sa njim mi je dragocen. Omami me svojim prisustvom. Ono najlepše jeste što i ja u njemu budim iste ovakve osećaje, ne mora ništa ni da mi kaže, sve primetim u njegovom ponašanju.

  38. Moja ljubavna prica pocinje na internetu:) U vreme novih tehnologija svima nama je kompjuter postao blizak, kao i igrice za ubijanje vremena ili razonodu…Jedne veceri, nisam mogla da spavam i usla sam na sajt za igrice da odigram omiljenu igricu NE LJUTI SE COVECE…Kad tamo, ljubav mog zivota 😀 Dopisivali smo se dugo od te veceri i na kraju upoznali…ljubav se rodila prvim slovima:D Eto ljubavne, moderne price:)

  39. Moja prva prava ljubav je moj muž,a evo i jedne situacije iz nase ljubavne price… Celi taj dan smo proveli u Nisu i uzivali …ja sam te veceri trebala otici za Beograd…Kada smo prolazili pored cvecare, brzo je utrčao i izneo već naručen prelep buket crvenih ruža. …Medjutim posto smo u poslednjem trenutku stigli na autobusku stanicu u Nisu ja sam tada onako u zurbi zaboravila svoj buket ruza jer sam zurila da mi ne pobegne autobus…Kada sam se posle dugog mahanja i slanja poljubaca okrenula, ruza nije bilo…shvatila sam da je buket ruza ostao na zadnjem sedistu auta!!!! Ali na stanici u Beogradu me je cekao on, sa buketom. Krenuo je kolima i odlucio da me bukvalno isprati do Beograda. Bila sam u totalnom cudu i nisam verovala sta je uradio…I danas kad se setim izmami mi osmeh na lice 🙂

  40. Ljubav je za mene bila samo obicna rec i nista vise … Posle propalih veza, izgubis nadu da nesto moze da potraje i postene nesto vise. Kada godinama tragate za nekim koga ste zamislili u svojoj glavi bude jos teze … E, tako sam i ja zamisljala gospdina pravog kako ce doci i spasiti me i resiti sve moje probleme, slicno kao u bajci zar ne ? Daaaa, desilo se nesto slicno upoznala sam za mene savrsenog muskarca sa jasnim stavom, duhovit i sa gomilom paznje jer zenama je to potrebno i narvano izgledom po mom ukusu . Upozanao nas je zajdenicki poznanik, sad je sve mnogo bolje, lepse, vedrije i probleme sam uspela da resim ali ja ne on :))) . Kad zatvorim ocim, uvek pozelim da ova ljubav potraje ….

  41. Upoznala ga je jednog vrelog leta dok se, bacajuci frizbi, smejao na sav glas. Gradski momcic od nekih 7-8 godina, zlatne kose i ociju boje kisnih kapljica, gazio je nonsalantno komsijinu njivu.Njegovo dobro raspolozenje samo ju je dodatno nerviralo. Ljutnja ju je podstakla na poteru za bezobraznim dosljakom, potera je presla u jurnjavu, jurnjava u smeh, a smeh u dugogodisnje prijateljstvo protkano igrom, odlascima na reku i istrazivanjem sazvezdja. Dva meseca raspusta brzo prolete, a rastanak nosi zelju za brzim povratkom, tugu i standardnu dozu njene ljutnje. Vremenom, neznim recima i dubokim smejalicama uspeo je da je razoruza i da postane trajni stanovnik njenog srca. Pustao je da ga pretekne dok se igraju zmurke. Naucio je da zmureci nadje Velikog Medveda. Obrisao suzu sa obraza i bio rame za plakanje, rasterujuci tugu jednim zamahom ruke. Naposletku, na dlan joj je stavio svoje srce, poklonio joj ceo svet u dva mala plava oka i dao obecanje da ce je voleti dugo, dugo posto zvezde prestanu da sjaje. Legenda kaze da svake veceri, cak i u prosirenom sastavu, sede na terasi gledajuci zvezdano nebo u potrazi za nekim novim sazvezdjem 🙂

