Miodrag Dragičević: Tamarini saveti mi mnogo znače

Članak objavljen: 21.11.2015 u 13:26 časova

Mladi glumac o prvoj ulozi u seriji “Čizmaši” (RTS 1) i trenutku kada se odlučio za glumu…

Trebalo je da postane košarkaš. Sedam godina je živeo taj san, trenirao, izgarao, uživao, padao i dizao se. Do stipendije u Americi i igračke karijere delile su ga samo formalnosti. A onda mu je sudbina namestila “utakmicu” posle koje je mogao samo da odloži loptu i zaigra neku drugu igru. Izgubio je u produžecima. U odsudnom momentu, Miodrag Dragičević je dobio mononukleozu. Dijagnoza koja se pojavila niotkud, prikovala ga je za krevet, udaljila sa košarkaškog terena, stavila na poseban režim ishrane. Ali i još nešto – “napravila” je od njega glumca. Da mu se ona nije dogodila, Miodraga trenutno ne bismo gledali u seriji “Čizmaši” (RTS 1). I u ko zna koliko budućih velikih uloga, kakve već predviđaju momku od 21 godine.

- Očito je to bila sudbina - kaže Miodrag. – Jedna vrata su mi se zatvorila, ali su se istog trenutka druga otvorila.

Kada je, po završetku sportske gimnazije, morao da odustane od košarke, odlučio je da šutira trojku. Pogodio je. Otišao je na prijemni za glumu i bio je primljen. Profesorka Biljana Mašić je u njemu prepoznala ono “nešto”. Potom je, na njegovoj drugoj godini studija, pre devet meseci, ekipa “Čizmaša” prepoznala da bi baš on mogao da iznese lik glavnog junaka, Žike Kurjaka.

- Prijavio sam se za kasting, poslao slike koje su tražili, pa su me pozvali da dođem. Kada su mi javili da sam prošao, bio sam presrećan. Želeo sam tu ulogu i verovao da mogu da je dobijem, mada su se možda i neke zvezdice poređale u moju korist - kaže sa osmehom mladi glumac, kojem je reditelj Dejan Zečević dao vetar u leđa, kada mu je rekao da je od prvog trenutka išao u dobrom smeru.

Bilo je to pravo vatreno krštenje za studenta tek obrelog u glumačkom kosmosu. I odmah velika imena, saradnja sa daleko iskusnijim, od kojih mu je Aleksandar Berček možda najviše pomagao savetima, a reditelj pravim indikacijama otvarao potpuno nove vidike.

- Imao sam čast da odmah radim sa najboljima, ali i odgovornost da baš zato maksimalno ispunjavam zadatke i sve vreme budem fokusiran. Gledao sam ih kako se pripremaju za kadar, ulaze u likove i menjaju se od situacije do situacije, što mi je omogućilo da na licu mesta kradem zanat - priznaje Miodrag.

Tog dana kada je pala prva klapa, rukovao se sa Dragoslavom Mihailovićem, po čijem romanu je Đorđe Milosavljević adaptirao scenario. I to je shvatio kao privilegiju, ali i dodatnu odgovornost da ovu epohu oseti i iznese. Uneo se u lik Žike Kurjaka, nižeg oficira bivše jugoslovenske vojske, kod kojeg su mu se najviše dopali dobrota i neiskvaren duh.

- Svidelo mi se i nešto što će ga kasnije možda koštati – to što je smeo. U prevelikoj iskrenosti jezik mu je ponekad brži od pameti, a on toga nije svestan, jer je mlad - otkriva glumac, čiji se junak zaljubljuje u jednu udovicu (Sloboda Mićalović).

Priču “Čizmaša” Miodrag je živeo tačno 72 dana, koliko je trajalo snimanje. Boravio je u jednom drugom vremenu, što mu je kao ljubitelju istorije prijalo. Nosio je uniformu i kalio se kao vojnik, što mu se svidelo, jer je na neki način nadoknadio ono što je “izgubio” ukidanjem vojne obaveze u Srbiji. Tri meseca je bio mladić sa brkovima, koji su ga činili starijim i ozbiljnijim. Kada se sve završilo, odahnuo je. A onda mu je bilo pomalo žao, jer je imao osećaj kao da je to bio kraj i jedne faze njegovog stvarnog života, pošto se vezao za priču i ekipu. Sada “Čizmaše” gleda na televiziji, subotom uveče, kada se emituje serija.

- Sviđa mi se kako je sve upakovano, kako su prikazani odnosi među junacima, način razmišljanja mladih koji su se borili za ideale. Neobično mi je jedino kada sebe vidim na ekranu - otvoren je Miodrag.

A tek što mu je neobično kada se prošeta Beogradom i vidi svoju sliku po gradu. Reklama za “Čizmaše” je jaka, a on je, ipak, u glavnoj ulozi. Samo što je Miodragu sve još čudno i nije mogao da pretpostavi da će tako brzo da mu se desi.

Odlaskom na studije glume Miodragovi roditelji su dobili novi zadatak. Sada na platnu ne moraju da gledaju samo ćerku Tamaru (Dragičević), već i njega. Ona mu je inače od prvog trenutka bila velika podrška.
- Kada sam primljen na Akademiju, mislim da se obradovala više od mene. Njeni saveti mi mnogo znače - ne krije glumac.

U pozorištu još nije zaigrao, ali bi voleo, jer zna da je to nešto sasvim drugačije od televizije.
- Osetio sam nešto slično na ispitima, kada igram za taj trenutak i odmah čujem i vidim reakciju, aplauz, koji te motiviše da se dodatno daš. Moji klasići i ja imamo naviku da posle predavanja odemo u pozorište, pa sutradan sa profesorkom diskutujemo o toj predstavi - kaže Miodrag.

Izvor: Novosti
Foto: PrintScreenm

Povezane vesti:

Tamara i Petar izgovorili sudbonosno “da” na plaži
Nove avanture “Sinđelića” uskoro na malim ekranima
Tamara Aleksić u ulozi Lenke Dunđerski?!
Sloboda Mićalović: Zaboravili smo prave vrednosti

Ostavi komentar