Na terapiji: HAJDE DA SE IGRAMO!
Lidija Ćulibrk, urednica magazina „Lepota&Zdravlje“, specijalista zdravstvene psihologije
Da li i vi imate onaj čarobni osećaj kada se setite igara iz detinjstva? Kakvo god detinjstvo da smo imali, u siromaštvu ili blagostanju, traumatično ili harmonično, svima su igre u sećanju ostale iste – netaknute! Sećate li se onih trenutaka kada potpuno zaborabite na vreme i treba već da idete kući ali vam je teško da prekinete igru? Ili kada dođe drugarica po vas a vi morate da učite? Često se pitam šta nam u odraslom životu zamenjuje igru? I da li nam je to dovoljno dobro? Hobi? Izlasci? Fitnes? Seks? Alkohol?
Da, sve to, ali ipak, osećaj nije isti!
To me je odvelo do zanimljive analize igara koje stručnjaci dele na četiri vrste. Igre u kojima se takmičite. Između dve vatre, na primer, odmah mi je palo na pamet. Kasnije, hm, muškarci i nađu te timove u kojima igraju fudbal ili dublove za tenis. A, mi, žene, teže. Odustajemo od zabavnog takmičenja. Takmičenje u najfiguri između nas žena se ne računa!
Zatim tu su igre promene perspektive. Ringišpil i skejt bord. Pa, kolut napred i kolut nazad! Luna parkovi i sve što oni nude. Ne znam zašto tako lako odustajemo od toga?
Onda, promena uloga, kao što je gluma, pevanje, bend. Neki, mudri i talentovani, pronađu se upravu tu. Glumom i “presvlačenjem” dobijaju život bolji od ovog ovde i sada.
I na kraju, igre na sreću. “Čoveče ne ljuti se” ili “Riziko”. Čar ovih igara neke momke u adolescentnom uzrastu odvede u kladionice, a u odraslom dobu u Las Vegas ili u zatvor.
Bilo mi je baš drago kada sam sve ove meni drage igre mog i vašeg detinjstva pronašla ovako lepo sistematizovane. I zbilja baš ta četiri faktora daju čar igri: takmičenje, rizik, fizička aktivnost koja izaziva čudan osećaj u stomaku i “ulaženje” u tuđe uloge.
Dakle, ako vam fali igre, napred. Ovo je vodič.
Međutim, šalu na stranu, igre su istovremeno beg iz sopstvene realnosti. Odrasli smo ljudi, budimo pametni!
Igre su potrebne ali onaj osećaj da se izgubimo u vremenu i prostoru i da uživamo bez svesti o sebi i drugima, treba da nam u odraslom dobu daje – pogađate – posao! Jedino tako će život ostati dovoljno zanimljiv i nećemo morati da bežimo u igre. U dečje igre ili ponekad pogubne igre odraslih. Na žalost, velik broj ljudi ima stav prema poslu kao prema izgubljenom vremenu i bukvalno tako i kažu “Na posao mi “ode” 8 sati.” Da bi život bio kao nekad kada smo bili deca, posao bi trebalo da poprimi odlike igre. A zadatak za našu kreativnost je da u svom poslu pronađemo elemente igre. Znam da izgleda ponekad nemoguće, ali pokušajte.
Izazov je pred vama!
Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje