Ljubinka Klarić: Ne znam kako ljudi doživljavaju “američki san”

Članak objavljen: 22.05.2016 u 18:00 časova

U jeku glumačke karijere, pre nekoliko godina, kada je i snimala i radila u pozorištu, Ljubinka Klarić odlučila je da napravi rez i ode u Ameriku. Osećala je, otkriva nam, da je u tom trenutku dala sve što može i da mora nešto da promeni – priželjkivala je drugačiji život. Ipak, kada je rodila sina Kostu, shvatila je da u toj zemlji neće moći da se posveti detetu na način na koji je ona želela. Osim toga, sve više su joj nedostajali i porodica i prijatelji, pa je odlučila da se vrati u zemlju i nastavi tamo gde je stala. Ubrzo je novim ulogama ponovo počela da zaokuplja pažnju javnosti. A jednu od zapaženijih u karijeri ostvarila je u seriji “Moj rođak sa sela”, koja i u repriznom terminu (radnim danima na RTS), već nekoliko nedelja, beleži veliku gledanost.

- Zaista je publika zavolela ovu seriju i mnogi sa kojima sam razgovarala prate čak i ovo reprizno prikazivanje. Priča je interesantna verovatno zbog toga što se ljudi u njoj prepoznaju. Mnogi u kući imaju Drakčeta ili Dunju… Tako da su se mnogi, na neki način, poistovetili sa likovima iz serije i imaju razumevanja za sve što im se dešava. Jer, svi imamo i slabosti i mane, umemo i da grešimo i praštamo…

Zbog brzog i stresnog načina života sve je više onih koji odlaze iz grada u selo da nađu svoj mir. Koja sredina vama više godi?
- Prijalo bi mi da živim na selu, posebno sada kada imam sina. Mislim da danas u manjim mestima važe druga pravila, čini se da ima više slobode nego u gradovima, iako mnogi misle da je obrnuto. Naravno, takva sredina ne bi mogla u potpunosti da mi zameni grad u kom sam odrasla. Ali, vreme u kom sam ja sazrevala potpuno je drugačije od ovog i mislim da ono kroz što sam ja prošla kao dete postoji još samo na selu.

U seriji tumačite lik učiteljice Dunje, koja ne želi da prihvati život kakav su joj drugi osmislili. Kako ste je vi doživeli?
- Dunja je hrabra i svojeglava žena koja je, kao generalova ćerka, odrasla pod velikim pritiscima. Vaspitavana je da bude najbolja, da se dobro uda i bude prava predstavnica generalske porodice. Međutim, ona na to ne pristaje. Buntovna je, živi po svojoj volji i želi da bude slobodna. Tu smo donekle slične, tako da sam veoma dobro razumela šta ta žena hoće od života i mislim da sam uspela da je na dobar način približim publici.

Sa kolegom Zoranom Cvijanovićem igrate i u serijalu “Da li znaš”, petominutnoj igranoj TV formi, koja nam daje odgovore na pitanja iz naše svakodnevice. Da li mislite da sadržaji ovakvog tipa nedostaju na našim televizijama?
- I te kako nedostaju, kao i mnogi drugi. Ova forma je upakovana tako da bude podnošljiva za ovo vreme. Nije enciklopedija, već neka njena igrana varijanta, pa će se možda neko, kad je ugleda na TV, zaustaviti da sazna nešto.

Koliko su, po vašem mišljenju, danas ljudi radoznali?
- Mislim da nisu dovoljno, jer je to danas privilegija bogatih. Stvarnost je takva da je više onih koji moraju mnogo da rade kako bi svojoj porodici obezbedili kakav-takav život. I kada dođu kući, “padaju na nos” od umora, pa im za radoznalost uopšte ne ostaje ni vremena, ni prostora.

Dok ste bili u srednjoj školi želeli ste da upišete Likovnu akademiju. Zašto ste se predomislili?
- Nisam bila toliko darovita koliko sam mislila da jesam. Slikanje je zaista bilo moja ljubav i pokazivala sam izvestan talenat. Međutim, to očigledno nije bilo dovoljno za ono što sam želela – da sa 16 godina polažem prijemni na Likovnoj akademiji. Porodični prijatelj, koji je bio slikar, pomagao mi je u pripremi za ispit i valjda je negde procenio da to za mene nije baš najbolji izbor. Onda mi je na jednom od časova samo rekao: “Hajde ti sad kreni u amatersko pozorište, tamo ćeš sigurno pametnije iskoristiti vreme dok ne završiš srednju školu.”

Vaš izbor je, na kraju, i bio FDU. Šta je konačno presudilo da se opredelite za glumu?
- Imala sam priliku da još u srednjoj školi gledam fantastične predstave. I tada mi je, kao nekom ko to posmatra sa distance, sve izgledalo veličanstveno, ali nisam ni pomislila da bih i ja mogla da stanem na te daske. Tako sam se prvi put sa glumom suočila tek u amaterskom pozorištu. Sećam se da mi je, kada sam se popela na scenu, bilo beskrajno zabavno. I odlučila sam da spremam prijemni za FDU. Tada sam se prvi put susrela sa monolozima i piscima za koje sam čula, ali nikad nisam imala priliku da ih čitam.

I kroz slikarstvo, kao i kroz glumu, umetnici nam razotkrivaju i prikazuju svet nešto drugačiji od realnog, koji nam se nekad više, a nekad manje dopada…
- Još kao klinka teško sam uspevala da razumem realan svet. Držala sam se svih tih nepisanih pravila i zbog toga se nikada nisam osećala udobno. Uvek sam imala želju da prekršim neko od njih, da promenim nešto i tako život učinim jednostavnijim.

A da li je slikarstvo i dalje vaša velika ljubav?
- Jeste, ali sada nemam vremena za crtanje. Žao mi je što neke tehnike nisam usavršila do kraja, ali znate već, kad život ode u nekom drugom pravcu, onda se papir i olovka jednostavno zaborave. Ali, eto, uživam u crtanju sa Kostom, a na njegovim crtežima trenutno su samo junaci iz igrica i crtanih filmova. Ne mogu još da procenim koliko je talentovan, videćemo, ko zna, ali sam zato sigurna da moj sin divno peva.

Kada vam preostane slobodnog vremena, kako ga provodite i kojim ga sitnim zadovoljstvima ispunjavate?
- U slobodno vreme Kosta i ja idemo na izlete, u park, igramo se, uživamo. Sada gledamo da iskoristimo što više od igre, jer u septembru krećemo u školu. A, mene uvek veoma obraduje dobra knjiga ili film… Zapravo, kako čovek stari, tako shvata koliko ga sitnice uveseljavaju, i kako je to što je nekada izgledalo tako malo, sada veliko.

Verujete li i dalje u američki san?
- Je ne znam kako ljudi doživljavaju američki san. Amerika je odlično uređena zemlja, koja se veoma dobro brine o svojim građanima. Eto, na primer, to je za mene san – da živim u takvoj državi. Kada bi kod nas bilo tako, nikada ne bih razmišljala o tome da odem u Ameriku ili bilo koju drugu zemlju.

Izvor: Novosti
Foto: Hello!, Promo

Povezane vesti:

“Moj rođak sa sela”: Scenarista o prekidu snimanja serije

Ostavi komentar