Boki Perić: Ako makar tri klinca odnesu devojkama cvet, smatraću da smo uspeli

Članak objavljen: 22.03.2015 u 18:07 časova

Serija “Jedne letnje noći”, po romanu Mir Jam, donosi duh lepih, mirnih, kulturnih vremena. Možda prošlih, možda samo potisnutih. A u seriji, glavni dasa je Dubravko, kog tumači, takođe dasa, Bojan Perić. Boki je ispričao svoju verziju “letnje noći”…

Boki Perić je dokaz da možeš da budeš popularan i voljen u Srbiji, iako si kulturan, profesionalan, pismen, obrazovan i duhovit. A pritom i zgodan. Dakle, čovek za primer.
Leteo je u „Vojnoj akademiji“, lečio u „Urgentom centru“, a sada će pokazati da je ljubav sve što nam je potrebno u seriji „Jedne letnje noći“.

Iako dobri glumci lako barataju različitim likovima, Mir Jam je ipak specifična i moraš da budeš dobar štof za ulogu. Šta si rekao kad si dobio ponudu za seriju “Jedne letnje noći”? Pre nego što si rekao “Da.”?
- “Hvala.” Valjda je tako kulturno. A onda sam pitao “Da li ste sigurni?” :) Šalim se, imali smo lep kasting, prošlo je tu mnogo glumaca i glumica, dok se nije izrodila kombinacija kojom su svi bili zadovoljni. Jako mi je drago što su Vaja Dujović i Milena Radulović dobile šansu da zaigraju u ovakvoj seriji, jer su vrlo talentovane mlade glumice. Odmah potom, logičnim sledom događaja, pitao sam Ivana Bosiljčića za savet. Ako neko zna Mir Jam u dušu, onda je to on. :)

Sve što je rađeno po predlošku Mir Jam, doživelo je uspeh. S druge strane, mediji svakodnevno izveštavaju o silovanjima, ubistvima, samoubistvima, pljačkama… Kako ti ta dva sistema vrednosti deluju? Šta nam fali?
- Vaspitanje, međusobno poštovanje, kultura.. i tako u krug, mnogo puta. Ovom društvu fali sistemsko rešenje prioriteta, a pre svega fali dobar osnov u vaspitanju i obrazovanju. Tmurno je sve oko nas, mediji žive od senzacionalizma, plasiraju loše ideale od načina života, preko loše muzike i užasnih ideala. Na kraju, mladi to prihvataju kao logičan i ispravan uzor i onda se ugledaju na to, a to ne moće ništa dobro da donese na duge staze. Zato sam ubeđen da kad nas serije vrate u neko drugo vreme, mi prepoznamo sve blagodeti tog kulturnog i vaspitanog života koji se tada vodio, i baš zbog toga su one toliko gledane. Iskreno, ako to prepoznaju tri klinca, sutradan odu u školu i devojci koja im se dopada, odnesu cvet – ja ću smatrati da smo napravili veliki uspeh.

Ima li neke anegdote sa snimanja serije?
- Gde su mladi, tu je uvek mnošto šale. Ovo je poput Vojne akademije, serija u kojoj ima mnogo mladih na setu, uz Minu Lazarević, koja nije više mlada, ali je mlađa duhom od svih nas. :) Samim tim, mi smo se ludo zabavljali, što ćete vi primetiti dok budete gledali seriju. Neke anegdote kojih se sećam uglavnom otkrivaju pojedine zaplete, pa ćemo ih ispričati neki drugi put.

Serija je skroz drugi žanr u odnosu na “Vojnu akademiju” i “Urgentni centar”. Je l’ ti teško da žongliraš?
- Naprotiv, vežbao sam žongliranje godinama. Prvo sa dve pomorandže iznad kreveta, pa sa tri, pa sa četiri i sad došlo do toga da žongliram različite žanrove. Sve to ide sa godinama, a ja ih imam sve više. Šalu na stranu, nema lepšeg osećaja za glumca, nego kada su mu sve uloge različite. Svi su me plašili da će mi nakon Stošića iz “Vojne akademije” sve uloge biti na isti kalup. Srećom nakon toga usledio je Ristić iz “UC” i evo sada Dubravko. Svi su vrlo različiti, kao uostalom i priče kojih su oni deo.

Uloge koje si tumačio i spektakularni tvitovi lansirali su te pravo u srca publike. Jesi li visoko poleteo?
- To nije pitanje za mene, već za neke druge – od mog neposrednog okruženja, preko prijatelja, poznanika pa sve do ljudi koji vole i prate ono što ja radim. To što mi se krug poznanika ali i prijatelja proširio a ne smanjio, verovatno znači da još ne prkosim gravitaciji. I dobro je da je tako. Mislim da sam dovoljno svestan šta sve taj deo mog posla nosi, i da nikada nikoga nisam oštetio. Nije mi mrsko da stojim i delim autograme i da se slikam, iz prostog razloga što sam svestan da je nekome drago da ima takvu uspomenu. Ko sam ja da mu uskratim to zadovoljstvo?

