Avgustovska naslovnica L&Z nije posebna samo po tome što je krasi prelepa Ivana Španović, već i po tome što je specijalno za snimanje naslovne strane kreirana haljina. Trobojna kreacija (mi smo je nazvali „Pobednička“) delo je dizajnerke Valentine Obradović za modnu kuću „Afrodite Mode Collection“.
Zamislite sada ovu glamuroznu, unikatnu haljinu, izrađenu od čiste svile, u koju je utkana umetnička vizija njene autorke – u svom ormaru… Možda će vam zvučati nestvarno lepo, ali haljina sa naslovnice zaista može biti vaša!
Šta treba da uradite?
Prisetite se svoje omiljene haljine, one u kojoj ste doživeli najlepše trenutke, i napišite nam sve o njoj, kao i o prilici u kojoj ste je nosili. Autorki najzanimljivijeg komentara, po ocenama žirija redakcije L&Z, AMC poklanja haljinu sa naslovnice!
Napomena:
Već smo napisali da je haljina unikatna – ona je krojena po merama naše „atletičarke s naslovnice“ Ivane Španović. Evo veličina po kojima je haljina sašivena, da biste mogli da procenite da li će vam pristajati! Obim grudi: 90. Obim struka: 76. Obim kukova: 88.
(4 glasova)
Loading ...
Moja omiljena, i verovatno najlepša haljina, jeste ona koju sam nosila na svadbi mog rođenog brata. Nameravala sam da sašijem haljinu, ali sam pronašla haljinicu lepšu nego što sam htela. Ona je pink boje sa pertljanjem napred koje je više kao ukras. Od satena je, kratka, može se nositi ili kao top ili da se doda deo koji se vezuje oko vrata. Veoma je elegantna i ide uz telo. I komentari koje sam dobila za svoj izgled bili su lepi i pozitivni. Tražila sam haljinu koja je pristojna, elegantna i u kojoj se osećam prijatno i mogu reći da u svom ormaru jedna takva haljina zauzima posebno mesto… baš kao što je bio i sam događaj na kome sam je nosila. Mislim da je u svemu što radimo ili nosimo najvažnije da ostanemo svoji, jer se samo tako možemo osećati lepo.
Sa zavrsetkom osnovne skole, polako se blizilo i matursko vece. Iako je to bila mala matura, trebalo se prikazati u najboljem svetlu. Ali, dve prepreke su bacile senku na moj odlazak. Roditelji su smatrali da sam premlada za ludovanje do jutra, a i finansije nisu dozvoljavale glamur,narocito kada ste do juce ziveli samo na hlebu. Uprkos svemu moja odlucnost je prevagnula, i uz pomoc sitne lazi sam uspela otici. Haljina nije dolazila u obzir je bi bilo ocigledno gde idem, tako da su kao maska posluzile zute pantalone i zuta kosulja zajedno sa poklonjenim klompama starije sestre. Noc je bila nezaboravna, a te zute pantalone i zutu kosulju i dalje cuvam kao simbol moje mladosti,snalazljivosti, vrckavosti i trunke neposlusnosti
Svako od nas devojak ima sigurno jednu haljinu koju je u njihovim ocima najlepsa,ona nije najlepsa zato sto je placena skupo ili dizajnirana od strane nekog poznatog dizajnera ona je najlepsa zatosto kad je vidimo setimo se svih digavaja koje smo doziveli u njoj.Ona postaje nas foto album i poceca nas na sva lepa secanja.Haljina koju sam ja izabrala definitivno je bila haljina sa moje male mature.Puno lepih uspomena nosi ta mala matura rastanak izmecu drustva,zank da smo sad stariji i da pred nama stoje velike prepreke koje moramo preci kao odrasli ljudi.Sve smo to ja i moja haljina dozivele zajedno.Feliki sam fan haljina i za mene su one uvek prestavljale lepe misli i uspomene. Kao sto je to bila moja mala haljinica belo-roze bije kju ja volim da zovem “Marurica”
Moja omiljena haljina je jedna roze,crno bela haljina, kupljena skroz drugim povodom i namenom..ali haljina koja je zapravo proglasena za trudnicku i koju sam nosila dve trudnoce,prvi put kad sam dobila sina i drugi put kad sam dobila cerku
..i dalje ponosno nosim moju omiljenu haljinu 
!!! .. 