  42. Prošla sam i ja kao i vi kroz to. Dnevnici, spomenari, iscrtana srca sa ispisanim imenima i porukom-zauvek me sećaju na neka davna vremena. Vraćaju me u period tolike zaljubljenosti, nade da ću sa tobom osobom doživeti stotu, deliti dobro i zlo…A,onda sve to prođe, dođe neko novo vreme, snovi se rasprše kao mehur od sapunice, naše ljubavi se uklapaju u neke tuđe živote, nove kule od snova, želja, nadanja. Tada nam sve postaje smešno jer pored sebe imamo osobu koja je sušta suprotnost one naše iz mladosti. Od svega što smo imali ostalo je samo sećanje na susret, iskre, sjaj u očima, ples leptira…na onaj sramežljivi prvi poljubac koji smo sa zebnjom iščekivali, kome smo se nadali, koga smo zamišljali. I svi ga pamte da li kao lepu uspomenu ili kao neki blama ali svi ga se sa setom sećaju i rado mu se vraćaju. Postoje i oni koji su još uvek zajedno pa mogu da u nekim trenucima rekonstruišu taj trenutak večnosti u kome su jedan drugog poljubili u kome se svet zaustavio.
    Sećam se mog prvog poljubca i mogu reći da koliko smotan bio….jedino se on u mom životu nastanio. Čini mi se da je srce htelo da mi strada jer sam jako bila mlada tada. Volela sam svaku crtu lica dečaka koje je oslikavalo njegov karakter. Volela sam te smrknute obrve i pogled koji se krio ispod njih. Volela sam način na koji se kreće, njegovu izgubljenost, njegovu snalažljivost, njegov glas, ono kad se smeje. Volela sam način na koji utiče na mene, strast koju sam osećala prema njemu, osećaj koji je budio u meni dok sam bila u njegovoj blizini, dok sam zamišljala taj famozni prvi poljubac.
    Stajao je preko puta mene…rekao mi da zažmurim dok su zvezde u našim očima sjale. Drhtala sam, rušio se moj svet. Bojala sam se…onoga što sam u snovima preživela milion puta ali ne to nije isto. Istina je sasvim drugačija. Poslušala sam ga. Osetila sam njegove ruke oko mog struka na obali reke kraj koje smo šetali. U trenu sam se predomislila, uplašila se, odgurnula sam ga od sebe ali on se nije dao. Duboko sam udahnula, kao da sam gubila vazduh. Poželela sam da nestanem, tražila drvo da se naslonim, gubila sam orentaciju, tlo pod nogama. Sklonio mi je pramen kose sa lica, a onda ruke drhte, dlanovi se znoje-molim se,,Poljubi me, milo moje.” Osećanje želje, čežnje, straha…da ostanem ili da bežim? Nikoga nema da mi da savet….Naginje se ka meni, usnama dodiruje moj vrat, obraz. Drhtim kao prut na vetru, kolena klecaju. Nemam Parkinsa a izgledam kao ona starica iz kraja. Bože, samo da ovo preživim. Podigla sam lice samo malo, koliko da mu dotaknem bradu, jer poželela sam njegove usne. Našle su me, kao da je znao. Meke, nesigurne, tople, nežne….dotakle su moje namazane labelom i dugo negovane za ovaj prvi poljubac. Svet je u tom trenu stao, dugo očekivani poljubac je pao. Vrtelo mi se u glavi, crvenilo je bilo u licu…sa neba videh jednu zvezdu padalicu. Ne stigoh da zamislim želju….uživah u prvom poljupcu, radosti i veselju. Odveo me je svojim usnama u neko neopisivo blaženstvo…Prolaznici nisu postojali….Sami ja i on smo bili na ovom svetu. Osećala sam ukus ljute žvake ali meni je taj poljubac bio slađi od meda. Osećanje toliko živo da umalo da se povučem i sklonim ali ostala sam i prepustila se dok su leptirići u mom stomaku izvodili najlepši ples. Nikada više nisu toliko jako, toliko lepo plesali.
    Onda me je on pustio i ja njega. Rekla sam sebi da je možda dobro što sam zaustavila požudu. Odmakao se da me pogleda, a ja sam oborila pogled, nisam mogla da ga gledam.
    Ljubavna prica, poljubac koji i dan danas zivi u meni…i kad god se setim nje…srce mi u nekom cudnom ritmu zaigra…

