Ako spadate u one koji do posla radije idu peške nego kolima ili gradskim prevozom, odgovorite nam na jednostavno pitanje – šta može put do posla da učini zanimljivijim?
Čitateljki koja pošalje najoriginalniji odgovor Reebok će pokloniti par Easy Tone patika. Nakon što ih isproba, njene utiske objavićemo u štampanom izdanju našeg magazina.
Svoje odgovore, sa punim imenom i prezimenom i adresom, pošaljite na mejl lepotaizdravlje@color.rs do 31. maja.
(2 glasova)
Loading ...Povezane vesti:
iz nekog razloga, ne mogu da vam posaljem mail, stalno mi vraca “error” za vas mail
na putu od posla me raduje pomisao da me moj dvogodisnji sin ceka u papicama plave pcelice i kaze ,,mama”…
Jako puno pesacim.. Ranije sam to radila kao “vetar”, planirajuci dan i telefonirajuci u hodu. A onda sam se razbolela..Prvo nisam shvatila jer to se desava drugima..onda sam odlucila da pobedim neprijatelja. Borba jos traje, vodim prvo poluvreme… Svako jutro se zahvalim Bogu za jos jedan dan i zdravlje moje dece. Koracajuci ulicama, pitam se u neverici, koliko divnih oblaka je putovalo uz mene, koliko suncevih zraka je palo na moju ruku…tolike godine su prosle a da nisam primetila vrapce na grani, sareni ves na terasi, divno zeleno povrce sto viri iz torbi nasih zena, srecu u ocima neke majke ili tugu na licu nekog prolaznika. Nikada nisam skrenula u desno da prodjem kroz pijacu i uzmem jabuku za uz put.. Ne treba neka velika filozofija da nam bude zanimljivije. Zastanite, oslusnite, pomozite nekom da predje ulicu. Kupite sebi cvet i kafu, udisite zivot oko sebe i obojte sve oblake u roze a zidove u srebrno…i pokusajte da zamislite te vredne majstore sto su ih zidali mnogo godina pre vaseg rodjenja. Toliko neverovatnih stvari ima svuda oko nas a da ih nismo ni svesni. I sutra idem na posao..izabracu najlepsi balkon i ponecu parce pite sa jabukama jednom deki sto svako jutra seta sam u parku kroz koji prolazim..
Nasmesim se pudli koja ponosno nosi svoje nove cipelice, balon Sundjer Bob koji detetu pokusava da odleti u nebo u poslednjem trenutku hvatam i vracam u neznu rucicu, nove uniforme mladih radnika obezbedjenja par minuta gledam ,,s ledja”… i moj put do posla je ispunjen svim lepotama zivota.:))
p.s. Mail vam ne radi.
Put do posla kada sretnete nekog zgodnog frajera koji pesaci pored vas i po malo vas merka,a i vi njega,posle toga on skrene a i vi ali se naravno oboje okrenete jedno za drugim
a moze biti i kada u veciotj guzvi cekate “pola sata” da predjete ulicu i ni manje ni vise stane vam autobus da biste vi prosli hehe 
I ja imam problem sa slanjem mejla pa cu Vam odgovor napisati i ovde..
.. Ukoliko spadate u osobe cija je moc opazanja razvijena a smisao ka uzivanju u jednostavnim sitnicama izrazen, lepotu cete naci svuda oko sebe. Takav isti osecaj ne mozete doziveti zatvoreni u prevozu ili u svom automobilu jer ste liseni slobode pokreta.
.
Obozavam da pesacim, gde god da idem jer mi to daje priliku da na jedan,jos uzbudljiviji i spontaniji nacin upoznam ljude oko sebe; da otkrijem nove kutke ovog grada koji toliko volim; da porazgovaram sa simpaticnim prodavcima sladoleda i uputim im jedan osmeh podrske i razumevanja; da podelim ushicenje dece dok se radosno ljuljaju u parku; da malo pozavidim zaljubljenim parovima koji sede naslonjeni na ivice fontane… i da udahnem zivot,ljude,vreme,prirodu.
To je osecaj koji meni kao piscu, nudi dnevnu dozu inspiracije i nadahnuca.
Lepota je svuda oko nas
Sinergija lepote i zdravlja je u pesacenju do posla.
