Tijana Pečenčić: Kroz glumu istražujem i ispitujem vlastite granice

Članak objavljen: 06.03.2015 u 21:00 časova

Mlada glumica o novoj seriji “Kud puklo da puklo” (Prva TV), dobroj energiji na snimanju, filmu, pozorištu i ulogama koje je uzbuđuju.

Uvek je želela da bude deo nečeg magičnog. Taj zanos, opijenost glumom, potreba da bude deo nje, sve je to bilo jako. Mlada glumica Tijana Pečenčić verovala je u svoje izbore i sledila unutrašnji impuls. Tako je, kaže, sa velikim ljubavima – samo se dogode.

Dosad smo je gledali u različitim ulogama. Svakoj od njih dala je poseban pečat, učinila je nekako svojom. Veoma brzo uspela je da privuče pažnju javnosti i postane jedna od najzapaženijih glumica u Srbiji. A kada neko mlad ume i uspe da izrazi talenat, bez obzira na rolu koju dobije, onda je to samo odraz posebne ljubavi i strasti prema svom pozivu.
- Gluma je za mene stvarna potreba, pa i nagrada, da se izrazim u meri u kojoj želim, da istražujem i ispitujem vlastite granice. Sigurna sam da me oplemenjuje i pomaže da se razvijam i rastem, duhovno i intelektualno. Da bih jednog dana bila ostvarena, moram da iskusim razne izazove, uspone, padove, “kopanja” po sebi, trajanja…

Tijanu trenutno gledamo u seriji “Kud puklo da puklo” koja se od ponedeljka emituje na Prvoj TV, u ulozi Diane Murgić, ćerke stroge učiteljice Barbare:
- Diana je simpatična i draga. Nije baš ambiciozna, odgajana je pod strogom kontrolom majke i jedva čeka da se malo osamostali. Iako je majka i dalje gnjavi, razvila je odbrambeni mehanizam da je to ne pogađa previše. Hrabra je i luckasta, neposlušnošću se bori sa svim što joj vreme i sredina nameću. Drugačija je, moja je. Pisci su mi ostavili prostor da je namaštam i udahnem joj život da bi bila prepoznatljiva u stvarnosti.

Proces razvoja uloge i rad na ovom projektu, kaže Tijana, razlikovali su se od dosadašnjih. Tempo snimanja je brži od onog na koji je navikla, što je zahtevalo brzo snalaženje i savladavanje prepreka. Ovo iskustvo donelo joj je ubrzano sazrevanje na ličnom planu, ali i divna prijateljstva.

Serija se snima u slikovitom selu Oštrovcu u Hrvatskoj, koje se nalazi na rubu nacionalnog parka, a u okruženju prelepih boja i pejzaža nemoguće je ostati ravnodušan.
- Priroda je divna, uživam na svežem vazduhu i ludo se zabavljam, kako na setu tako i van njega. Družim se sa celom ekipom. Kroz rad smo ostvarili jedinstvenu energiju, proradila je neka neverovatna hemija među nama. Od starijih kolega dosta učim i mnogi su mi pomogli u savladavanju ličkog dijalekta.

Iako je film njena velika ljubav – predivna avantura, sredstvo za otkrivanje intuitivnog i podsvesnog – ništa manje pažnje ne posvećuje ni pozorištu.
- Ne bih odvajala ta dva medija, to su različiti procesi rada. Za glumca je najbolja kombinacija – i jedno i drugo. Pozorište nudi jedinstven doživljaj, nezamenljiv, ono je trenutno nadahnuće, improvizacija. Sve me ispunjava na svoj način. Vidim sebe kao glumicu i u filmu i na “daskama”.

Publiku je osvojila već posle Zimčeta u “Vojnoj akademiji”, koja ju je i proslavila i odredila put kojim se ide dalje:
- Nisam sigurna koliko i na koji način je uticala na druge poslovne ponude, ali meni je dala mogućnost razvitka, samonadogradnje, istraživanja sebe. Dok sam je stvarala, uzbuđivali su me njena slojevitost, detinja psihologija, to prepoznavanje i stradanje.

Slatku i fino vaspitanu tinejdžerku Gordanu igrala je u “Grehu njene majke”, a u “Ženama sa Dedinja” potpuno drugačiju, buntovnu Mariju. Mlada glumica kaže da su i jedna i druga dijametralno različite od nje, ali da opet ima nešto njeno u njima, ili njihovo u njoj, dato, uzeto, prisvojeno…
- Svakoj ulozi koja mi je data pristupam isto i želim da je iznesem najbolje što mogu. Sa nekim sam se mučila, od nekih se oporavljala, neke su bile bolje ili slabije, ali u svakoj ima nečeg ličnog.

Tijana ističe da je uzbuđuju slojeviti likovi, tragične heroine, volela bi da se oproba u što više različitih uloga, psiholoških profila, situacija, da svakom novom rolom uči o sebi, ispituje svoje granice i nastoji da ih prevaziđe. Veruje i nada se da je ništa od toga neće zaobići.

Umete li da ugađate sebi i imate li vremena za neka sitna životna zadovoljstva?
- Mislim da umem. Nalazim načine, pronalazim svakodnevno omiljene trenutke tišine koji mi umiruju dušu. Slobodno vreme provodim s porodicom i prijateljima. Tu se u potpunosti prepuštam i njihovo prisustvo i naši razgovori me obnavljaju. Radujem se malim stvarima. Volim, čitam, maštam. Sanjarim o tome da će doći neko bolje vreme, da mi moj posao omogućava normalan i lagodan život, ništa više od toga… Da svi imamo dovoljno hrabrosti da stvari pomeramo sa mrtve tačke i u pozitivnom smeru.

Šta vas posebno inspiriše u predstavama za decu i koliko vam prijaju?
- Druženje sa decom i rad na tim predstavama je isceljujuć. Kroz njih – i moje detinjstvo još traje. Sve ono propušteno, njihovim iskrenim osmesima, aplauzom, komentarima, razigranošću – nadoknađujem.

Izvor: Novosti
Foto: Promo/Prva TV

Povezane vesti:

Kraj popularne serije “Kud puklo da puklo”
Večeras u seriji “Kud puklo da puklo”: Mate postaje novi načelnik policije
Večeras u seriji “Kud puklo da puklo”: Srećko odlučuje da kupi Svetin dućan
Večeras u seriji “Kud puklo da puklo”: Damir i Kate shvataju da im se Roko neće vratiti

Ostavi komentar