!!!
Moja omiljena haljina je mala, crna, uska haljina koju i sada, posle 13 godina mogu da nosim i da mi dobro stoji. Prvi put obukla sam je u svojoj 19-oj na diplomskoj predstavi mog tadašnjeg dečka. Sećam se da su mi tada neki klinci, možda nisu položili ni malu maturu još, dobacili:”Sestro, svaka čast!” i zviznuli kao jedan. Bilo mi je baš smešno. Dečko mi je rekao da izgledam predivno, ali to ga, nažalost, nije sprečilo da te iste večeri mene otkači sa nekom pričom i veče završi u društvu svoje bivše devojke, klinkice sa šljokicama na licu. Ta mala, crna haljina zalečila mi je slomljeno srce i povređenu sujetu. Drago mi je da i nakon toliko vremena i sa sadašnjom kilažom od 60 kg (tada sam imala 53 kg) još uvek “porastem” kada mi kažu da izgledam “vau”. Srećno sam udata već tri godine, čekamo da nam neka beba “pokuca na vrata” i na bivšeg ne pomišljam, Kada sam počela da se zabavljam sa mužem, bivši je pokušao da se vrati u moj život, a pošto se dugo nismo videli, molio je da mu pošaljem neku sliku, da vidi kako izgledam, Naravno, poslala sam mu sliku na kojoj sam vitka, preplanula i srećno zaljubljena uživam noseći moju malu, crnu haljinu. A on neka do kraja života nosi u sebi misao: “Ispao sam magarac.”
Doslovce, sećam se svega. Ja, predivna ispred ogledala sa blago zatalasanom kosom nežno podignutom u nešto što podseća na razbarušeni konjski repić i na meni ,,ona”, ta predivna savršena i elegantna haljina stroge definisanosti koja svojim elastičnim sastavom ocrtava svaku , pa i onu najmanje vidljivu, liniju moga tela. Okrećem se u krug,, osmeh mi ne silazi sa lica, a moja veličanstvena perfektna haljinica svojom isuviše zvaničnom crnom bojom vapi i vrišti za tim da oko sebe u očima onih koji će je ugledati izazove erupcije požude i strasti. Dodirujem je svojim prstima i shvatam da je nežna i tako slatka da prosto ne znam ko je lepši: ona na meni ili ja u njoj!
Prizor bi dobio gotovo savršenu desetku, a da sam kojim slučajem dama koja će zakoračiti crvenim tepihom svi blicevi fotoaparata bi blještali samo na meni! Još jedan pogled u ogledalo i spremna sam! Čujem zvono na svojim vratima, i znam da je trenutak, taj samo moj trenutak, nadomak mene… Silazim sa njim niz stepenice, posmaram perfektnu crvenu ružu koju sam tek pre par sekundi dobila od svoga pratioca i krećem polako i nežno uživajući u svakom momentu predivne pribijenosti svoje haljinice i njegovog snažnog ali opet nesigurnog dodira prstiju. Njegove reči su suvišne, znam šta oseća jer osećam njegove misli na sebi. Ono što mi šapuće, zvuči isuviše dobro da bi moglo biti istinito. Posle nekoliko sati dobra zabava i raspoloženje kulminiraju uz pomoć alkohola u nešto skoro penušavo i topljivo i potom logično, lagano nestaje i gubi se poput pahuljice koja kristalno jasno pada sa neba ali i kristalno jasno gubi svaku draž i tajanstvenost pri stvarnom dodiru blagog epitela tek novog rođenog jutra. Nije me dopratio do kuće, umesto sreće i zadovoljstva osećam neverovatnu prazninu. Skidam svoju haljinicu sa sebe i polako je ostavljam laganim pokretima na vešalicu u orman. Magija se završila. Maturskoj večeri došao je kraj. Ono što se desilo tamo ostaje na sigurnom.. tamo. Ovo ovde je stvarnost i dok krećem ka kadi napunjenoj toplom ,vrelom vodom iz koje se širi opojni miris Dove kupke znam da moju haljinicu, moju malu slatku crnu saputnicu zavodnicu više nikada neću ponovo obući. Život ide dalje, a ja sa njim…
Joj, ovim vašim pitanjem doživeh najveći flashback ikad.