Pogledi prolaznika koji vam govore da ste danas bas lepi i podizu vam samopuzdanje,razgovor telefonom sa nekim sa kim inace nemate vremena da se cujete,
i saznanje da pesacenjem cinis nesto dobro kako za telo tako i za dusu.
Hodajte i razmislite o necemu sto vas muci mirne glave.
Dodjite do resenja,zadovoljni i do posla.
….:( eh kad se setim,bicikl,patike i za 8 minuta do posla….koleginice skockane,štiklice,suknjice…a ja supermen
…..samo da nadjem posao i Vaš poklon i ko će samnom 
Još uvek studiram (književnost) i ne hodam do posla, ali bi u budućnosti bilo divno imati posao uopšte. Svaki dan pešačim od studentskog doma do fakulteta i važno mi je da je moja obuća udobna.Sunčan dan,par udobnih patika, knjige “pod mišku” , usput razgledam izloge i spremna sam za novi radni dan!:)
Klara Dulić
Posto svaki dan pesacim na posao, naoruzam se dobrom muzikom na svom mp3,
obujem patike i uzivam u muzici dok mi noge postaju svakog dana sve zgodnije,
jos kad bi imala i easy tone patike bila bi mi i guza kao bombona
Uvek radije na posao idem peske
,
ni noge mi uz reebok nisu teske ,
osmeh za svakoga imam,
pozitivnu energiju od prolaznika primam.
Nista setnju pokvariti ne moze ,
u tome je lepota ,jer se u reebok
osecam lepse .
Ici pesice prvenstveno je zdravo ,
zasto to zanemariti zapitajmo se pravo ?!
Uzivati, i ovako moze se ,
sve je zanimljivije kad koraca se !
p.s. mail ne radi
Jos uvek ne radim, ali koracam lagano ka tome, zavrsavam studije, pa se ujedno nadam poslu
Prema tome, pesacim, ali do fakulteta. Ta opcija je pre sveega, ZDRAVIJA, a to se odrazava i na lepotu 
. 
Iako nisu, lepse je da mislim da jesu. Dok cekam na semaforu, vozacima se nasmejem u sebi, jer sam ja u prednosti, iako nisam na tockovima, a oni trube i nerviraju se jer im se neko poprecio 
A plus zastati ispred svakog butika, javiti se poznaniku, sresti nekog dragog, sitnice su koje mogu da ucine dan neponovljivim!
))
Stavim slusalice pa mi je sve pozitivno, imam utisak da svi prolaznici cuju sta slusam, i mislim da su svi veseli
I da, dok setam trosim kalorije, pa unapred razmisljam sta mogu da pojedem, i pocastim sebe a da me pritom ne grize savest
Postoji vise razloga koji put do posla cine zanimljivim,jedan od njih je i
nacin odlaska do posla koji je za svakog od nas razlict,ono sto meni
svakako prija je odlazak do posla pesacenjem a ne prevoznim sredstvom,ono
sto takodje cini taj put zanimljivim je i poziv voljene osobe koja vam
zeli lep i uspesan dan,isto tako moze biti i prijatan susret nekog od
prijatelja ,poznanika koji put moze ucinit zanimljivim razgovorom ..
Pesaceci do posla otvaramo mogucnost da sretnemo nekog poznatog,da naletimo na izgubljeno slatko kuce koje vapi da ga neko vrati vlasnicima,mozemo naleteti na otvaranje nove radnje,butika i jos milion stvari sitnih stvari,ali takodje mozemo na leteti i na ljubav svog zivota:)
VESNA SCEPANOVIC
RUDO 2
BEOGRAD
Iako imam dozvolu vozim se kolima u retkim situacijama, najlepse je posle napornog posla izaci napolje na cist vazduh. Setnjom ne samo da cemo biti zdraviji i necemo zagadjivati prirodu, vec cemo sagoreti kalorije i upustiti se u predivan miris proleca i nadolazeceg leta. Veliki sam pobornik setnje jer u kolima necemo mnogo toga videti procicemo pored necega sto bi nas mozda i interesovalo, zaboravicemo da pokupimo neke stvari sto se hvala Bogu redovno desava
u setnji osecam parfeme ljudi,mirise okoline, price ljudi,plakanje i smejanje dece, lavez kucica… A velika prednost ukoliko nesto zaboravimo je sto ne moramo da trazimo parking mesto 
Pošto sam ja jedna zaposlena mama sa gomilom obaveza‚jer morate priznati da 3 dece iziskuje puno trčanja‚znam da bi mi nove reebok easy tone toliko učinile put do posla zanimljvim jer bi mi misli bile stalno zaokupljene…kako li ću dobro izgledati na moru sa super izvajanim nogama…a imaću i zategnut stomak…a moći ću i Milku da smažem..celu …manje celulita…ma biću super žena…Dobro jutro kolega‚divan dan zar ne?
