Poklanjamo pet knjiga koje će ugrejati vaše hladne zimske dane

Poklanjamo pet knjiga koje će ugrejati vaše hladne zimske dane

55
SHARE

Januar je mesec darivanja. Praznična atmosfera drži nas još dugo posle novogodišnje noći, i bilo da nekome poklonimo osmeh, neku zanimljivu sitnicu ili vredan dan – znači i lepo je. Kod nas je svaki prvi petak u mesecu rezervisan za darivanje knjiga!

Foto: Guliver/Getty Images
Foto: Guliver/Getty Images

Zajedno sa izdavačkim kućama izabrali smo najnovije i najzanimljivije naslove. Stoga ljubitelji knjiga, spremite svoja pera, pardon tastature, i iskuckajte nam maštovit odgovor na pitanje: “Kog pisca biste odabrali da napiše vašu biografiju i zašto?”

Odgovore šaljite do petka, 13. januara, a najoriginalnije ćemo nagraditi knjigom. Imamo 5 novih naslova za 5 zanimljivih odgovora. A evo koji su to knjige naš izbor za hladne zimske dane.

prednjaINDIGO, TAMARA KUČAN (Urban Art)

Jedna od najmlađih članica udruženja književnika srbije, koja se pisanjem bavi od svoje sedamnaeste godine, objavila je svoj deveti romam, koji vodi u svet najdublje tame i zla, opsesije i bola, slabosti ljudske duše i snage samospoznaje.

 

f06 Srecni-sever-000028249184236SREĆNI SEVER, ARPAD KUN (Dereta)

Ovo je priča o jednom čoveku i dve kulture, o tome kako izgleda biti stranac, ne samo u Africi ili Evropi već i u sopstvenom telu, te kakav osećaj pruža konačno pronađen dom.

 

 

Pisma.inddMUZEJ PREPISKE, ŠON AŠER (Geopoetika)

U istoriji privatnih prepiski od 14. veka pa do danas, nalazi se rukom napisana poruka kraljice Elizabete II američkom predsedniku Ajzenhaueru, pismo koje ludvig van Betoven piše svojoj braći, poslednja poruka Titanika pre nego što potone, prijava za posao Leonarda da Vančija…

sudjaje i furije koricaSUĐAJE I FURIJE, LOREN GROF (Booka)

Amazonova knjiga godine, remek-delo koje se vešto poigrava očekivanjima čitalaca, osim što je briljantna vivisekcija braka – ujedno je i portret kreativnog partnerstva iz pera jedne od najboljih spisateljica svoje generacije.

 

SVE-O-MOJOJ-SESTRI-000074231192194SVE O MOJOJ SESTRI (Vulkan izdavaštvo)

Noć u kojoj je izgubila sestru nešto je o čemu Lorel ne želi ni sa kim da priča. Jedino na papiru, ona može bez ustezanja da izrazi osećanja i zato piše pisma idolima njene sestre: Kurtu Kobejnu, Ejmi Vajnhaus, Hitu Ledžeru, Džimu Morisonu…

 

 

 

55 Komentari

  1. Moj izbor bi definitivno bila hrvatska spisateljica Vedrana Rudan – žena čvrstog stava i britkog jezika, koja se ne boji da svoje mišljenje iznese pred milijonskim online i offline auditorijumom, niti strepi od eventualne osude svojih čitalaca. Njen sirov i bolno realan način izražavanja, bez uvijanja i ulagivanja masama (ali i sa ponekom psovkom), bi savršeno oslikao moju svakodnevnicu, debate sa neistomišljenicima ali i bezbroj apsurdnih događaja koji “samo meni mogu da se dese” 🙂

  2. Kada bih mogla da biram pesnika koji je ziveo u drugom vremenu to bi svakako bio Laza Kostić, obožavala bih najzvučniju emotivnu kratku pesmu koju bi njegov razum osmislio o mom životu. Obzirom da moram da biram pisce danasnjice to je neprikosnoveni Nik Vujičić, čovek slobodnog uma i duha, koji je mnoge naučio kako da prežive. I svaka individua se pronalazi u njegovim relevantnim činjenicama ispisane u njegovim veličanstvenim knjigama.

  3. Jelena Bacic Alimpic-zena koja svojim stilom pisanja odusevljava u meni sve sto se moze oduseviti:)i sama volim dase bavim pisanjem,anjen stic i nacin mi je toliko blizak srcu kao da sam i sama pisala.Iz tog razloga,ako bi nekoga izabrala da pise biografiju o meni,definitivno bi bila Jelena-mislim da bi to bilo 90% od onoga sto bi i sama istakla i napisala.

