Guza o boljem životu: Da bismo taksirali i prali sudove, ne moramo u Holivud

Članak objavljen: 31.12.2014 u 18:07 časova

Ako je nešto moglo da opustoši ulice bivše Jugoslavije, bio je to „Bolji život“. Nedeljom uveče, odmah posle Dnevnika, televizor je za mnoge postajao najvažniji prozor u svet. Nekad i jedini.

Hoće li se Emilija i Giga pomiriti, Viki udati za mladog doktora, Boba popraviti ocene, a Guza najzad zaposliti – bila su pitanja od nacionalnog značaja.

Uprkos godinama koje su prohujale i reprizama koje (ni)su dosadile, glumci ove serije su i danas od imena i slave. Neki od njih ne pričaju mnogo o tome, jer inače ne pričaju mnogo za javnost. Boris Komnenić (alijas Guza) tu prednjači.

Prvak Drame Beogradskog narodnog pozorišta, dugogodišnji filmski i televizijski glumac, sa intervjuima je uglavnom na „vi“. Tako želi. Njegovo je, kaže, da igra, ne da priča. I ovog puta, za „TV novosti“, nije pričao, ali je – pisao – pristavši da nam kratke, jezgrovite i duhovite odgovore ostavi na portirnici Narodnog pozorišta. U koverti, hemijskom olovkom ispisane.

Neposredni povod nam je njegova uloga u nedavno snimljenom sitkomu „Daleko je Holivud“. Šta vas je inspirisalo u zapletu?
- Hrabrost scenarista, hrabrost producenata i živopisna glumačka ekipa. I da ne zaboravim – strpljenje i radna energija reditelja.

Ko je vaš junak, koga ćemo upoznati kada počne emitovanje?
- Mog junaka ne biste želeli da upoznate, a svuda ih ima. Jedan smešan, a opasan dronjak.

Na šta vas je asocirala atmosfera u tom provincijskom pozorištu? Koliko govori o stanju u našoj kulturi danas?
- To provincijsko pozorište je bolje od stanja u kulturi. Ima svega i svačega, ali i smeha i ljubavi.

Koliko je Holivud daleko mladim ljudima u Srbiji, čak i onima koji su dovoljno talentovani i ozbiljno maštaju o njemu?
- Bolje neka odmah prestanu. Da peru sudove ili taksiraju – mogu i ovde. Ali zato u Srbiji postoji šansa da im deda-stric ostavi zemlju ili ciglanu. A, mogu i da se bave politikom.

Koliko je Holivud vama bio daleko, po željama, stremljenjima i mogućnostima?
- Taman onoliko koliko i jeste daleko.

Sa serijom „Sinđelići“ ste, čini se, povratili popularnost u krugovima TV publike. Da li je za to zaslužan lik koji vam je „legao“?
- Da ti „legne“ može samo ono što dobro pripremiš.

Gde vam je bilo glumački „udobnije“ – u „Montevideo, bog te video“ i „Vratiće se rode“ ili „Kafanici blizu SIS-a“ i „Agenciji za SIS“?
- Svuda je lepo kada je prijatna ekipa. I obratno.

Zovu li vas i dalje Guza?
- Nije se to baš primilo. Tako me zove Petar Božović, jer on može sve (bar kad sam ja u pitanju).

Šta je u Guzino vreme za vas bio bolji život?
- Mogućnost da se nečemu nadaš, a da za to imaš osnove.

Šta bi za vas bio bolji život u ovim okolnostima?
- Da ne znam ime nijednog političara.

Kao prvaku Drame Narodnog pozorišta, koji komadi i uloge sada mogu da vas pokrenu?
- Svaki komad ili uloga s minimumom dostojanstva i sa manje od 30 posto kompromisa, plus ekipa koja prija za uho i oko.

Da vam sada, posle „Genijalaca“, ponude novi voditeljski angažman, koji bi bili vaši uslovi?
- Da zaborave ponudu.

Zbog čega retko dajete intervjue? U kom trenutku i s kojim povodom, na koju temu, ste stvarno poželeli da razgovarate sa novinarima?
- Pošto više neću davati intervjue, to nikada nećemo saznati.

Po završetku studija glume u Beogradu, Boris je bio slobodni umetnik, da bi od 1984. postao član Drame Narodnog pozorišta. Ovenčan je mnogobrojnim priznanjima matičnog teatra, ali je nagrađivan i na festivalima širom zemlje. Pre tri godine je dobio nagradu Grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo, za ulogu Dezmonda Mortona u predstavi „Državni službenici“.

Izvor: Novosti
Foto: PrintScreen

Povezane vesti:

Glumica iskrena: Još nisam uspela u Holivudu!
Večeras u seriji “Sinđelići”: Metodije izbegava Evu
Večeras u seriji “Sinđelići”: U živote svih ulazi Ivana
Večeras u seriji “Sinđelići”: Metodije otkriva šta se dogodilo između Riste i Eve

Ostavi komentar