Jovanović Svetlana
9 nova 5a
11225 Beograd
Svakodnevno pesacim i istinski uzivam u tome. Zapazam raznovrsne detalje koji me oraspoloze i ulepsaju mi vreme koje utrosim prelazeci relaciju. Osmeh deteta koje opcinjeno gleda u majku, zardinjere prepune raznobojnog cveca, narocito u ovo doba godine – vatromet vedrih boja, bake i deke ruku pod ruku u setnji………… U stanju sam da stanem i gledam u nesto sto mi je privuklo paznju sve dok se ne trgnem na pomisao kasnjenja. Male stvari mi ulepsavaju dan, cak i kad su nevezane za mene. Zanimljivi, neocekivani susreti, takodje su mocan eliksir za lepsi put do posla. Momenat kada postanete svesni da ste nekome privukli pogled, paznju…………. kada udahnete zivot cak i u sivilu grada koje vam se odjednom nacini sasvim ruzicastim!
Trčis do autobuske stanice,kasniš.autobus krcat a ti pokusavas da udjes.Dok se guras sa ljudima ispada ti cipela kroz jos ne zatvorena vrata od busa.Ti iskaces iz busa po cipelu a bus ode.Moras peske dva kilometra.Zuris gotovo trcis.Ne vidis baru,klizas se i potrbuske padas u nju.Kaljav,mokar i nikakav nastavljas put.Na posao stizes kasno,i dok cistis skorelo blato sa sebe pitas se da li si uopste normalana.Evo ovo je jedan moj zanimljiv pu do posla.
pa sad… sta je kome zanimljivo to je individualna stvar. U principu sve ono sto vas na tom putu najsmeje i oplemeni jos jedan naporan i potencijalno tezak dan..
Do pre samo godinu dana nisam mogla ni da zamislim sebe da pešačim do posla,em što je to zbog visokih potpetica bilo fizički neizvodljivo, a i što bi nedeljna zamena flekica bila u tom slučaju nužna i neisplativa, em što sam radila do osmog meseca trudnoće. Nekako se javni prevoz sam od sebe nametnuo kao najlakše rešenje. Ne i najbolje,naravno. Svakog dana iste sive zgrade, ljudi koji te namršteno gledaju samo zato što bi bilo lepo od njih da ti ustupe mesto. A sada… kada je tu moja mala Mrva.. Ujutru žurba, pakovanje za jasle, trčanje, da li je sve ponela, ubeđuj je da će mama doći po nju, suze na rastanku, pa trk preko mosta. Uzdam se samo u svoj korak. Što brži korak. Koliko samo izloga imam da pogledam. Iz autobusa ne bih mogla da vidim cene. Što je dobar ovaj šeširić moju Mrvicu! Miriše jorgovan iz susednog dvorišta. Otvaraju se bašte kafića. Kako bih rado popila jedan espreso, kratki, mali, najmanji. Telefon. Zove Jedini moj. Gde si, ne mrdaj, vozim nešto tuda pa da te vidim. Čekam i čupkam sitne ljubičaste cvetiće. Ajmo na jednu kaficu, imamo dvadeset minuta, ustvari petnaestak za kaficu i pet za trčanje do posla. Jedini me drži za ruku, kao onda pre osam godina. Kao da se pre dva sata nismo sudarali u kupatilu i jurili Mrvicu da je obučemo. Ne pričamo o plati, računima, problemima. Previše je lepo ovo jutro.
Volim vas puno,mungosi moji.
Najzanimljivije mi je kada šetajući do posla,razgledam izloge.Obožavam kad svratim u butik da izbliza pogledam model,da opipam kakav je materijal.Snimim ga od glave do pete,uz put svraćam da nadjem odgovarajući materijal,i uz manje izmene ako je potrebno, sašijem čak i lepše nego u radnji.
Ne mogu da vam pošaljem mail, vraća mi se da je greška!