  43. Kisa je lila, bez kisobrana sam bila tada,
    mokra do gole koze o tome cesto pricam sada.
    U prolazu zgrade sam stala, cekala da kisa stane,
    secala da sam tako pokisla i lane.
    Od nekud se stvori on, kisobran otvori,
    za ruku me uze,
    brisao je kapljice kise sa lica kao suze.
    Zajedno krenusmo niz ulicu dok je kisa lila,
    dogodi se poljubac o kome sam snila.
    Poljubac prvi ispod kisobrana je pao,
    Bog mi je najdivnije bice poslao…

  44. Desi se nesto sto ima nalik na ljubav, razigraju se leptirici u stomaku i poleti covek vrlo brzo i lako. Vine se nebu pod oblake, nesto se desi pa realnost od jednom ne postoji ili se zanemari to sto neko ima obaveze, dom, porodicu.
    Interesanto je kako nikada nisam razmisljala o ljubavnicama dok nisam to postala. Kome to jos treba u zivotu. Kad nemate ni jedan praznik, ni jedan rucak sa osobom koju volite jer one sve svoje slobodno vreme provodi sa svojom porodicom.
    Pripremite se da slusate bajke da je sa njom samo zbog dece, ali da ne spavaju u istom krevetu, budite spremne na tajni zivot, jeftine hotele.
    Uglavnom sve price pocinju na isti nacin…nevino, decije.
    Ljubav svog zivota, svoju drugu polovinu upoznala sam na poslu. Uzivala sam dok sam ga slusala, kako govori o zeni, svojoj porodici. Znala sam da je ozenjen , stalno je pricao o njoj, devojcici, neprospavanim nocima.
    O nama tada u stvarnosti nije bilo price,. Bio si otac, suprug, koji nikada nece staviti porodicu na drugo mesto…
    Pre nego sto sam shvatila da mi se ista dogadja provodili smo dane i sate razmenjujuci sms. Razgovarali smo o svemu, vremenu, poslu…
    Dopao si mi se. Svakodnevno sam osecala tvoj pogled na meni , gledala sam se u ogledalo i mislila na tebe, možda je bolja druga sminka, da li sam stavila previse parfema.
    A onda smo se iznenada spojili. Postao je moje sve…Volela sam ga kao nikog pre.
    Ali kao sve ljubavi koje ne dozive procvat i ova je nestala, cini mi se pre nego sto je pocela… Plakali smo oboje…
    Volim te jos uvek mada ne znam gde si, ni sa kim si…Ponosna sam gresnica u moru svih ovih svetica…

  45. Naša priča počela je sa našim prvim poljupcem. Sročila sam je u akrostihu:

    Prvi poljubac

    [P] ogledom svojim zaveo me smelo,
    kao da je znao da je život moj hteo
    jednu takvu milinu u trajanju svom
    – ne mogah odoleti muškarcu tom!

    [R] adost mi je postala glavni obrok na meniju,
    a on mi je servirao bolje i lepše od svih,
    pa mu zato posvećujem ovaj akrostih.

    [V] olim ga srcem svojim celim,
    na neizmernu ljubav me naveo usnama svojim vrelim
    koje, kada prvi put dotakoše usne moje
    izmiksaše sa mojom deo ljubavi svoje,
    učiniše našu vezu jačom od svega
    veliku i moćnu do neba.

    [I] ma glas koji dušu hrani,
    dah koji od hladnih vetrova brani,
    miris koji toplinu širi,
    dodir koji strast prenosi,
    nadahnuće i veru u ljubav donosi.