  4. Andric,bez imalo razmišljanja…Talenat koji je imao i koji niko nikada nije uspeo da premasi,isprepletan sa beskompromisnom iskrenoscu,novinarskom preciznoscu,nepogresivom tacnoscu da pogodi centar,uz neogranicenu mastu,a sve to zajedno obavijeno dozom sete,melanholije,derta…Volela bih da me ogoli i prospe moj zivot na papir…bio bi jedini kome bi bilo dozvoljeno da zaceprka i u delove moje podsvesti u kojima sam,sigurna sam,duboko zakopala neke stvari,a da i sama nisam svesna da su ikada nastale…

  5. Aleksandar Tešić! Domaći pisac, može da stane rame uz rame sa Tolkinom i Martinom, njegove knjige vas prosto usisaju i ne dozvoljavaju da ih ostavite dok ne iščitate i poslednje slovo. Umeće povezivanja mitskog, mističnog, istorijskog čine da poverujete da ste odmah pored monaha Gavrila, Miloša Obilića, Zmaja od Jastrepca, arnauta Pavla i drugih živopisnih likova njegovih knjiga. Čovek koji je oživeo Miloša Obilića kao viteza zatočnika i Marka Kraljevića kao ratnika koji će poraziti sve nečastive sile, učiniće da i život jedne učiteljice i mame bude zanimljiv i da ga čitate u jednom dahu!

  6. Bio bi to pisac Antoan de Sent Egziperi a knjiga bi se zvala “La vie en rose” zato sto sam nezna,sanjalica,gledam na svet ocima deteta,volim poeziju i umetnost, i dobrotu i lepotu u svim oblicima oko sebe.I zato sto je ljubav koja pulsira u mom srcu i koja me okruzuje ruzicaste boje kao i zivot koji imam. A sve to bi najlepse znao da opise pisac koji je govorio da se ”Samo srcem dobro vidi”.

  7. definitivno moja heroina,Isidora Bjelica, najhrabrija zena na svetu, verovatno bi malo ulepsala sliku mog zivota, mozda bi po njoj bila i neki avanturista, definitivno se radnja ne bi odvijala u Srbiji vec u nekoj divnoj zemlji, bez siromastva,zlobe i nesrece…mada ne znam koja bi to zemlja mogla da bude… Zelim i njoj i vama puno zdravlja ove godine

  8. Dostojevski, bez imalo razmišljanja. Zašto? Pa, verovatno zato što konfuziju mog postojanja u ovom vremenu može samo majstor da opiše. Zato što ume nepretenciozno, britko, jasno i ubitačno da skicira sve lomove i uspone jedne duše, zato što zna kako da suptilno navede čoveka da razmisli gde treba da se uputi po smiraj, zato što može rečima da opiše sve visine i kovitlace u provaliji ljudskog uma. Zato što je umeće pisati o čoveku. Zato što je najteže voleti ono zversko u nama. A on to ume. Eto, zato majstor Dostojevski.

  9. Jedan nas veliki pisac je rekao da stvari imaju onakav izgled kakav im “dadne nasa dusa”. Ja,kao zena svakodnevice i zena koja zvoca,pati,smeje se,nazdravlja,analizira, preteruje, drami,odabrala bih nikog drugog do Daniele Bakic (nase i svevremenske Dude Alapace). Duda jer je emocija sustina. Vec zamisljam kakvi bi to susreti bili, dok gore upaljene svece, dok prosipam vrelu kafu,sva seprtljasta i usplahirena i dok se oseca miris medenjaka iz rerne,jer zelim da isprobam nove modle za kolace. Bilo bi tu za Dudu svega,sto bi ona majstorski,zivotno,emotivno i smekerski pretocila u pisanu rec. Od dana kada sam mislila da iz vrtloga tuge necu izaci nikad,kada sam molila za samo jos jedan sat sa osobom koju vise necu nikad videti ,kada se u meni svaki deo rasprsio na 100000 komadica od stakla, do situacija kada su me zamalo isterali iz pozorista zbog preglasnog smeha i kada mi je neposredno pred najvazniji poslovni sastanak otpala stikla(ovo zahteva posebno izlaganje 😀 ) . Odabrala bih Dudu jer bi mogla da me razume, jer i sama zna. Jer nepogresivo sve nase mane i slabosti pretvori u nadu i vrlinu, da im tracak beskonacnosti i urami ih jednim velikim osmehom. Jer je sjajna zena sa iskustvom. Volela bih da joj ispricam svoje. “IMAM BORE DA TO I DOKAZEM”. <3

  10. Ako bih mogla da se vratim u neka starija vremena, to bi svakako bio Bora Stanković.. Njegov opis žene u ne tako srećnom vremenu,njegov prikaz nesreće žene, njene lepote i svega što to nosi,za mene je neprevazidjen.. pa malo je reći da bih volela da znam kako bi me On opisao..