Da bi put do posla bio zanimljiv svakih par dana treba često menjati maršrutu. U tom slučaju uživate posmatrajući okolinu i registrujući šta se promenilo otkako ste poslednji put prošli istim putem. Na mp3 plejer snimite lekcije za učenje nekog stranog jezika koji biste želeli da govorite a od silnih obaveza nemate vremena da se priključite nekoj grupi u školi stranih jezika. Nakon izvesnog vremena moći ćete da se pohvalite da vredite više jer govorite još jedan strani jezik. Ja sam na ovaj način naučila nemački a to mi godinama pre toga nije polazilo za rukom. I ono što će pripadnice lepšeg pola posebno ceniti to je promena tempa pri pešačenju. To će biti odličan prijatelj Vaše linije i zdravlja a sigurno će Vam prijati kada Vaši prijatelji prokomentarišu kako ste i dalje u odličnoj formi.
LZ, je l vam stizu poruke? I mene je obavestilo da je greska…
Moj put do posla zanimljivim cine prolaznici. Volim da posmatram ljude, ocenjujem njihov izgled, posmatram izraze lica… a ponekad i prisluskujem razgovore!
Tako mi brze prodje vreme i ne osecam umor zbog velikog pesacenja!
mail ne radi
Zivot tece sve brze.Svaki dan je novi dan.Ljudi su stvoreni da osecaju, vole, rade, da se trude….Dan pocinje, a nama se vrti misao u glavi : ,,Ah posao,, ali nije sve tako crno. Put prema poslu moze biti veoma zanimljiv. Iako nismo mala deca mozemo u prolazu pozdraviti starije, osmehnuti se i onima koje ne znamo i raditi jos hiljade ludorija koje ce nam uciniti put do posla drugacijim, a mi cemo na licu imati sirok osmeh-pun zadovoljstva, srece, ljubavi. Zivot je poput reke nekada je mirna, a nekad burna i plahovita, cesto nepredvidiva.Mnogo je lepih trenutaka koji negde u dusi ostanu za sva vremena. To su uspomene. Uspomene su zivot.
zdravo svima. Trudim se da svaki put na svoje radno mesto odem raspolozena. obozavam da setam, ali zbog prirode mog posla imam jako malo vremena da bi se posvetila tome. Iz tog razloga sam odlucila da na posao nikad ne idem kolima ili bilo kojim prevoznim sredstvom. moj put na posao je veoma interesantan i svaki put drugaciji. Sigurna setnja od pola stata cini da uspem da napunim svoje baterije pozitivnom energijom i da spremono docekam sve predstojece izazove. Svakome bi mi preporucila da svoj mp3 naoriza opustajucom muzikom i videce koliko se svet moze gledati na jedan pozitivniji nacin. Koracacete sigurnije i sa puno vise samopouzdanja, a ako vas pesma bas ponese slobodno mezete da dzogirate do svoje kancelarije. Na taj nacin dovescete svoj fizicki izgled u formu ali cete svakako biti jos zadovoljniji svojim duhom.
Kada sam radila koristila sam javni prevoz pošto mi je radno mesto bilo daleko od kuće; i mislim da nema ničeg slađeg od flerta sa simpatičnim momcima koji se tu zateknu! To se dešava toliko često da sam čak počela da mislim da ti šarmantni tipovi i postoje samo u gradskom prevozu, i da se kad izađu na svojoj stanici prebacuju u neki paralelni univerzum gde ih ja nikako ne mogu naći. Bilo kako bilo, ništa mi ne ulepša jutro, ili ne popravi raspoloženje posle napornog dana, kao uzvraćen osmeh u prepunom autobusu…
(tek sada videh da vam mail koji sam juče poslala nije stigao, pa sam malo zakasnila…)
Au, koliko komentara ! Pa nista, ja bih volela do dobijem patike, nemam nikakvih problema, skola mi je takoreci “ispred nosa”. Ali eto, nikome ne moze da skodi jos jedan par.
Nedeljni horoskop (13.5 – 19.5)
DetaljnijeBiramo najlepšu fotografiju sa vašeg venčanja! #1
DetaljnijeLjubavne lekcije koje treba da naučite do 30. godine
Detaljnije5 najčešćih zabluda o vežbanju
DetaljnijeKako se našminkati za razgovor za posao?
DetaljnijeVaše prijateljice preporučuju
Sva prava zadržana © Color Press Group 2013