    [P] lakati sam zaboravila
    jer povoda za to nemam,
    u njegovim usnama uživam
    kao da se prvi put sa njim ljubim,
    ma konstantno glavu gubim!

    [O] vo nije mala stvar
    da ti neko sebe celog da na dar
    i znam da bi svemu odoleo
    kako bi našu ljubav sačuvao.

    [Lj] ubavi moja, hvala ti što postojiš,
    što samnom svoje trenutke i poljupce brojiš,
    što dišeš vazduh moga neba,
    u svakom trenutku znaš šta osećam i šta mi treba,
    ti rešenje za sve imaš,
    ti samnom tako dobro štimaš!

    [U] ovom surovom svetu
    moja planeta je sva u cvetu
    zahvaljujući tebi koji kao čarobnjak zamahneš štapićem
    i učiniš me srećnim i bezbrižnim bićem.

    [B] iti tvoja lepša polovina,
    deliti sa tobom dane,
    radovati se svakom jutru koje svane,
    čast je i dar od Boga,
    vrlo sam svesna toga!

    [A] bnormalno te volim,
    drago moje biće
    i svaka dodatna reč suvišna biće,
    ali ja ne bih bila ja kad bih ovde stala
    i kada još nešto ne bih dodala.

    [C] eo život ću tvoja biti,
    u svemu te podržavati,
    svuda te pratiti,
    poljupcima te kititi,
    ako treba, srce svoje ti dati,
    jer sve što ti dotakneš se zlati,
    pa evo i mene u takvom izdanju,
    uz tebe divnog
    ja zlatna i noću i danju
    celom svetu stavljamo k’ znanju
    da je naša ljubav sveta
    i da će zauvek da cveta.

  46. Moja ljubavna prica je dosta neobicna jer se covek mog zivota pojavio u trenutku kada sam ja vec bila verena i spremala se da se selim u drugi grad i da tamo nastavim svoj zivot, uverena da je to moja sudbina i da ne postoji drugi muskarac za mene osim mog verenika. Ipak, zivot nas stavlja u neobicne situacije pa se tako desilo da sam bila sa drugarom na kafi i pri izlasku iz kafica zastali smo da se pozdravi sa kolegom i to je bio upravo ON! Kada sam ga videla, pomislila sam kako je on tacno tip muskarca kakve sam ja volila, tako visok i zgodan, ali taj put se nismo ni upoznali i sve je ostalo na tom trenutku koji sam zaboravila. Nedugo zatim stigao mi je zahtev za prijateljstvo na drustvenoj mrezi od decka cija je profilna slika slikana na istom mestu u mom rodnom kraju, gde sam i ja sama imala istu takvu sliku na istom mestu. To me je privuklo da odobrim zahtev misleci da je to neki rodjak ili bliska osoba, medjutim kada sam pogledala sliku malo bolje bio je to on, moj Zverka. Do danas mi nije priznao kako me je nasao i dosao do mene, ali nedugo zatim sam raskinula veridbu, shvativsi da ako me je drugi muskarac privukao, ljubav prema mome vereniku nije bila ona prava. Bio je to tezak period, ali nakon svega toga smo izasli na kafu, ja sam brbljala bez prestanka od nervoze, dok me je on samo posmatrao i smeskao se. Postali smo par, i ta ljubav i dan danas traje, i on je zaista moja srodna dusa. Volim sve njegove mane i vrline, a poceo je i da prica o nekom prstenju, pa drzite fige :). Zivot je cudesan i zaista nikada ne znate sta vas ceka, pomislite da cete ostariti sami a vec sutradan upoznate neke divne oci i sve se menja, pomislite da nikada necete naci posao a on je vec iza ugla i ceka vas neka srecna okolnost. Uzivajte u zivotu a jos vise u ljubavi koja svemu daje smisao. <3

  47. Najlepša ljubavna priča je ona koju svako poželi da ima.Priča koja ima početak ali ne i kraj.Priča koja pomalo liči na bajku ali bajka nije.Ni iluzija.Ni san.Nego stvarna priča.Prisutna u našim svakodnevnim životima.I čini naš život lepšim i boljim.I naš put kojim idemo, daju mu smisao.Svaka ljubavna priča je posebna i lepa na svoj način.