  11. Знао је да пише о себи, а није му било стало ни до прошлости ни до порекла јер увек је „био сам себи предак“. Знао је да пише о повратницима из рата, Одисејима који се враћају на своју Итаку. Знао је да пише о Приципу, који је у имену и презимену објединио архангела и инат. Знао је да пише о Шантићу, „остарелом бегу који никада није продао своју кућу“. Знао је да пише о Светом Сави и то у време када је мало ко о том светитељу размишљао, а камоли писао. Био је типичан сметењак свог столећа. Био је лакомислен, као што само приличи песнику и чворку. На хлеб насушни и зараду није мислио. Писао је о Микеланђелу и није довршио то своје писаније јер морао је да се одсели на неки други свет. Јер… Смрти нема… постоје само сеобе. Зашто онда не би знао да пише и о мени? И ја сам помало суматраиста. И ја у срцу чувам сличице разних небеса као Егон Чарнојевић. И моје су претке отхраниле матере ваљушцима од црног брашна. И ја сам потомак некоме чудних пречана и дете равнице. И „настављам судбу, већ и код нас прошлу, болесну неку младост, без престанка; тек рођењем дошлу, са расутим лишћем, што, са гроба Бранка, на мој живот пада.“ Можда би се моја биографија једино и могла записати таквом реченицом, немирном, а сетном, са неизбројиво много зареза?! Зато бирам Милоша Црњанског…

  12. Vesnu Dedic, bez razmisljanja. 🙂 Jednostavno je obozavam, pratim njene emisije, i uklopile bismo se nas dve u nekom ambijentu kao sto je studio Balkanskom ulicom, gde bismo uz casu vina i muziku ocas posla napisale biografiju

  13. Definitivno bih je napisala sama,ko bi to uradio bolje od mene,preneo svaku emociju,dogadjaj ili bitnu cinjenicu ♡

  14. Sidni Seldon definitivno ali bi morao puno da pusti masti na volju, jer je moj zivot suvise jednostavan za dela kakva on stvara i o kojima on pise 🙂
    Ali svakako bi bilo sjajno i upecatljivo zamisljati to…

  15. Efraim Kison, pa da se, dok citamo, svi slatko nasmejemo,onako kako je samo on znao da nas nasmeje u svim svojim fenomenalnim delima… da i tuzni zivotni momenti izazovu suze, ali od smeha na Kisonovski nacin.

  16. ja bih izabrala Englesku knjizevnicu PHILIPPA GREGORY poznatu po istorijskim romanima.Ova spisateljica uziva veliku popularnost i postovanje medju istoricarima i poznavaocima knjizevnosti.Napisala je veliki broj dela posvecenih engleskim kraljicama u kojima je docarala moc i lepotu zene.Njena najpoznatija dela su Ana Bolen, Bela kraljica, Elizabeta Vudvil i mnoga druga koja su dokumentovana na poznatoj Histori televiziji.Mislim da bio ova izvanredna knjizevnica najbolje docarala moju biografiju…toplo preporucujem njena dela jer cete zaista uzivati!

  17. Nora Roberts, jer je jedino ona dovoljno vesta da na poseban i izuzetan nacin istka pricu o velikim ljubavima, nadamo se, sa srecnim krajem 🙂

  18. Den Braun !!!! Za to sto je zivot poceo da lici malo na triler… On bi, definitivno pisao moju biografiju !!!!
    Obozavam njegove knjige, mozda se i desi da se nadjem u nekom buducem romanu,heheheh…

  19. Marija Jovanović…A zasto? …samim romanom,,Idi, vreme je” kao da opisa moju biografiju sa nekim malim izmenama…Nikad me ni jedan pisac nije pronasao, nije tako u dusu kao ona…

  20. Alber Kami! Zbog njegovog karakterističnog stila pisanja i tematike romana.
    Pronalazim se u njegovom romanu “Stranac” . A i sroji da smo oboje filosofi 🙂 .

