Prokletstvo Dobrog Lika
Znam kako je to biti super heroj…
Iako nisam nisam uopšte super, a ni heroj.
Često mi se desi da budem onaj kog cure pitaju šta da rade u raznim nejasnim situacijama, na kraju krajeva, taj kvazi-talenat me je i preporučio za funkciju Dobrog Lika. Ako ste čitale strip Fantom, znate da Fantom nije lik nego funkcija (nasledna!) i da je trenutni Fantom zapravo čukununuk prvog čoveka sa maskom koji štiti džunglu. Ali je to tajna pa se čini da Fantom živi večno. Ja jesam prvi Dobar Lik, ali čim osetim da zanemoćavam, predaću tastaturu nekom sa manjim stomakom i više kose.
Našao sam se tako u nekom ženskom društvu gde se pokušavalo pomoći jednoj od njih da ispravno protumači zašto neki njen, tamo, neće „više da se veže“. Kad sam video da se ne radi o bukvalnom vezivanju, malo sam izgubio interesovanje i počeo da otaljavam u diskusiji. Na kraju sam priznao da jednostavno, kao i one, nemam pojma u čemu je stvar i da ne mogu pomoći. A tada jedna reče: Pisaćemo onim tipovima što daju savete iz muškog ugla u časopisima… ima onaj… Dobar Lik!
Auuu! Udar misli na moj nejaki um. Fantom bi hteo da se razotkrije, a opet… Ako je Fantom, što se onda ne ponaša tako? Što ne rešava problem nego se izvlači. Ima li Fantom prava na radno vreme? Nije valjda da sam ja Dobar Lik samo za honorar?
Nije. Samo, dopustite da bljunem najotrcaniju frazu. Biti Dobar Lik je velika čast, ali i velika odgovornost. Plašim se da dam pogrešan savet. Kad ne znam – ne znam. Kad znam, ne zatvaram usta i ne gasim Word. Bolje da Dobar Lik ponekad ispadne Glup Lik nego Loš Lik.
Iako sam čuo da cure vole loše momke…