Mina Lazarević: Ne patim od kompleksa popularnosti

Članak objavljen: 14.04.2015 u 21:03 časova

U porodičnu lozu glumice Mirjane Mine Lazarević (39), upletene su neke od najlepših nota koje su tu tokom života, profesionalno se baveći muzikom, utkali njeni roditelji - Ljubiša (dirigent) i Marija (član hora Pozorišta na Terazijama). Sledeći njihov put, a prateći neku svoju melodiju, Mina nemirnog duha, posle 18 godina bezuslovne ljubavi prema nasleđenoj strasti, odlučila je da otkrije i svoju pravu ljubav, onu na “drugi pogled”. Upisavši i diplomiravši glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, konačno ih je izmirila u duši, a zaigravši u mjuziklu i pretočila u potpuno zadovoljstvo.

Čupka iz “Porodičnog blaga”, Miroslava iz “Bele lađe”, Irena u “Normalnim ljudima”, te Ljubinka iz “Cvata lipe na Balkanu”, a u stvari Mina – žena beskonačne energije, sebe smatra vlasnicom hiljadu lica, od kojih najviše voli ono najjednostavnije. Po tom običnom, svakodnevnom ljudskom, mi je pak, slabije znamo, ali zato je još jednom upoznajemo kao glumicu, ovog puta u liku Anđe, majke dve tinejdžerke. Mina otkriva da li se i u materinstvu pred kamerama podjednako dobro snašla kao i u stvarnom životu:

- Rad na seriji “Jedne letnje noći” božanstveno je iskustvo. Snimanje u Crnoj Gori doživeli smo kao odloženo radno letovanje, a poslužilo nas je i vreme. Ekipa je bila opuštena i raspoložena. Svi smo izgarali za istu stvar, da što bolje odigramo likove i dočaramo vreme u kojem se radnja serije odvija, i njegovu magiju prenesemo na mali ekran. Rad sa mladim kolegama pravo je zadovoljstvo i osveženje - poručuje Mina, ističući da je Anđa bila veliki izazov, ali da je nije iznenadila. - Na nju gledam kao na sledeću etapu u karijeri, i ne plaši me. Drago mi je što sam “zagrebavši” je, načela novi dijapazon uloga. Donekle sam se i prepoznala u njoj. Majka je, a ima i moju osetljivost, krhkost, tu specifičnu toplinu u kojoj će se prepoznati sve “račice”. Mi smo vam tipične majke, kućevne žene koje vole da svijaju porodično gnezdo i bdiju nad najmilijima (smeh).

Da li vam je neobično kad se u reprizi “Porodičnog blaga” vidite kao stasala tinejdžerka, a sad glumite majku?
- Jednako je neobično kao kad u istom danu gledate “Otpisane” i “Porodično blago” s Gagom Nikolićem. Čim ste dugo prisutni u ovom poslu, neminovno je da vam se takva poređenja dešavaju. I meni je neverovatno kako je vreme od “Porodičnog blaga” brzo proletelo, a snimali smo ga pre 15 godina.

Kako gledate na fenomen popularnosti serije koje nastaju prema delima Mir -Jam? Nedostaju li nam vrednosti iz tog vremena?
- Oduvek smo bili dobra publika za domaću produkciju. Mada se mnogi plaše od spomena izraza “melodrama”, dobar rejting potvrđuje da naš narod rado prati taj žanr. Najveći zadatak glumcima je da se identifikuju s tim dobom kako bismo mogli uverljivo da ispričamo priču. A one se pripovedaju sporije, jer je sve bilo usporeno i osećanja su se izražavala na drugačiji način. Volela bih da sam živela u to doba. Sve mi se dopada. Od toga kako se muškarac udvara ženi preko slatkog iščekivanja i neizvesnosti, do kostima i običaja. Nije bilo brzih medija, telefona…

Šta vam o seriji kažu najbliži?
- Zasad dobijam samo pozitivne komentare. Ljudima je neverovatno to koliko ne ličim na sebe, a to mi je kompliment. Sin Luka, kao pubertetlija, uzdržan je od komentara. Kratko kaže: “Super ti je ono i ovo”, a meni je to dovoljno. Ivi je bilo čudno odakle mi onakva kosa i zašto sam tako čudno obučena. Marko je mali, pa me je nedavno, videvši me u “Porodičnom blagu”, pitao: “Mama, jesi li ovo ti na TV? Jao, kako ti je kosa čupava”. Tipični dečji komentari.

Rekli ste da imate hiljadu lica. Da li i ispod Mine “sto đavola vire”?
- Tu bih izreku, ipak, prepustila drugima. Ona se odnosi na one iza kojih se, možda, krije još nešto, a ja svojih hiljadu lica prikažem. Umem da se doteram, sutra sam potpuno apa-drapa, u trenerci i patikama, a prekosutra ponovo našminkana i na štiklama. Volim da izgledom ispratim kako se osećam. Tako se i oblačim. Možda neko očekuje da me vidi ulickanu u prodavnici, dok kupujem hleb i mleko, samo zato što sam glumica. Jednom me je kasirka, kad je posle nekoliko minuta shvatila ko sam, značajno pogledala i rekla: “Dakle, do neprepoznavanja”. A meni je to lice, kad ne vodim računa o tome kako ću da izgledam i šta ću da kažem, najdraže. Ko će normalan za decom u parkiću da trči našminkan i na štiklama. Ne patim od kompleksa popularnosti.

Mada ste dve ljubavi spojili u mjuzikl, da li je, možda, izlet od pre nekoliko godina na muzičku scenu žal za nezavršenom muzičkom akademijom?
- Da sam želela da završim muzičku akademiju, završila bih je. Nemam žal ni za čim. Radim upravo ono što želim da radim. Ponekad se okolnosti tako podese da se ukaže prilika da spojite sve svoje talente, ali ne želim više od onoga što mi je život dosad pružio. Nisam nikad mislila ni da ću se baviti pedagogijom. Ta ideja mi se “kuvala” nekoliko godina u glavi, pa kad sam u svom poslu imala zatišje, pronašla sam vremena da je realizujem. Uživam da radim sa decom. Toliko su čisti i iskreni da mi posle celodnevnog rada s odraslim ljudima, oni dođu kao prosvetljenje. Igramo se, oslobađamo, radimo velike stvari prilagođene njihovom uzrastu. Naravno, to koliko je neko talentovan za glumu u njihovim godinama ništa ne mora da znači. Imate talentovanu decu koja nikad ne postanu glumci. Cilj moje škole je da kroz zabavu steknu samopouzdanje.

Izvor: Novosti
Foto: PrintScreen

Povezane vesti:

Večeras u seriji “Jedne letnje noći”: Krinka odlazi od kuće
Večeras u seriji “Jedne letnje noći”: Krinku čeka veliko iznenađenje
Večeras u seriji “Kud puklo da puklo”: Ruža postaje direktorka pilane
Večeras u seriji “Jedne letnje noći”: Marija i Krinka će se konačno sresti

Ostavi komentar