    ,,Ni na kraj pameti mi nije bilo da izađem u provod tog vikenda.Umorna,nije mi bilo ni do čega,nego samo da se ,,dočepam” kreveta i da spavam.Okupirana obavezama koje iz mene izvuku svu energiju,nisam ni razmišljala tada o nekom da mi se može dopasti.Ali drugarice,nisu odustajale,,,hajde, ideš sa nama”.I krenula sam.A mislila sam,ma bolje da nisam.Svako je te večeri bio u svom društvu.U tom bučnom i zagušljivom kafiću.Drugarice pričaju svoje događaje iz prethodne nedelje,zasmejavaju me kao i uvek a ja,kao pokisla.Veselo društvo preko puta skrenulo mi je pažnju na tren.Poznajem samo jednog,iz srednje škole.On prilazi da se pozdravi a potom se upoznajemo sa ostatkom društva.Da li sam mogla biti u lošijem izdanju nego tad?!Mogla sam se bolje našminkati,odabrati bolju odevnu kombinaciju,napraviti bolju frizuru.A ja,,,odvučena” od kuće,nisam mogla biti gora.Znate onaj osećaj kada upoznate nekog i imate utisak posle nekoliko minuta kao da ga znate ceo svoj život?E to veče sam ja imala taj osećaj.Kada sam upoznala njega,granice su se izbrisale.Inače kad upoznam nekog imam neki svoj zid,koji rušim tek kad nekog bolje upoznam.Ovo je bilo nešto posebno.I nikada u tolikom gradu nismo se sreli pre.A kao da smo se znali decenijama unazad.Teme su se samo smenjivale.Jedna za drugom.Drugarice su me gledale i pitale se pa gde je nestao sav onaj umor od pre par sati.Obišli smo još par kafića,a vino i dobro drušvo čine super spoj.Svako je te večeri kasnije nastavio svojim putem.Taj vikend je prošao.Prošli su dani imeseci.A onda slučajan susret promenio je sve.I taj poziv na kafu.Očima boje badema nisam mogla odoleti.Savršenom i blistavom osmehu.I glasu.Raspitala sam se bila malo o njemu ranije.I šta da Vam kažem.Nije baš bio na dobrom glasu.Ali pričaju ljudi svašta.Ne poznaju ga dobro.Mislila sam.Da li mi se dopao na prvi pogled?O da.Priznao mi je da sam se i ja njemu odmah dopala.Onakva,što bi ja rekla nikakva.Ali baš me je to izdvojilo iz mase.Priznao je,što nisam nalik na druge.Svakodnevna druženja dobijala su smisao.Postajala lepša.Drugarice neke nisu imale razumevanja,zašto tada nemam vremena za njih.Ali ispostavilo se kasnije da i nisu bile drugarice.Da nije bilo u pitanju vreme,nego nešto sasvim drugo.Ta veza otvorila mi je oči da vidim ko su mi prijatelji pravi i odani.On je postao moj najbolji prijatelj,partner,podrška,sve.Dobre i prave drugarice ostale su uz mene.Dok one koje nikada to nisu ni bile otišle su svojim putem.I bolje je tako.Na vreme.Uložila sam jako puno u tu ljubavnu priču,izgubila drugarice koje to nikada nisu ni bile,naišla na kritike…Svega je bilo.Ali nismo dali da ništa pokvari našu ljubavnu priču.Gradili smo našu vezu polako.Postala je poput neke jake i stabilne gradjevine.Koja odoleva vremenu,iskušenjima,svemu.Ta priča je moja.I zato je možda najlepša.Meni.Drugima ne mora da bude.Mada bih volela.I volela bih da tu priču jednoga dana ispričam svojim unucima.Da im kažem da je ljubav najmoćnija i najbitnija ,,stvar” na svetu.Ali da je treba negovati,ulagati u nju jako puno.Da bi ta ljubav i priča o toj ljubavi ostala lepa.Satkana od najlepših reči.Priča satkana od obećanja koja su se ispunila.Priča satkana od nade.Poštovanja.Upoznavanja.I suza,radosnica.Priča koja traje.I želim da traje.Uprkos vremenu.Uprkos svemu. Hvala ti! <3 <3 ''

    Ova priča imala je svoj početak.I nadam se da će jednoga dana imati i srećan kraj.