  21. Sada, kada postajem svesnija i imam drugačiji uvid i pristup životu, kada tumačim znake i shvatam njihove najrazličitije poruke i sledim putokaze, upravo neko sa tom veštinom mogao bi najbolje da me opiše. Izabrala bih Osha, jer bi biografija bila kompletna jedino ako se temeljno tumači i moje unutrašnje biće, unutrašnji svet, sklad duše i uma. Izabrala bih njega jer bih bila sigurna da svojim opisima, ‘šamaranjem’ mudrošću, pronicljivošću, dubokoumnošću, pružio jedistvenim stilom i umećem jedinstven, nadahnut, izuzetno upečatljiv izraz jednog ljudskog bića.

    • Nemojte tako, niciji zivot nije promasen. U vama je vrednost i pravo da zivite najlepse sto zasluzujete i mozete. Pozdravlja Vas Vasa imenjakinja.<3

  22. Mešu Selimovića, možda jer pored mnogo drugih pisaca koji svoja dela baziraju na događajima i veličaju dobro kao najvišu moralnu osobinu, on uspeva da kroz situacije unese i sve ono loše što nas, uostalom, čini ljudima, i to posebnim i različitim. Jer sve su vrline među ljudima iste, mane nas čine onim što jesmo i sa njima je bogatija i naša ličnost, a one su i razlog zašto neko voli baš nas. O gresima govori racionalno i svesno potencijalne čitaočeve osude, približava mu dušu svojih junaka, i nastoji da opravda svoje junake.

    A možda i jer mislim da bi me, zahvaljujući njegovom predstavljanju, većina čitalaca zavolela. 🙂

  23. To bi bila Tamara Kucan posto u moru pisaca u poslwdnjih mesec ipo sam imala prilike da procitam njene 3 knjige i svaka je na mene ostavila snazan utisak a Indigo pogotovo.
    Svaka rec,svaki deo knjige je tako dobro napisan da sam ja citala u jednom dahu..sa detalji ma sve je savrseno u knjigama tako da mislim da je savrsena da napise bilo sta pa cak i pricu o meni,majci,zeni,domacici,sanjalici… obicnoj zeni…

  24. Moj izbor je definitivno Hese… Njegove knjige su mi inspiracija za razmisljanje o zivotu. Demijan, Stepski vuk i Sidarta su mi omiljene i nikad mi nije dosta citati ih ponovo. On svoje likove pretvara u misteriju, tragediju i natera nas da se bar na tren zapitamo kakav je to svet u kome zivimo i kakvi smo ljudi. Da li smo mi ti likovi iz njegovih knjiga…moj zakljucak je da se u svima nama krije po neki lik iz njegovih knjiga.

  25. Kad bi…da pustim mašti na volju, da zamislim da sam neko ko može da inspiriše, da nadahne pisce da o meni pišu…na braću Grim bi pao izbor. Šta ima lepše od bajke, od srećnog kraja, od onog ,,…i živeli su srećno do kraja života”. Eto, ja bih želela da budem jedna nova verzija Pepeljuge, ja bih želela princa, staklene cipelice, predivnu balsku haljinu, prijatelje verne do kraja…pa makar malo i po trnju hodala 😉

  26. Ljiljana Habjanovic Djurovic! Tako je talentovano napisala Zenski rodoslov, roman koji je postao Biblija Balkana. Ko bi umeo bolje da opise moje strahove, nadanja, svu strepnju, ocekivanja, a da najpre ne pronikne u dusu mojih predaka, mame, bake, i askurdjele. Sustina biografije nije nizanje dogadjaja, u vidu hronoloskih zapisa, to je govor bica, zene, i njene duse!

  27. Znate za onu pricu: Kada biste u rukama imali knjigu toka svog zivota, da li biste okrenuli poslednju stranicu i videli kako ce se on zavrsiti? Ja definitivno ne bih, jer je u neizvesnosti i draz zivota. On je konstantno ocekivanje, iscekivanje, cekanje i jedvacekanje. Nema smisla da znas sta ce ti se desiti, vec treba da uzivas u ovom trenutku, sada, i ne mislis o onome sto je bilo i sto ce biti. Na neki nacin, zivot je potraga i misterija i zato bih za pisca svoje biografije odabrala Agatu Kristi jer u njenim knjigama nikada ne znas sta te ocekuje, taman pomislis da si na tragu resenja, a onda vidis da nisi. Bas kao i u zivotu. Ne ide sve uvek kako treba, ali na kraju se sve resi. Zato ne treba gubiti nadu, svi zasluzuju svoj happy end!

