Travel blog: Put u Jerusalim

Prošle nedelje su ulice Jerusalima bile preplavljene vernicima hrišćanske veroispovesti koji Uskrs slave po gregorijanskom kalendaru. Uskrs ili Vaskrs vernici slave kao podsećanje na smrt odnosno vaskrsenje Hristovo. Vernici više časova čekaju da dođu i poklone se Hristovom grobu i preuzmu plamen Blagodatnog ognja koji se svake godine čudotvorno pojavljuje na Veliku Subotu. Od prvog dana hrišćanstva, ovo mesto je bilo i ostalo jedno od najznačajnijih pokloničkih lokacija sa sadašnjom crkvom Svetog (Hristovog) Groba.

Piše: Marija Orović Jovanović
@maxytravelette

Ali ne može se doći na pokloništvo a ne proći Ulicom Stradanja kojom je Hristos prolazio do Golgote, mesta gde je razapet na krst. Put Stradanja, Plača, Krsta, Bola ili najčešće poznat kao Via Dolorosa, je ulica koja se ne razlikuje previše od drugih ulica u severnom delu Starog Jerusalima. Ali ona sadrži devet stanica koje obeležavaju dramatične događaje Isusovog poslednjeg putovanja. Prateći rimske običaje tog doba, svaki osuđenik na smrt je morao da prođe kroz grad noseći svoje ime i razlog pogubljenja. Ovaj put vodi do sadašnje crkve Svetog Groba u kojoj se nalaze preostalih pet stanica.

Prva stanica ili Praetorium (tvrđava Antonija) je mesto koje je bilo središte rimskog garnizona u kome je boravio Pontije Pilat pred koga je Isus izveden na suđenje. Sledeća stanica vodi do mesta gde je bio osuđen i gde mu je predat krst koji će nositi celim putem do mesta pogubljenja. Na ovom mestu se nalazi mala franjevačka crkva koja je deo školskog imanja (Franjevačka Škola Biblijskih studija).

Treća stanica je obeležena malom kapelom kao mesto gde je Isus prvi put pao pod teretom krsta. Ovo mesto su otkupili jermenski katolici koji su i sagradili crkvu. Na sledećoj stanici se nalazi crkva Bogorodičinog Grča, na njoj je predstavljena slika Marije koja prilazi Isusu. Ova crkva je sagrađena 1881. i delimično stoji na temeljima vizantijske crkve. Kada je nova crkva građena, pronađeni su delovi mozaika poda koji su u svom centru imali opisan par sandala za koje se veruje da označavaju tačno mesto gde je Marija stajala. Na petoj stanici je takođe kapela koja označava mesto na kome su Rimljani predali Isusov krst hodočasniku Simonu koji se stajao pored puta.

Šesta stanica na Putu Stradanja je obeležena crkvom posvećenoj sv. Veronici. Veruje se da je prilikom prolaska pored njene kuće, ova plemenita žena Veronika skinula svoj veo i obrisala njime krvavo Isusovo čelo. Na njemu se ukazao Isusov lik i veruje se da je postao čudnovat i da je lečio ljude. Od 707. godine se nalazi u bazilici sv. Petra u Rimu. Sedma stanica je mesto drugog pada Hristovog i odavde se veruje da je put vodio izvan zidina grada ka Golgoti. Kao i ova, i osma stanica se veruje da je bila locirana van zidina grada, a obeležen je ugraviranim krstom na zidu čiji natpis znači „ Isus Hristos pobednik“. Veruje se da se upravo ovde Isus obratio pobožnim ženama iz Jerusalima sa rečima: „: Kćeri jerusаlimske! Ne plаčite zа mnom, nego plаčite zа sobom i decom svojom.“ – Ev. po Luki 23:28 A udubljene je nastalo od krsta ili Isusovog dlana kada se iscrpljen naslonio na njega.

Deveta i poslednja stanica izvan crkve Svetog Groba je mesto na kome se veruje da je Isus pao treći put i označeno je stubom pred ulazom u koptsku crkvu.
Deseta stanica označava mesto deljenja Hristovih haljina i nalazi se neposredno po ulasku u crkvu. Jedanaesta stanica je i mesto Isusovog raspeća. Pored njega se nalazi i Pravoslavni oltar i stena koja je pukla u trenutku Isusove smrti što označava dvanaestu stanicu. Oltar je nizak da bi se vernici sagli i poklonili mestu gde je bio proboden krst. Ovo mesto je obasjano mnogobrojnim kandilima a sa leve strane se obično nalazi jedan pravoslavni sveštenik.

Do prethodnog dela se dolazi kada se skrene desno od ulaza u crkvu i popne uskim stepenicama, a silazi se levom stranom i pravi krug ponovo do ulaska u crkvu gde se nalazi i trinaesta stanica, ploča miropomazanja. Na ovoj ploči je Isus bio spušten sa krsta i miropomazan. Vernici ovde osveštavaju sve suvenire (krstiće, sveće i sl.) koje su kupili jer se ploča uvek obasipa najskupocenijim i svetim mirima. Uvek miriše božanski a ako ste srećni pa nema toliko posetilaca, možete i odvojiti koji minut za molitvu sa naslonjenim čelom na ploči.
Poslednja stanica Puta Suza je najsvetije mesto hrišćanstva – to je samo mesto svetog Groba tj. Mesto Isusovog vaskrsnuća. Sa obe strane ulaza se nalaze kandila na kome gori večni oganj tokom cele godine a pali se silaskom Božanskog ognja na Uskrs. Tu možete zapaliti sveće koje kupite i ostaviti da gore neko vreme a zatim ih ugasiti i poneti sa sobom.

Iako sam pri prvoj poseti Jerusalimu očekivala neku drugačiju atmosferu u odnosu na užurbane uske ulice kroz koje vas prodavci zovu da uđete i posetite njihovu radnju, ipak se utisci slegnu i shvatim da sam posetila i prošla putem kojim je koračao Isus poslednji put pre vaskrsenja. Taj osećaj je neprevaziđen. A prolazak Putem Plača i poseta svim stanicama je obavezan ukoliko odlučite da posetite ovaj jedinstveni grad.