Fahrije Evdžen: U ljubavi najviše volim sebe

Članak objavljen: 18.02.2016 u 15:00 časova

Fahrije Evdžen o melodrami “Dnevnik ljubavi”, sličnosti s Feride i vezi sa Burakom Ozčivitom…

Maštala je o tome da postane sociolog u Nemačkoj, u kojoj su njeni roditelji, poreklom iz Turske, još pre njenog rođenja potražili sreću. Ali, sudbina je htela da po punoletstvu i upisu na fakultet u Diseldorfu, Fahrije Evdžen (29) spakuje kofere i sa tri starije sestre vrati se na rodnu grudu majke i oca. Razlog je, pogađate, bila želja da stane pred TV kamere. I ona joj se ostvarila. Postala je Nedžla u hvaljenoj melodrami “Kad lišće pada”, nastaloj prema romanu Rešata Nurija Guntekina. Tri godine kasnije, iz iste produkcije dobila je priliku da uz najpopularnijeg bosforskog zavodnika Buraka Ozčivita zaigra u ekranizaciji još jednog Rešetovog dela - “Dnevnik ljubavi”.

- Imala sam 12 godina kad je moja sestra čitala roman po kojem je snimljena serija - otkriva u ekskluzivnom intervjuu za “TV novosti” prvi susret s “Dnevnikom ljubavi” Fahrije Evdžen. – Možda u tom uzrastu nisam mogla najbolje da ga razumem, ali sećam se da me je zanimalo zbog čega mu je ona posvetila toliku pažnju. Čim je završila s čitanjem, dočepala sam se knjige i “progutala” je u dahu. To je bio moj prvi turski roman koji sam držala u rukama, jer sam tada još živela u Nemačkoj. Kad sam pogledala prvu ekranizaciju “Dnevnika ljubavi”, setila sam se knjige i emocije koju je ostavila na mene, glavne junakinje Feride, koja me je očarala vragolastim duhom. Poistovetila sam se s njom, jer i sama sam bila nestašno dete koje nije držalo mesto. Želela sam da budem poput nje kad porastem. Da volim iskreno i snažno, kao što je ona Kamrana. Možete li onda da zamislite koliko sam se obradovala kad su mi ponudili da igram Feride. To je san svakog glumca.

U čemu je razlika između serije i romana?
- Scenario sam pročitala istog dana kad sam ga dobila. Bio mi je veoma uzbudljiv. Delovao je energičnije i dinamičnije. Feride koju sam poznavala odranije bila je smirenija i zrelija, a autori serije želeli su da moja interpretacija bude živahnija i veselija. Koliko god volela roman, smatram da serije koje se snimaju po poznatim delima moraju oživeti iste likove i radnju, ali i doneti nešto novo.

Gledali smo vas i u melodrami “Prognani – Sejit i Šura”, koja takođe prati drugačiji istorijski period. Doživljavate li kostimirane sage kao izazov?
- Posmatram ih iz dva ugla. Koliko je lepo glumiti u takvim projektima, istovremeno je i teško. Kostim koji nosite stvara poseban svet i atmosferu, zbog čega osećate kao da ste zakoračili u vremeplov. Volim da budem izmeštena iz sadašnjosti, jer na taj način mogu dublje da uđem u lik. Kad igrate savremenu rolu, izazov je samo scenario. U pričama poput “Dnevnika ljubavi”, istražujete duh jednog vremena, što je za glumca mnogo zanimljivije.

Kako ste prihvatili to što je Feride napustila Kamrana, nakon što je osetila da postaje druga žena u njegovom životu?
- Zapravo, Feride nije bila poneta tim osećanjima. U njoj su mnogo dublje rane. Ona je još kao devojčica ostala bez roditelja, tako da je oduvek živela s velikom prazninom u srcu. Zato joj je bilo potrebno mnogo nežnosti i saosećanja. Možda je to tražila u jednom muškarcu, a kad to nije uspela da dobije – doživela je razočaranje. Teškoće s kojima se ranije susretala, pripremili su joj teren za ljubavne nedaće.

Da li biste vi u takvim okolnostima odustali od ljubavi?
- Feride je u tom smislu veoma požrtvovana. Možda je i htela da izabere život s Kamranom, ali ipak to nije učinila. Ne znam da li bih donela istu odluku. Ona je hrabrija od mene. Nisam doživela njenu bol da bih mogla da pravim tako radikalne rezove u životu.

Na malom ekranu odajete utisak živahne i vesele osobe. Jeste li i privatno slični ulogama koje igrate, ili je reč samo o glumi?
- Karakter je različit od lika do lika, ali njihova energija je svakako moja. Ponekad pokažem detinjastu stranu. To su obično oni momenti u kojima izbacujem iz sebe višak energije. Da nisam takva, život bi mi bio teži.

Pre nego što ste uplovili u vezu s Burakom, uzburkali ste konzervativnu tursku javnost izjavom da sebe ne vidite u braku. Da li ste u međuvremenu promenili mišljenje?
- Istina je da sam pre dve-tri godine rekla da ne razmišljam o stajanju na ludi kamen, jer sam u dobu kad bi trebalo samo zabava da me zanima. Od toga je, naravno, iskonstruisana lažna slika o meni. Predstavljena sam kao neozbiljna devojka. Mada mi roditelji potiču iz Turske, koštalo me je mnogo truda da se priviknem na ovdašnji mentalitet, koji je sušta suprotnost od onoga s kojim sam odrastala. Morala sam da prihvatim da nemaju svi Turci široka shvatanja, i da ću, ukoliko stavove budem iznosila u javnost, trpeti posledice. Sad sam starija i iskusnija, pa vodim računa o tome šta pričam. Navike sam s godinama počela da menjam, a i zaljubila sam se.

Koliko je na vas uticala ljubav vašeg dečka?
- To je teško pitanje, jer niko nije merodavan da sudi kad je reč o ljubavi. Verujem da je ona promena unutrašnje energije, njen uspon ili pad. To se ogleda u svemu. Lep je osećaj kad ljubav učini da drugačije gledate na život, a ne mogu reći da sam imuna na njene moći. U vezi mi je najvažnije poštovanje, ali i to da, ipak, volim sebe.

Učili ste sociologiju, ali gluma vas je iz studentske klupe vratila u rodnu zemlju vaših roditelja. Jeste li odustali od diplome?

- Oduvek mi je bio san da završim studije sociologije. Posle pauze od pet godina, prošle godine odlučila sam da se vratim nedovršenom poslu. Želim da dobijem fakultetsku diplomu, zbog čega sam se i prijavila na odsek istorijskih nauka na Univerzitetu Bogaziči u Istanbulu.

Izvor: Novosti
Foto: Promo

Povezane vesti:

Nema jače ljubavi od Bali-begove!
Bali beg buduću nevestu okitio zlatom
Stao na ludi kamen: Oženio se Ezel
Bali-beg u Beogradu: Jurnjava za turskim lepotanom na Kalemegdanu

Ostavi komentar