  28. *Volela bih da moju biografiju napiše Umberto Eko.Nažalost,to neće biti moguće,ali i da je hipotetički moguće tome bih se najviše obradovala.Volela sam njegovu maštu u “Imenu ruže” i moć njegovog istraživanja u knjigama o lepom i ružnom.Volim njegovu estetiku,italijanski smisao za humor i pamet svetskog putnika.Mislim da bi sve te stvari nedostajale mojoj biografiji.
    Od knjiga koje poklanjate,najviše mi se dopadaju dve:
    “Srećni Sever”Arpada Kuna i “Muzej prepiske”Šona Ašera

  29. Pisanje svoje biografije poverila bih Dostojevskom. Zamišljam kako ledenu januarsku noć, bele ruske zime, provodi zgrčen nad svojim masivnim radnim stolom i dok treperi skoro zgasla sveća, grozničavo piše svojim perom. “Vidim” kako se mršti nad nekim detaljima, opisujućiu moju pojavu krajnje realistično, a onda ubacuje dašak modernizma, da zagolica maštu čitalaca. Onda nastavlja da radi psihološki profil tako predano, tako profesionalno ga obrađujući,kao da to čini sam Frojd, koji ga je i sam smatrao “začetnikom psihološke teorije i analize”. Zato što mislim da bi perfektno napisao suštinu i događaje moga dosadašnjeg života, istovremeeno prikazujući svu tananost moga bića, a stvarajući od svakog doživljaja fantastičan zaplet, Dostojevski je moj izbor. On, čiji je život oslikavao roman i koji je nakon epileptičnog napada doživljavao nadahnuće ispisujući redove vanvremenskog trajanja, bio bi definitivno moj biograf. Samo da sam imala tu čast…

  30. Prva asocijacija na ovo pitanje mi je bio film Vudija Alena, Ponoc u Parizu. Nisam te srece da kao junak koga tumaci Owen Wilson u budem u Parizu 1920-ih i druzim se u ponoc sa nekim od najfascinantnijih umetnika toga doba.Ali,posto i ja zivim u maniru-moja masta moze svasta, i dokle god mastam- cuvam u sebi Alisu u zemlji cuda,za moju biografiju odabrala bih fantasticni savremeni trio. Zamisljam ih kako se u ponoc sastaju na vojvodjanskom salasu i u oblaku dima nizu recenice, ‘verse i note’. Mira Bobic Mojsilovic,jer je dusa slovenska, virtuzna u svojoj jednostavnosti, jer je njeno srce Balkan i jer je zena trenutka,a ideje za vecnost. Spanac Rodrigo Munjos Avia,jer se na najduhovitiji nacin usudio da analizira nesto tako apstraktno kao sto je ljudski um i dusa. On bi bio zaduzen za smesne momente. 🙂 A kada se ovom dvojcu iz snova prikljuci samo naizgled rigidni i smireni Skandinavac Erlend Lu,koji svojim britkim,genijalnim satiricnim perom kao macem sece hronike 21.veka i ljudske pobude, mislim da bi moja biografija zasluzila da se nadje kao vest na naslovnici Lepote i zdravlja :- D 😀 😀

  31. Volela bih da moju biografiju napiše izuzetno talentovana Mirjana Bobić Mojsilović. Ona je kao i ja obična emotivno zrela žena, neuobičajenog pogleda na svet oko sebe. Kada pati napiše najlepše ljubavne stihove ili prozu, tako da od tuge i bola napravi fascinantni inspirativni prikaz, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Na taj način izdiže svoj bol na pijedastal i ne stidi se da to podeli sa čitaocima, koji prepoznaju u njenoj iskrenosti neke svoje intimne trenutke, koji ih duboko dotaknu i uče da ne treba da budu besni i ljuti, već da se na kreativan način oslobode onoga što ih tišti. Po njoj su suze ok, pročišćavaju dušu i oslobađaju je za nove emocije. Mirjana je moj izbor i zato što znam da bi moja priča da je ona piše imala hepi end (srećan kraj).

  32. Volela bih kada bi se to desilo, da moju biografiju napiše gospođa Ljiljana Habjanović Đurović.Njoj bih mogla da poverim sve iz mog života.A znam da bi to bilo urađeno na najbolji mogući način.Od srca,iskreno i čisto.Mislim da kada bih tada čitala svoju biografiju koju bi godpođa Ljiljana Habjanović Đurović napisala,ostala bih bez reči.Moja biografija bila bi satkana od biranih i najlepših reči,rečenica,sa mnogo stila,osećanja i sa mnogo duše.Moja biografija bila bi napisana tim sjajnim Paunovim perom,a između redova pronalazila bih Ženski rodoslov.Sakriven između reči.Moja biografija bila bi jednostavno rečeno Zapis duše…Svako slovo,reč i rečenice poverila bih ,,na čuvanje” mojoj omiljenoj književnici…A te reči postala bi moja biografija,napisana na najlepši i najemotivniji način.Ikada.Napisana od srca.Onakao kako samo to ume moja omiljena književnica -Ljiljana Habjanovic Đurovic.I tada u mojim očima pojavio bi se sjaj.Sjaj u oku zvezde…

