Radmila Živković o Iboljki i seriji “Ulica lipa”

Članak objavljen: 29.06.2016 u 13:00 časova

Radmila Živković o Iboljki u seriji „Ulica lipa” (RTS), druženjima, bogatoj karijeri, o bliskosti…

Foto: Facebook / PrintScreen

Iza nje je više od 40 godina godina karijere i čitava lepeza uloga kojima je osvajala publiku, kako na pozorišnoj sceni, tako i na filmskom platnu. U komedijama, u kojima je po mišljenju mnogih glumaca najteže igrati, Radmila Živković jedna je od najboljih i u svim tim rolama potpuno jedinstvena. Kroz svoj posao je, ističe, naučila da istražuje sebe, da se razvija kao ličnost, gradi svoje stepenike na koje se penje i ostavlja duboke tragove.

Radmilu, trenutno, gledamo u liku Iboljke, u seriji „Ulica lipa” koja je prošle nedelje ponovo počela da se emituje na Javnom servisu Srbije.
- Iboljku sam doživela onako kako je pretpostavljam i publika vidi, jer je moj primarni zadatak bio da ulogu upravo njoj maksimalno približim. Bilo mi je važno da je gledaoci shvate, zavole i možda prepoznaju u nekom svom okruženju. Veliku podršku sam imala i od reditelja Miroslava Lekića koji je razumeo i voleo taj lik, tako da smo zajednički doprineli tome da on bude jedan od upečatljivijih u seriji. I kao ekipa smo bili jedinstveni u proživljavanju tih ljudskih duša, njihovih sudbina, mogućnosti i svega onog što čini život jednog komšiluka.

Kako ste vi doživeli priču o radostima, problemima i nadama u tom susedstvu koje je privuklo veliku pažnju publike?
- Kada se rade ovakve serije najvažnije je da sve što verodostojnije prenesete gledaocima, tako da oni u nekom od likova prepoznaju sebe ili požele da budu takvi. Svi imamo komšiju, živimo u komšiluku i komšije smo nekome. Takođe, osećamo potrebu da budemo bliski sa onima koji nas okružuju. Donekle smo se pomalo otuđili, pa je i komšijskih druženja kakva su nekada bila sve manje. Mislim da nam upravo ona nedostaju, te stoga ovakve priče i privlače pažnju gledalaca. Veza među ljudima je neophodna.

A šta mislite, gde se izgubio taj „stari komšiluk”?
- Znate, ljudi više nemaju vremena ni za svoju decu, porodicu, jure za osnovnim potrebama kako bi obezbedili za svakodnevni život. Počeli su i da se stide, jer nemaju ni dovoljno novca da bi nekog ugostili, pa ni prvog komšiju. Naravno, znaju oni da ne treba da prave bog zna kakve ručkove ili večere, ali osećaj teskobe koji čovek ima zbog takvog svog statusa, situacije, zatvara ga u četiri zida. I onda dolazi do toga da se ljudi jednostavno izbegavaju i sve više udaljavaju jedni od drugih. I to nije slučaj samo sa komšilukom, nego i sa prijateljima, kolegama… Čovek je sve češće osuđen na samog sebe i na goli opstanak. Iako svi žudimo za normalnim životom, i vaspitani smo tako da osećamo potrebu za bliskošću sa prvim do sebe, kao da više nismo u mogućnosti da odgovorimo na te želje i tako se osamljujemo.

Foto: Facebook / PrintScreen

Iza vas je veliki broj značajnih uloga koje su vam donele i ogromno iskustvo. Osećate li da ste ostvareni u onome što radite?
- To je apsolutno lična satisfakcija na minimalnom nivou. Jer, ako se samo ostvariš na poslu, a ne kao ljudsko biće, onda se nisi ni ostvario. Zato je važno da to činimo i kroz profesiju, način na koji vodimo život, odnose sa ljudima, njihovo razumevanje, shvatanje i doživljaj svega što nas okružuje.

Kako vam uspeva da tako spontano i lako iznesete sve te komične likove?
- Sve što izgleda jednostavno, u stvari je vrhunsko. Jer, upravo se tu kriju najveće iskustvo i znanje. Ne možete da se bavite umetnošću ako ne razmišljate suštinski. Naša profesija je veoma teška i kompleksna, a nama glumcima osnovni alati za rad su naše biće i duša – to moramo da održavamo u najboljoj formi sve dok se bavimo glumom. Mi između sebe znamo koliko je taj posao divan, težak i necenjen, kao i to koliko je velika stvar biti uspešan u našim okvirima.

Foto: Instagram / Bojana Bambić

I ćerka Bojana Bambić krenula je vašim stopama. Do sada ste imali nekoliko zajedničkih projekata. Šta joj najčešće savetujete i da li je uzbuđenje veće kada igrate zajedno?
- Ne mešam se u ono što radi. I kada bih želela da joj pomognem, ona to ne bi prihvatila. Sada mladima uopšte nije lako. Neki misle da ima protekciju zato što je moja ćerka, a to je upravo velika zabluda i zbog toga ima dosta prepreka u karijeri. Ona je pametna, talentovana, divna, senzibilna, normalna, i to mislim kao koleginica i majka, kao i mnoge kolege koje je poznaju. Polako, ima vremena, ovaj posao se radi celog života – kaže Radmila. – Kada radimo zajedno nas dve imamo potpuno profesionalan odnos. Ona je moje dete i volim je najviše na svetu, ali kad smo na sceni svaka radi za sebe.

Važite za jednu od najboljih „Ministarki”, a ta uloga vam je donela i prestižnu nagradu „Žanka Stokić”. Koliko vam je lik Živke promenilo život?
- Svaka uloga mi menja život. Uspeh u onome što radim daje mi sigurnost, ali se s tim povećava i odgovornost. Zato je svaka nova uloga još veća zamka. Jer, ne možeš samo da staneš i kažeš „e, tu sam bio super i sad mogu da prolazim tek onako”. Čovek nema pravo da se izvlači u životu. Poštenije je prestati da se baviš nečim, ako misliš da više ne možeš da daš – ističe glumica. – „Ministarka” je moj veliki uspeh i važan zadatak koji sam obavila i na koji sam veoma ponosna. Taj ponos ne pripada samo meni, već svima koji su učestvovali u predstavi. Uspehe u profesiji ne treba pripisivati samo onome ko se njome bavi, jer u mnogim stvarima ne zavisimo sami od sebe.

Izvor: Novosti

Povezane vesti:

Vojin Ćetković: “Ulica lipa” govori o nekim zaboravljenim vrednostima
Zvezda serije “Ulica lipa”: Nina je potpuno drugačija od mene
Završeno snimanje trećeg ciklusa: Nove epizode “Ulice lipa” posvećene Josifu Tatiću

Ostavi komentar