Pitanje nedelje: Da li LEPA BRENA želi i može da USVOJI malog Džonija?
Mediji ovih dana bruje o Lepoj Breni i malom, slatkom Filipincu. Da li je on sin ljudi zaposlenih u njenoj kući, ili je dete koje pevačica želi da usvoji? Da li je u Srbiji uopšte moguće usvajati decu iz drugih zemalja i biti poput slavnih žena kakve su Anđelina Džoli ili Madona?
Emocinalna bliskost Brene i Džonija
Dok je Brena u svom domu na Bežanijskoj kosi davala intervju televiziji OBN, iznenadno se pojavio mališan Džoni i Breni se obratio sa „mama“. Ovakvo ophođenje, nije ostalo bez odjeka u javnosti, jer zna se da Brena i Boba imaju dvoje dece, a Boba sina iz prvog braka. Kada je mališan izgvorio mama delovalo je kao da je već usvojen. Očigledno je da u ovoj petočlanoj porodici ima mesta za još ljubavi, kao i u slučaju slavnih iz svetskog šou biznisa.
Filipinac Džoni, rođen je u Beogradu, a njegovi roditelji su zaposleni kod Brene i Bobe Živojinovića. Kako ovoj Filipinski par održava kuću, vremenom se izrodila bliskost sa poznatim parom. Izvesno je da je mali Džoni osvojio Breninu ljubav i pažnju, ali sudeći po snimku i ona njegovu.
Nedoumice u javnosti
Ipak, u javnosti se za sada samo nagađa da li će Brena i Boba pored Filipa, Stefana i Viktora dobiti i četvrtog sina. Dok Brenini obožavaoci iščekuju ishod, ona zagonetno ćuti i ne otkriva da li zaista planira da usvoji ovog mališana. Ipak, pored te okolnosti koja ukazuje na njihove lične želje, nameće se pitanje da li to uopšte zakonski izvodljivo.
Složena procedura usvajanja
Iako u Srbiji u centrima za socijalno stranje trenutno boravi oko 1.400 dece bez roditeljskog stranja, procedura usvajanja nije ni jednostavna, ni brza. Setimo se komlikacija koja su pratila pokušaj Vlada Divca da usvoji devojčicu sa Kosova i Metohije.
Prvi preduslov usvajanja deteta je da dete nema roditelje, odnosno da nisu poznati, da su preminuli ili da su lišeni prava strateljstva. Kako mališan Džoni ima roditelje, proces usvajanja sigurno nije jednostavan za Brenu. Pored toga i usvajanje deteta druge nacije podleže Konvenciji o pravima deteta, prema kojoj dete ima pravo da bude zbrinuto u zemlji iz koje potiče, kao i i da se odgaja u duhu svoje nacije. Tako da je procedura usvajnja složenija u slučaju kada naši državljani žele da usvoje dete iz inostranstva. Takođe, po našem Porodičnom zakonu, strani državljani mogu da usvoje dete iz Srbije samo ako za to dete ne mogu da se pronađu usvojitelji u našoj zemlji.
Humanost na proveri
Usvajanje deteta svakako predstavlja čin humanosti, bilo da je reč o parovima koji nemaju decu ili onima koji žele da omoguće bolji i udobniji život detetu pored svoje dece. Ipak, ni u svetu ni kod nas nije jednostavno usvojiti dete, naročito dete iz inostranstva što nesumnjivo dokazuju primeri Anđeline Džoli koja baveći se humanitranim radom za Unicef usvaja decu iz siromšnih zemalja, ili na primeru Madone čije je usvajanje devojčice iz malavija podiglo prašinu širom sveta!
Šta kaže zakon?
Spisak dokumentacije koju potencijalni usvojitelji treba da podnesu prilično je dugačak. Potrebna su lična dokumenta, lekarsko uverenje, podaci o prihodima i imovini. Takođe, potrebna je potvrda da budući usvojitelji nisu lišeni roditeljskog prava, ili poslovne sposobnosti, kao i dokaz da protiv njih nije bio pokretan, ili je u toku neki krivični postupak.
Porodični zakon precizira i da razlika u godinama između deteta i usvojitelja ne sme da bude veća od 45 godina, ni manja od 20 godina. Tako da i starosna dob usporava procesu usvajanja. Pored ovoga sprovodi se i procena svojstava ličnosti budućih usvojitelja na osnovu razgovora u Centru za socijalni rad.
Od trenutka kada se reše sva ova pitanja proces realizacije usvojenja traje do 30 dana, Ukoliko imate humane namere, ipak u interesu deteta najpre treba da ispunite odgvarajuće uslove koje je propisalo Ministrstvo za rad i socijalnu politiku.
Tekst: Violeta Aleksić