Sofija Rajović: Nepopravljiv emotivac na udaru medija

Članak objavljen: 05.12.2015 u 19:00 časova

Sofija Rajović o šou-programu „Audicija”, seriji „Zaustavi vreme”, druženju i stereotipima.

Sa glumicom Sofijom Rajović sastali smo se pred zalazak sunca, proteklog ponedeljka u Pionirskom parku. Devojka koja je atraktivnim izgledom opčinila publiku, u stvarnosti je još lepša. Ali, posle upoznavanja i dve-tri razmenjene rečenice shvatamo da pred nama ne stoji samo „lutka s naslovne strane”, već, kako bi se u žargonu reklo, pravi „ortak”. Orna za razgovor i šalu. Veselim duhom, zvezda „Vojne akademije” ispratila je sunce, pozirajući našem fotoreporteru, a zatim smo na putu ka redakciji započeli razgovor o njenom novom angažmanu u Pinkovom šou-programu „Audicija”.

- Koleginica Katarina Marković nije mogla da nastavi snimanje, pa su pozvali mene. Smatram da je „Audicija” pristojan i zanimljiv projekat, pa u tom duhu protiče i snimanje. Verujem da će druga sezona biti bolja, bar kad je reč o kandidatima – kaže Sofija, koju će publika uskoro gledati i na Hepi TV u 140 epizoda telenovele „Zaustavi vreme”. – Serija je nastala pre sedam godina, ali tek sad će se emitovati. Igram devojku kakvom mediji žele da me naprave, a zapravo je reč o nepopravljivom emotivcu.

Kao devojčica bili ste za zvrk, kome muško društvo nije bilo strano. Da li nestašni devojčurak i dalje živi u vama, ako se u obzir uzme to da ste u poslu blaženi među muškarcima?
- Dečak u meni nikad se neće izgubiti. Kad ste okruženi divnim muškarcima, s kojima ste odrasli, onda ne možete mnogo da se promenite. Ostali smo isti još iz osnovne škole, pa kad se okupimo delujemo kao da smo juče izašli iz klupe. Drago mi je što sam blažena u muškom društvu. Oduvek sam imala više prijatelja među muškarcima, dok sam s ženama doživljavala pehove.

Čija je ideja bila da se u „Audiciji” zakopčate u smoking?
- Insistirala sam na tome, pošto se kroz razne uloge i prethodne voditeljske poslove stavljao akcenat na moj izgled. Krajnje je vreme da se slika o meni promeni. Privatno sam zakopčana, pa mi teško pada to što svi prvo primete moj stas, a ne talenat, koji smatram da posedujem. Svaki put mi je neprijatno kad mi kažu: „Jao, pa ti si, u stvari, normalna”. S tim se borim ceo život. Svesna sam da je poželjno videti lepo lice na malom ekranu, ali smatram da nisam jedna od onih o čijem izgledu treba stalno da se piše u superlativu. I mi žene krive smo za to, jer većina igra na tu loptu.

Kad ste poslednji put provozali „poniku” holom „Metropola”, kao onomad dok je vaš otac tu držao privatnu kliniku, odnosno učinili nešto zbog čega je sve oko vas bolela glava?
- Opuštena sam, pa često sebi dajem za pravo nešto što možda većini nije normalno. Volim da ugađam detetu u sebi. Ono mi dopušta da sednem u turski sed usred kafića i da ćaskam s prijateljima. Često se šalim na svoj račun, što ljudi ne očekuju od mene. Stalno mi govore da odajem utisak opasne devojke, pa mi bude smešno kad mi mladić kaže kako nije smeo da mi priđe. Teško je kad stalno morate da se dokazujete da ste jednostavni, a ne „namontirana” cura koja za sebe misli da je najlepša. Postali smo površni i to je naš najveći problem.

Postoji li trenutak kad ste se pokajali što niste postupili kao odrastao čovek nego kao dete?
- Problem se javlja onda kad postupim odraslo. Zbog takvih situacija se uvek pokajem. Živi smo dok dete živi u nama.

Uspeh podrazumeva odricanja. Koja žrtva ga nije vredna?
- Porodica nije vredna nijednog uspeha. Ne razumem one koji su u stanju da je stave po strani zarad karijere. Radoholik sam i ne bežim od posla, pa čak i voditeljskog. Iako mi smeta što me neki doživljavaju samo kao voditeljku. Ranije su mi spočitavali to što nisam dovršila studije glume. Mnogi se bave tim zanimanjem, a nemaju ni dana fakulteta. O tome se malo zna, jer ljudi kriju takve stvari. Smatrala sam da je normalno da ne slažem da nisam završila fakultet. Očigledno sam se prevarila. U Srbiji sve funkcioniše po princupu: „Hvalite me usta moja”.

Pre nekoliko meseci ste na „Fejsbuku” napisali da ste ostvarili mnoge želje. Tad je na listi neostvarenih ostalo da otvorite restoran i još poneka „privatna”. Hoće li se među novogodišnjim pronaći i one?
- Veliki sam gurman i volim napolju da se hranim. Nadam se da ću za života napraviti sebi ugođaj da uđem u svoj restoran i jedem ona jela za koja znam da će prijati svim mojim čulima. Poznata sam kao neko ko voli da izmišlja kad naručuje klopu, zahtevajući da je spreme na određeni način i s posebnim začinima. Imam ideju da mi jelovnik bude zasnovan na internacionalnoj kuhinji, koja bi se sastojala od po dva jela, po mom izboru, u intimnoj kućnoj varijanti. Da ljudi mogu da dođu i u trenerci i u smokingu, a da ni jednom ni drugom ne bude neprijatno.

Šta volite da jedete?
- Nisam probirljiva, ali ne volim standardna jela. Omiljeno mi je predjelo – guščja džigerica, a prija mi mešavina slatkih i slanih ukusa. Obožavam suši, tajlandsku i indijsku kuhinju.

Osmeh vam je zaštitni znak, a prema spisku pesama, kad ste letos na jednom radiju bili di-džej, naslućuje se da ste melanholična duša. Da li vam u četiri zida i dalje prijaju tužni ritmovi, ili se nešto promenilo?
- Mnogi su bili šokirani tim spiskom, jer skoro svaka pesma počinje s momkom koji odlazi i nikako da se vrati. Veliki sam emotivac. Rasla sam uz Olivera Dragojevića i „Bijelo dugme”, muzičkom ukusu svoje majke. To su i danas note za moja četiri zida. Neretko se dešava da zaplačem uz pesmu. Ne delim muziku po žanrovima. U kafani slušam narodnu, u diskoteci ar-en-bi, ali kod kuće dajem duši njenih pet minuta.

Čime se meri težina, iliti lakoća osmeha?
- Zavisi o kakvom osmehu je reč. Postoji vaga za lažan i iskren osmeh. Mene razne stvari umeju da nasmeju. Od ljudske gluposti do dobrih prijateljskih šala, ili lepog gesta.

Izvor: Novosti
Foto: Hello!

Povezane vesti:

Sofija otkrila koje serije najradije gleda

Ostavi komentar