  48. Noc je,a ti i ja se ponovo srecemo ispred plocnika nase srednje skole, nakon toliko vremena. Za tren, u mislima sam se vratio u one daleke srednjoskolske dane. E, to je bio zivot.
    Krajem sedamdesetih dvadesetog veka..
    Ja kicos, jos malo pa brucos, meseci su bili u pitanju. Ti meseci obelezili su najlepsi period moga zivota.
    Bezanje iz skole, kroz onaj prozor ispod koga su me cekali drugovi iz detinjstva, svakog cetvrtka, kako bismo isli kod Rase na svirku. Grickanje suncokreta u poslednjoj klupi, sa Matejom i onom Jelenom, za vreme casova, uz povremeno cuganje piva iz flase, koju smo sakrili u rancu. Prva pljuga i prvi, pomalo nespretan seks sa onom plavom Irenom sa velikim grudima, u njenoj sobi, gde smo na svaki zvuk skakali, plaseci se da ne naidju njeni roditelji. Naravno, posle toga bezao sam kao lud od nje, svaki put kada bi naisla, preskacuci se kroz isti onaj prozor kroz koji sam bezao sa casova. Kazu, dugo je ludela za mnom i trazila me, sve dok nije shvatila da je sve ono bila samo jedna noc, bezazlena momacka avantura.
    I jednog dana, dok sam razmisljao koji cuperak da cupnem, jer mi je bilo dosadno, tada sam ti ukrao prvi pogled, skriven tu u prasnjavom cosku gimnazije. Ljutit, onaj pogled koji govori: ”Ma sta mislis ko si ti ovde?!” Slegnuh ramenima, nasmesih se i namignuh ti onako kicoski.
    ”Hoces da izadjemo, mala?”,upitah te tad.
    ”Nisam ti ja mala i nikada ne bih pristala da izadjem sa tobom!”, odgovorila si mi prkosno, podigla si svoj prcast nosic u vazduh i odsetala.
    Naravno, nikad ne reci nikad. 😉
    Znas.. Ove kapi kise sto dobuju po prozorima moje duse, podsecaju na tebe. Ovo jesenje doba bilo je nas pocetak i kraj. Ti prva, a ja cetvrta godina. Tvoje oci boje tamnih maslina sto gledaju me i taj spontani osmeh na usnama. Zezanje sa tobom rano ujutru u cosku pekare Zore* i kafa u papirnatim casama da nas ugreje. Mada, nije nam bila potrebna, grejali su nas osmesi. Boze, ko bi rekao da ce me ljubav izbaciti iz koloseka onih momackih godina?
    Koga ja to varam? Do grla sam u uspomenama.Korak unazad, unazad ponovo kroz uspomene. Tok misli se promenio niz hodnik gimnazije, do klupice na kojoj smo stalno sedeli nas dvoje.
    Noc je, a ti i ja se ponovo srecemo ispred plocnika nase gimnazije. I ponovo mi dah zastaje u grlu od tvojih ostrih ociju, bas kao i onog prvog dana. Tvoj glas koji jos uvek cujem iz dalekog vremena, sve ove godine, tvoje poslednje ”ne zaboravi me” one oprostajne veceri i suza u oku.
    Sta bi se desilo kada bi me ponovo volela?
    Nedostajes mi na neki cudan nacin. Nove zvezde zasjale su na mom nebu, ali tebe jos uvek cuvam kao najsvetliju. Te oci boje najlepseg smaragda u kojima je pocivao citav moj svet. Deo mene, deo mog srca ostao je tu, u tvojoj zenici. Mozda ti se vratim, ponovo na nasem mestu, ‘tamo gde ljubav pocinje’ uz dobar stari osmeh i puno novih prica. Mozda cu ti i se vratiti, ali da li bi se ti meni vratila ponovo sa onim sjajem u oku, makar bio samo prijateljski? Oprostaj…Je li ovo oprostaj? Jedno moje neizreceno ‘zbogom’ probodeno tvojim pogledom punim skrivenih emocija. Osvrnucu se ja da te ponovo pogledam na nasem mestu, ali to ce biti lazno. Neces me cekati na nasem mestu, to je samo bleda prilika mojih uspomena.
    Noc je, a ti i ja se ponovo srecemo ispred plocnika nase srednje skole.
    Ti i ja.
    Ti, bleda prilika mojih uspomena.
    Ti, moja gimnazijalka. 🙂