Svoju prvu ljubav sam imala sa 5 godina u vrtiću. I jednog dana za užinom on (savršeni on) govori kako je devojčica u plavoj haljinici najlepša i kako ga nerviraju kikice, nego voli puštenu kosu. Srećom, po njega ili po sebe, kikice nikad nisam vezala, ali plavu haljinu nisam imala… :/ Počnem ja danima da molim mamu da mi kupi plavu haljinu, iako je ona tad imala platu dovoljnu za 100g kafe i karton jaja. i objasnim joj da želim da zavedem Žarka, da misli da sam najlepša devojčica u vrtiću (a velik nam je bio vrtić, da ja vama kažem, konkurencija prilična… 
…). Moja divna mama tad izvadi svoj bolero, u boji kraljevsko plave boje, od čipke, rašije ga i skroji meni najlepšu kratku haljinicu. Sutradan, obujem lepe crvene cipelice, lakovane, sa malom mašnom (i dan danas mi desna cipelica stoji na polici), bele čarapice do kolena i novu haljinu. Naravno, puštene i čiste kose (iako sam se kupala nedeljom, pred “laku noć deco”, tog utorka sam se još jednom okupala, zbog Žarka) i uputila se ka vrtiću. Kad sam ušla u učionicu, Žarko me nije ni primetio. Posle sam do kraja nedelje oblačila istu haljinicu, ne bi li on zapazioda imam, zaboga, plavu haljinicu na sebi, ali ništa… :/ Kako god, zavela sam ja tog Žarka, ali dosta kasnije, valjda mi je je bio hir. 
I to ne u plavoj haljinici. A tu moju plavu, čipkastu haljinicu čuvam i dalje i kutiji kod bake na tavanu… Možda zatreba, neka je. 
Grcka , Solun, imala sam 18 godina, on je bio stariji od mene, slobodan i lep muskarac. Stojim ispred izloga i gledam u prelepe haljine! Mislim u sebi, skupe su, necu da ulazim. On me je krisom posmatrao, dok je pijuckao hladnu kafu u restoranu s preke strane ulice. Dan je prolazio, bili smo vec umorni , soping u Solunu!! ?, Sunce je zaslo, on me je odveo u divan restoran na obali mora. Znao je da ugodi, bio je divno romantican, lep, nestvaran muskarac . U restoran je usetao momak koji je nosio veiliku kutiju sa ogromnom masnom. Prisao je nasem stolu, gledala sam nemo…….nije mi padalo na pamet sta je unutra, kutija, haljina 90-te??Rekao mi je, stajace ti kao salivena!…..muk, suze radosnice, poljupci, zasto kako, kad………….i danas je cuvam, prosle su godine..haljinu i danas cuvam i secam se….
Može li se znati dobitnica haljine?
Kada ćete objaviti dobitnicu?
dobitnica?
To se i ja pitam – kada će više objaviti?!
Draga redakcijo, zašto ne objavljujete ko je dobitnica?
Nedeljni horoskop (20.5 – 26.5)
DetaljnijeAnđelina: heroina ili manipulatorka?
DetaljnijePet odevnih komada koje morate da imate ovog leta
DetaljnijeZavedite ga bez ijednog dodira
DetaljnijeSaznajte šta vas očekuje u novom broju “Lepote i zdravlja”
DetaljnijeVaše prijateljice preporučuju
Sva prava zadržana © Color Press Group 2013