Šta te inspiriše da tvituješ?
- Stvaran svet oko mene, sa svim apsurdima koji vladaju današnjim društvom. To i televizijski program. Sedim i gledam TV program koji uglavnom nije nekog kvaliteta, pa malo da prokomentarišemo… Mada, tabloidno i loše “novinarstvo” koje od tvitova pravi senzacionalističke izjave i naslove, ili maliciozno izvlači nešto iz konteksta, ubilo je u meni želju za tom razbibrigom, otuda daleko manje sada pišem. Sve te misli meni i dalje idu kroz glavu u ovoj džungli od svakodnevice, ali ih više ne delim sa drugima.

Dugo si živeo u Grčkoj, sa porodicom, u vreme kada je situacija u našoj zemlji bila prilično turbulentna. Kako je to uticalo na tebe?
- Pa nije da sam se ja tu nešto mnogo pitao, s obzirom da sam imao nepunih osam godina kada se moja porodica preselila u Grčku. No, kako su godine prolazile, shvatam da je to najbolja stvar koja je mogla da mi se desi tih godina, s obzirom na stanje u kom je bila ova zemlja. Pogotovo tih devedesetih. Doduše, i da nije bilo tako, odrastanje na moru ima svojih jasnih prednosti, pogotovo kada je to u zemlji poput Grčke, gde ima mnogo sunčanih dana, i odlične hrane. Tako da je sa te strane to uticalo da ja budem jedno dežmekasto, debeljušno dete. ;) Ali, Beograd je moj grad, i to će uvek biti. Za mene, da je Beograd na moru, to bi bilo bez premca najbolje mesto za život, na celoj planeti.

Je l’ teško biti glumac u Srbiji 2015. godine?
- Daleko teže nego što je to bilo pre, i to ne pričam napamet i bez osnova. Jedan od mojih najdražih, ujedno i najstarijih kolega koji se aktivno bave glumom, Vlasta Velisavljević mi je u garderobi Ateljea 212 više puta rekao, da se nikada ne bi menjao sa mnom – da sada, u ovo vreme, tek počinje da se bavi ovom profesijom. Ranije je zemlja bila daleko veća, tržište bile mnogostruko veće, bilo je više posla… ali suština je da se daleko više i to planski, ulagalo u kulturu i obrazovanje. Sada je sve to ad hoc, i počiva na entuzijazmu pojedinca. Neretko kažem da je danas teže dobiti ulogu, nego dobro je odigrati.

Najbolji savet koji si dobio od profesora?
- Imao sam tu sreću da sam glumu studirao kod verovatno najvećeg živog umetnika koja ova zemlja ima, Nebojše Dugalića. Za te četiri godine studija, od njega sam čuo pregršt mudrih reči, vezanih ne samo za glumu, već za život uopšte. Ako gledamo profesionalno, zauvek ću pamtiti reči koje nam je rekao u garderobi, pred jedan jako težak kolokvijum na trećoj godini. Mesecima smo stvarno naporno radili na tom gradivu, jako studiozno i sa njegove strane vrlo rigorozno i strogo, da bi došao sam trenutak da nastupimo – publika je već ispunila salu, a nama je naš Dugi rekao – “E, sve što smo radili, vrlo dobro znate. Sada izađite, i igrajte se glume. Uživajte.” Od tada, svakim danom uživam u ovom poslu. Retki su dani da na snimanje ne odem nasmejan.

Kako ljubav ovih dana?
- Hvala na pitanju, odlično. Za promenu. Nikada bolje, mogu reći. :)

Šta ti je devojka rekla kad je čula da radiš Mir Jam?
- Upoznali smo se kada su mi preostala još samo tri snimajuća dana. Znao sam da bi tu moglo da se izrodi nešto, kad sam joj se svideo sa “onom” frizurom. Rekao sam sebi, kad može da me istrpi sa ovom “čitankom” na glavi, onda tu ima nešto više. :) Sad željno iščekuje nedelju i početak emitovanja serije.

Da nisi Boki Perić, tvoj svet bi bio…
- Jutro bi mi bilo odmornije, dan dosadan i za nekim šalterom, a noć verovatno naspavanija. Ali pošto ja ipak jesam Boki Perić, moj svet će u narednih 13 nedelja, od 20h na Prvoj – biti SVIJET.

Nedeljom u 21h, Prva TV. 

Izvor i foto: Prva TV

Povezane vesti:

Glumica iskrena: Još nisam uspela u Holivudu!
Anđelka o ulozi u popularnom sitkomu: Ovu priliku moram da iskoristim!
Sloboda Mićalović: Zaboravili smo prave vrednosti
Samac u braku: Vikendom na Prvoj TV

Ostavi komentar