Noćno mokrenje nije posledica psihološkog problema deteta

Četvrtina predškolaca mokri noću u krevet, a ovaj problem ima svaki deseti mališan koji kreće u školu. Iako nema zvanične statistike, procene su da se u Srbiji oko 150.000 mališana budi u vlažnom krevetu. 

„Većina dece počne da kontroliše bešiku između druge i treće godine života, a povremeno umokravanje noću se do pete godine ne smatra poremećajem“, kaže za „Novosti“ profesor doktor Mirjana Kostić, iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Ona keža da se od brojnih razloga za koje se verovalo da su uzrok umokravanja, danas najznačajnijim smatraju genski faktori, čvrst san, povećano stvaranje urina u snu, ili relativno manji kapacitet bešike.

„U bližoj ili daljoj familiji dece sa noćnim umokravanjem, obično ima članova koji su u detinjstvu imali isti problem. Ako su se oba roditelja u detinjstvu umokravala noću, njihovo dete ima rizik od čak 75 odsto. Poslednjih desetak godina otkriveno je nekoliko gena značajnih za nastanak noćnog umokravanja. Što se sna tiče, ova deca su čvrsti spavači, teško se razbuđuju.“

Ipak, kod najvećeg broja dece sa ovim problemom, tokom noći se povećano stvara urin, kao posledica poremećaja mehanizma koji na nivou bubrega reguliše količinu mokraće stvorene u snu.

Važno je reći da umokravanje kod dece ne dovodi do sekundarnih oštećenja bubrega, niti se javljaju sekundarne anomalije na mokraćnim putevima. Ali, problem s noćnim umokravanjem jako nepovoljno deluje na mentalni, emotivni i sociološki razvoj deteta.

„Jedna od najčešćih zabluda je da je noćno umokravanje posledica psihološkog problema deteta.Istina je da ovi mališani, posebno ako lečenje ne počne na vreme, imaju psihološke probleme, emotivne i sociološke poremećaje, ali oni su uvek posledica, a ne uzrok umokravanja. Roditelji deteta koje piški noću u krevet treba da se obrate pedijatru, koji će da utvrdi o kom tipu umokravanja se radi i da započne terapiju“, kaže prof. Kostić.

Ona naglašava da je optimalno vreme za započinjanje terapije individualno, ali lečenje daje najbolje rezultate ako se započne do polaska u školu.

„Ukoliko se sa terapijom startuje na vreme, problemi su prolazni, a detetu se pruža mogućnost da poraste u fizički i psihički zdravu osobu. Prema svetskim statistikama jedan do dva odsto dece nastaviće da se umokrava noću i u odraslom dobu, najčešće zbog neblagovremenog i neadekvatnog lečenja.

Kod najvećeg broja dece noćno umokravanje može da se izleči. Dugotrajan problem povećava rizik od ozbiljnih posledica na mentalni, emotivni i socijalni razvoj ličnosti deteta. Ova deca se osećaju različitim od svojih vršnjaka, kod njih se razvija osećaj krivice.

Pokušavajući da sakriju problem od okoline, povlače se u sebe, postaju nesigurni, izbegavaju kontakte sa vršnjacima. Studije su pokazale da je samopoštovanje ove dece manje ne samo u odnosu na zdrave vršnjake, već i u odnosu na one s teškim hroničnim bolestima“, kaže prof. Kostić.

Ona napominje da je naročito bitno ne kažnjavati decu.

„Roditelji često veruju da je noćno umokravanje posledica svesne reakcije deteta ili njegovog bunta, pa počnu da kažnjavaju dete. Ovo je velika zabluda, a koliko je praksa raširena pokazuje podatak da većinu zlostavljane dece školskog uzrasta čine upravo oni s problemom noćnog umokravanja.“

Izvor: Novosti