Sloboda Mićalović: Zaboravili smo prave vrednosti

Članak objavljen: 31.10.2015 u 13:49 časova

Glumica Sloboda Mićalović  o seriji „Čizmaši”, ljubavi prema prohujalim vremenima i najezdi rijalitija.

Dovoljan je bio krupan kadar na setne oči Anđelke Bojanić zagledane kroz prozor vagona u daljinu, uz zvuke kloparanja voza koji juri ka Trebinju i njenoj željenoj samostalnosti, i nežne Safetove (Marinko Madžgalj) pesme „Mala bela gospođice”, pa da se rodi ljubav na prvi pogled između publike i junakinje „Ranjenog orla”. Prva ekranizacija po romanima Mir-Jam, u režiji Zdravka Šotre, učinila je za 17 dana (koliko je bilo epizoda) od Slobode Mićalović (34) najvoljeniju srpsku glumicu. Usledili su, takođe, popularni „Jagodići” i „ a odnedavno je gledamo (subotom na RTS 1)kao draganu Žike Kurjaka u „Čizmašima”.

Crnokosa dama kaže da je pravo vreme za stvaranje serija po antologijskim romanima poput dela Dragoslava Mihailovića, jer su nam TV programi za ispiranje mozga postali primarni.
- Poveli su nas stranputicom, zaboravili smo prave vrednosti, a „Čizmaši” se trude da publiku vrate moralu. Stiče se utisak da u doba rijalitija i sama reč moral izaziva smeh kod ljudi. Potrebno je da se okrenemo veri, nadi, časti i svemu onome što čini jedan narod i ljudsku sudbinu. Upravo sve to je Dragoslav Mihailović fantastično sproveo kroz lik svog junaka Žike Kurjaka, koji nas podseća da je malo toga u našim rukama. Život i sudbina često znaju da nas iznenade. I to malo što isključivo od nas zavisi, ukoliko ne iskoristimo kako treba – u velikom smo problemu. Žika kao oličenje dobrote, časti i čistote, ne želi nikome da se prikloni. On, u stvari, to i ne ume. Zato strada. Kao takav je slika nas samih. I danas smo u začaranom krugu „biti ili ne biti”. Pred dilemom ući ili ne ući u tamni vilajet, iako znamo da je kajanje neizbežno.

Sofija je mala, ali glavna i netipična ženska uloga kakva se retko viđa u dramama o prohujalim vremenima. Kako ste doživeli patnju žene suočene s predrasudama?
- Ona jeste glavna ženska rola u muškoj seriji, pa iz te perspektive deluje da je mala. Ipak, bitan je lik u priči. Sofija je mlada udovica, a u najboljim je (tridesetim) godinama. U to vreme biti udovica značilo je ostati sama do kraja života. Bilo je nečasno, ili se bar retko dešavalo, da se žena preuda. Samim tim njeno iskušenje postaje veće, kad joj u život ušeta mladi gospodin. U početku je bežala od njega, nije se lako dala svojim osećanjima. Međutim, vremenom će joj propuštena mladost ponuditi da je bar na trenutak ponovo proživi uz Žiku. Ne mogu Sofiju da odvojim od Žike, jer se njemu istovremeno odigrava najveća ljubav, tragedija i radost u životu. Zadužena sam za melodramski deo radnje, u kojem doživljavaju veliku ljubavnu priču, a koja je završena na najneočekivaniji način. Kao žena, snažno sam se protivila tome. Branila sam svoj lik, ali su me muškarci nadglasali, tako da će kraj biti iznenađenje za sve.