  33. Volela bih da moju biografiju napiše neko ko je imao mnogo uspona i padova, bogato životno iskustvo. Neko ko je svestran i čije mišljenje se ceni u celom svetu.Ličnost pisca je za mene dodatni aspekt posmatranja nekog dela. Toliko je tema o kojima je pisao Paulo Koeljo, da kad čitate neku knjigu ne možete odmah prepoznati stil autora. Jedna nota je karakteristična u njegovom obraćanju a to je da se pored svog znanja, iskustva, filozofije – uvek nekako obrati srcu čitaoca pokušavajući da dopre do njega. Mislim da bi moju biografiju mogli napisati kroz neki lik gde bi negde dodali malo zapleta a u pojedinim momentima bi ublažili dešavanja, baš kao što je i on svoja iskustva iz mladosti opisao u svom delu.

  34. Onako jako, muski, bez patetike, bez previse lirskih trenutaka, epiteta, eufemizama, Ivo Andric! Pa da na list papira saspe svu gorcinu, tezinu, povremeni besmisao, patnju, strahove, i nadanja rane mladosti, nedoumice srednjeg doba, i melanholiju starosti! Da nanize kamen po kamen, kao sto cupriju sagradi, da vidi i ono sto je izvan avlije, i nije prokleto, da me ne vidi kao sto je video gospodjicu Radu u starosti, pa neka kod mene vatra pucketa, jednom se zivi, pa neka to bude neka nova hronika, IAKO NIJE TRAVNICKA!
    Kome, ako ne magu pisane reci, ponosnom nosiocu Nobela?!

  35. To bi bio Momo Kapor. Mislim da bi on na najbolji i najslikovitiji nacin, s obzirom na njegov nacin pisanja, mogao da napise roman o mom srecnom detinjstvu osamdesetih i devedesetih godina.

  36. Definitivno bih, bez trunke razmišljanja, odabrala Žanu Poliakov, koja za sebe kaže da je nekome čarobnica a nekome veštica. Za mene je dobra vila, čije reči su pune optimizma i energije ljubavi. Ako njene knjige i kolumne ne mogu čoveka motivisati da se otvori, prepusti i razvija, ne znam šta može. S obzirom da delimo isti, optimistični, ugao gledanja, bez straha ovoj ženi prepustila bih da moj život stavi na papir. Ona je guru svakome kome zatreba vodilja, kako i sama kaže, kad je nekome potrebna ljudi nađu put do nje. Osim toga, i ja sebe ne shvatam previše ozbiljno, pa verujem da bismo se nas dve pošteno ismejale, i zabavile tokom ovog kreativnog procesa. I mojoj kreativnoj duši potrebna je još kreativnija spisateljica, čije knjige se čitaju u jednom dahu, čije knjige zagreju hladne zimske noći, i rashlade tople letnje dane. I ne samo meni, smatram da je svakome u životu potrebna bar jedna Žana Poliakov! 🙂

  37. Kada bi to bilo moguće prepustila bih talentovanoj Žani Poliakov da obavi tako složen zadatak. Nijedna žena nije jednostavna, ceo život se traži u želji za pronalaženjem i postizanjem savršenstva u svim sverama života. Ona je svesna svojih grešaka. Kao i većina nas nekim greškama se rado vraća ponavljajući ih, jer i to ima svoje čari. Neke greške se posle ispostave kao dobre odluke, a neke nam daju životnu lekciju koju pamtimo. Život čine iskustva, koja za nas mogu biti pozitivna ili negativna u zavisnosti od toga iz kog ugla ih posmatramo. Žana je ironični, pa čak bi se moglo reći i cinični kritičar svih ljudi koji prolaze kroz njen život, ne štedeći kritike na svoj račun. Nezgodnim životnim situacijama se slatko nasmeje svesna da ako već ne može da poravi stvari, može bar da se našali i tako zadrži optimizam bez obzira na to koliko se ta situacija njoj čini bezizlaznom. Ona se traži u raznim zanimanjima, puštajući da je život odvede pred nove izazove koje sa radošću i slatkom neizvesnošću prihvata. Ona nema strah od budućnosti, jer sama radi na tome da ona bude najbolja moguća, blistava i očaravajuća. Nas dve imamo dosta sličnosti, te bi mi bilo drago da podelimo iskustva uz međusobno razumevanje.