  49. Sasvim slučajno, u moj život ušetale su najkrupnije i najdivnije oči boje čokolade. Kliše ili ne, bila je to ljubav na prvi pogled. Prepoznali smo se, mogu reći sa velikom sigurnošću. Dve iznenađene i uplašene duše prepoznale su se onog momenta čim su se srele, i pronašle svoju ulogu u životima jedna druge. Iz dana u dan, svaki korak više nas je zbližavao, delili smo svaki slobodan trenutak, i skoro da se nismo razdvajali. Posle posla, kada bih ušla u stan, čekale su me one, te divne krupne oči, koje su govorile koliko im je drago što me vide. Na kraju dana, šćućurili bismo se jedno uz drugo i usnili najdivnije snove.
    Shvatila sam tada, deliti život sa voljenom osobom izaziva najdivnije emocije na svetu, međutim, ukoliko je u životu prisutan još neko, kao moj lepi persijski mačak, ta ljubav postaje još veća. Emocije se umnožavaju deljenjem, a ne postoji čistija emocija, nego emocija koju dobijate od kućnih ljubimaca. Oni vole najiskrenije, oni imaju sposobnost da vide kroz sve vaše maske, oni vide vašu dušu. Zato, za sebe slobodno mogu reći da sam srećnica, jer imam u svom životu ovu malu krznenu lopticu da mi ulepša svako jutro, i svako veče, i radujem se svakom novom danu koji ćemo deliti zajedno..

  50. Naša priča nije bila slatka. Oduvek sam nekako prezirela sladunjavu romantiku. Imala sam 22 godine kada sam se razbolela od depresije. Lečila sam se par godina, ali verujem da je to ostav ilo trag. Delovalo mi je kao da nikada neću imati osmeh, onakav kakav druge devojke tako normalno koriste. Verovala sam da ću ostati tužna do kraja života. I bez onog, makar iskrenog osmeha. Upoznala sam Marka. Bio je to samo jedan običan Marko, neobičnog širokog iskrenog osmeha. Marko je bio kuvar, a ja nisam volela hranu. Vraćali smo se kući zajedno sa posla, a kako smo živeli u istom kraju, često bi ostali još zajedno i pričali o svemu. Uz njega sam zavolela hranu, onako, istinski. Zavolela sa Njega. Za osmeh mi je bilo potrebno malo više vremena, ali i to se desilo. Uz njega nemam osećaj da se ikada bila tužna. Ne mora da mi govori koliko me voli, da mi priča razne priče. Dovoljno je da me pogleda i uhvati me za ruku, čvrsto. I ja znam da sam na najsigurnijem mestu na svetu.

  51. Ja i supruga smo u braku 12 godina,prosle godine smo dobili trecu cerkicu i ostvarili nas san da imamo tri deteta.Ne bih da pisem kako se volimo,kako nam je stalno lepo i kako jedno drugom priredjujemo iznenadjenja kao iz bajki.Nas dan je uglavnom kao i svaki drugi,radimo,menjamo pelene,ucimo sa nasim smizlama,spremamo hranu,cistimo,pricamo puno i trudimo se da provedemo kvalitetno vreme.I nema nista lepse od ovoga <3

Ostavite komentar