Da li ste, time što ste u početku mislili da nećete moći da prikažete veliku ljubav i zreo odnos s 10 godina mlađim čovekom, sumnjali da ne biste mogli da odbranite Sofiju?
- Profesor Predrag Bajčetić učio me je da moram da volim svaki lik i da ga pravdam, jer u svakom čoveku postoji nešto dobro. I na tom dobrom treba raditi. Čak i kad tumačite negativca, nije on loš apriori, već su ga karakter, okolnosti, strahovi i razočaranja naterali da bude takav. Moja Sofija nije negativan lik. Ona je u situaciji u kojoj joj osuda okoline sputava ljubav s mlađim muškarcem. Njene potrebe su obične i pozitivne: da bude voljena, da voli i da postane majka. Priroda se buni u njoj i traži svoje, ali realnost nas često demantuje i ne dozvoljava nam da idemo dalje.

Pretežno igrate neshvaćene žene za vreme u kojem su živele. Od Anđelke, koja je prkosila osudi društva zbog izgubljene nevinosti pre braka, do Sofije i njene romanse s mlađim muškarcem. Šta su vam ostavile u amanet?
- Bunt. Borbu za to da je žena slobodna isto koliko i muškarac. Ipak, živimo na Balkanu i naša tradicija nam nalaže drugačije ponašanje, ali moramo da se borimo za svoju sreću. Baš poput mojih junakinja, koje nisu bile plašljive. Na prvi pogled deluju krhko i nezaštićeno, ali su uvek izgarale za slobodu i ljubav. Za sebe. To je ono što me oduševljava kod tih likova, jer mislim da je moja duša iz tog vremena. Čini mi se da ne pripadam sadašnjosti, teško se snalazim. Gluma mi pruža da na nekoliko meseci, koliko traje snimanje serije, odem u lepši svet. I uživam. Ostavili su mi u amanet da podsetim ljude na prave vrednosti. Rekla bih da uspevam u tome. I sama tako živim, pa kroz mene progovaraju svi ti likovi. A ljudi veruju da je njihov put jedini pravi.

Još se niste umorili od te epohe?
- Naprotiv, baš uživam! Meni je ta epoha inspirativna i izazovna. Danas je sve nekako na izvol’te. Moda diktira da se sve vidi. A ono skriveno je, zapravo, najlepše kod žene. Tajnovitost i prefinjenost su me privukle svim likovima koje sam igrala. U njihovo doba ništa nije moglo biti otvoreno. Epoha mi se toliko dopada da bih samo nju igrala.

Smatrate li da je Anđelka zaslužna za sve lepo što vam se dešava u karijeri poslednjih sedam godina?
- Anđelka jeste bila velika stvar u mom životu, ali sve moje uloge su bile neka vrsta prekretnice. Vaska iz „Zone Zamfirove” odvela me je u „Mješoviti brak”, koji mi je doneo neke druge projekte. Činjenica je da je „Ranjeni orao” najgledanija domaća serija svih vremena, tako da samim tim jeste posebna. Takođe, Anđelka mi je donela saradnju s Emirom Kusturicom. Ne verujem da je imao vremena da gleda seriju, ali bio je upoznat s njenim uspehom. Tu me je primetio. Dobila sam i „Anđelkinu kapiju” u Trebinju, po liku iz serije, čime mi je ukazana velika čast. Tamo se osećam kao njihova.

Hoće li saradnja s našim proslavljenim režiserom u filmu „Na mliječnom putu” biti nova prekretnica u vašoj karijeri?
- Sigurna sam da hoće. Film će biti drugačiji od svega što sam radila. Emir je imao hrabrosti da mi ponudi nešto novo, video me je kao niko dosad. Pored krhke i nežne strane moje ličnosti, osetio je i onu temperamentniju i iskoristio je za film. Uživam u svakom snimajućem danu. Poslednja klapa se očekuje početkom decembra, a premijera bi trebalo da bude u maju na Kanskom festivalu.

Izvor: Novosti
Foto: Hello!

Povezane vesti:

Milica Mihajlović: Humor je beskrajno važan za opstanak
Tamara Aleksić u ulozi Lenke Dunđerski?!
Miodrag Dragičević: Tamarini saveti mi mnogo znače
Samac u braku: Vikendom na Prvoj TV

Ostavi komentar