  38. Odabrala bih Biljanu Cincarević. Znam reći ćete, ali ona nije pisac, već slikarka i konceptualna umetnica. Zapitaćete se otkud onda takav izbor i da li ja znam nešto što vi ne znate – a to je da će i ona početi da piše? Ona piše i to na platnu u svim bojama života. Njene slike su upečatlljive, posebne i govore više od hiljadu reči. Na njima iskazuje emocije žene, amazonke, ljubavnice, prijateljice i grešnice. Žene koje slika su jake, tragaju za produbljenjem duhovnog znanja željne avantura i uživanja u svim životnim radostima i strastima. Neke slike danas izazivaju veće interesovanje nego bilo koja pisana biografija. Tako nas, već vekovima unazad, intrigira život čuvene Mona Lize, nadajući se da ćemo posmatranjem njenog lica razumeti otkud slikaru inspiracija i kakav j ezapravo bio njen život. Oči svakoga od nas govore više od hiljadu reči i otkrivaju i ono što ne želimo da se zna sakriveno u dubini duše. U njima se ogleda sve što smo pre toga proživeli i kako smo to podneli. Biljanu cenim jer pored fascinantnih umetničkih dela, uspeva da vodi računa o zdravoj ishrani i na mnogobrojnim putovanjima istražuje smisao života, tražeći unutrašnji balans. Ona je svoja, urbana i neponovljiva, možda vam se neće svideti ono što ona radi, ali vas svakako neće ostaviti ravnodušnim. Danas se brzo živi, pa su neophodne što kraće informacije zanimljivog sadržaja, poput onih sa tvitera i instagrama. Zato smatram da je pretočiti nečiji život u jednu sliku vrhunska umetnost i nešto čemu se uvek možete vraćati i analizirati iznova, uživajući u tuđim komentarima i otkrivajući svoje nove strane. 🙂

  39. Ako bih imala mogucnost da biram pisca koji bi napisao moju biografiju, onda bi to bio Onore de Balzak. Bila bih sigurna da je delo zavrseno za nekoliko noci. Balzak zivi u svetu svojih likova, sa njima se zajedno veseli i tuguje. On sagledava coveka sa svih strana, u svim segmentima njegovog zivota, telesnog zdravlja i duhovnih ambicija pa bih bila sigurna da je moj lik uspeo.

  40. Dante Aligijeri definitivno- pa ko bi bolje od njega mogao da, uz pomoc savrseno savrsenih alegorijskih slika predstavi sve PAKLENE i RAJSKE strane zivota ne samo mene, nego svih junaka i junakinja ovog velikog romana po imenu 21.vek! Naziv bi bio Dante Aligijeri- Bozanstvena komedija-zivot prosecnog coveka 21.veka ( Pakao, Cistiliste, Raj )

  41. Borisav Stankovic.
    Belo sam Vranjance, iz Donju Ma’alu, kraj Kuso Blato, njegovo. Necista mi krv, pomucena s’slast zivota, strast ljubavnu…bolno mi srce.. Koracam kaldrmom starom, njegovom ulicom.. Vreme se prohujalo uvuklo u ove izborane trosne kucice, pendzeri na njima stoje kao uramljene slike proslosti….na verande se spusta noc… Doslo prolece, evo ga bujno, iznova mlado, iznova zanosno kao da je prvo, procvetalo, ispunilo srce, steze ga..k’o da ce da pukne, iskoci iz grudi…A sevdah veliki, sevdah teski….”Golema je zal za mladost”.. Ceznjiv mi pogled, a dusa zedna, nenapojena sve lepote, sve divote zivota. Uzburkana krv strascu, pamet bi da pomuti, ali telo je stameno, dostojanstveno, kao kamen u ove kaldrme okovan- ne sme se pamet pomutiti, jer sta bi rekla ona sto me “od mrvu mrvku odgajila”. Opija me miris ove noci, napila bih se njenih mirisa, u njenu me’anu, u nju bih da idem, mladost neprolaznu umesto vina da pijem, krila da rasirim, da poletim, bolnu dusu da izlecim. Ta je boljka najteza. Zna vranjanska dusa kako je biti “zdrav, a bolan”. To nam je u krvi. Dusu mi je sevdah vranjski iznedrio, u sevdah je Bora pretocio, perom je svojim, u mrvku, opisao.

  42. Cao Vensjuen.
    Zato sto se poistovecujem sa junacima iz njegovog romana ” Slamnata koliba”. S’ obzirom da je jako lepo opsao njegovo detinjstvo, a i moje je bilo tesko, mislim da bi i moje ista tako lepo opsao. Naravno i zivot na dalje, ne samo detinjstvo.

  43. Za svoju biografiju bih odabrala Trejsi Sevalije. Volela bih da poveze moju zivotnu pricu sa nekom umetnoscu, i da posmatram zivot iz takvog ugla. Kako bi sve moje avanture izgledale, recimo,  u doba humanizma i renesanse. Sada kad ste mi dali ovakvu ideju, mozda bih i mogla da ostvarim saradnju sa spisateljicom i da zajedno napravimo bestseler! 😀 

  44. Ona. Magični realista 🙂 .Markesovski oštra i tanana. Romantična i sentimentalna, u pravcu ka samoći. Ona nikada ne preskače isti kamen dvaput. Ona se ne trudi da nalazi razlike među ljudima, nego sličnosti. Ona je srećnija kada voli nego kada je voljena. Za nju je pisanje vođenje ljubavi. Ona nikada nije želela srećan život nego zanimljiv. Ona smatra da ,što je veći bol,on je privatniji. Ona je svesna misterije oko nas,zato piše o slučajnostima, predosećanjima, emocijama,snovima, moći prirode i magije. Ona tvrdi da nas srce “vozi” i određuje našu veru. Za nju surovi feminizam nikad nije bio sexy, ali je nikad nije sprečio da koketira. Ona ne veruje u prečice i izgovore. Za nju su današnje devojčice buduće moćne žene i lideri koji mogu promeniti svet za naše unuke i praunuke. Zbog toga što je jedinstvena,što je kod nje žena uvek na pijedestalu, bilo da je robinja,domaćica, plemkinja ili ljubavnica, biram divnu Izabelu Aljende.

  45. Mog supruga. U očima svih drugih sam čudakinja. Osim u njegovim. On me poznaje u dušu i sve to ume da prenese na papir, baš onako kako i jeste. U tome je njegova neobična magija.
    Ljubav jednog pisca živi i posle njega. Da je nisam osetila i da svakoga dana ne dobijam po stih, dva za dobro jutro, nikada ne bih bila ovako srećna. Znam da mi niko ne bi pisao kao on. Često me razume i kada samu sebe ne shvatam, a mnogo puta me je i uverio da sam mu najveća inspiracija. Možda ću jednoga dana stvarno postati njegovo najbolje delo. To je moja tajna i najveća želja.

  46. pisac kome bi poverilada pise moju biografiju bila bi danijela stil.. zena heroj ,devetoro dece kojima posvecuje veliku paznju i ljubav.napisala je vise knjiga .romana ,poezije idecijih knjiga sto cini brojkom 100.njene knjige lake su za citanje ,srceparajuce su,citaju se u jednom dahu.

  47. Nicholas Sparks. Samo bi on mogao da prenese na papir sta u dubini duse osecam, bas kao sto je uradio sa svojom sestrom…

  48. Nikada nisam smatrala da je moj zivot po necemu fascinantan da bi bio pretocen u reci i smestio se na stranicama neke knjige. Suvise je jednostavan, univerzalan, zive ga i dele sa mnom ,vecina ljudi na ovoj planeti. Mada postoje pisci koji bi, kada se late svog pisaceg pribora, i od tako male i naizgled neinteresantne svakodnevnice, uz malo maste i magije stvorili jako zanimljivu pricu. Takva je, po mom misljenu, Ljiljana Sarac. Nepopravljivi, veciti, dozivotni optimista. Zena koja veruje u porodicu i njen znacaj u formiranju nasih licnosti i licnosti nase dece, u prijateljstvo i isceljujucu moc ljubavi, u tradicionalne vrednosti, kulturu i moralnost. Biografija koju bi ona napisala o meni, nezavisno od zivotnih okolnosti, odisala bi jakim emocijama, optimizmom i pozitivnom energijom. Otvarale bi se nove mogucnosti, svet ne bi gubio boje. Greske ne bi bile vodic ka potonucu i padu samopouzdanja vec bi bile sansa za suocavanje sa sobom i sopstvenom nesavrsenoscu, otvarale bi put ka licnoj samospoznaji. Kada bi uspomene pohrlile iz ogoljene duse shvatila bih koliko je ovaj svet, uprkos svemu, divno mesto, koliko su nam vazni nasi najblizi, porodica, prijatelji. To bi bila prica koja stvara promenu, prica posle koje smo bili naizgled isti ali rastereceniji, prica u kojoj oprastamo i sebi i drugima i grlimo ovaj zivot koji nam je dat ma kakav god da je. 🙂

Ostavite komentar