Da li uništavate svoje zdravlje lošim doručkom?

Veliki broj ljudi skoro svakog jutra umesto pravog doručka pojede prvo što im dođe pod ruku, a neretko i preskoče da bilo šta stave u usta i na šolji kafe prežive do ručka. Nauka je utvrdila da to može da ima višestruko loše posledice po vaše zdravlje.

Sendviči i brza hrana za doručak su poput tempirane bombe, a ako ujutro pojedete i samo jedan obrok bogat mastima, to može da ima neposredne negativne efekte na vaše arterije, pokazala je studija predstavljena na kanadskom kardiovaskularnom kongresu u Torontu.

Ishrana sa visokim udelom masti povezana je sa povećanim rizikom od ateroskleroze, odnosno suženja vena, a ista studija upućuje na to da šteta nanesena organizmu koja može dovesti do srčanog ili moždanog udara može da nastupi znatno ranije nego što se do sada smatralo.

Prilikom sprovođenja studije naučnici su merili protok krvi kroz podlaktice kod 20 zdravih osoba prosečenog uzrasta oko 23 godine. Cilj je bio otkrivanje rizika koji nastaju zbog jedenja teže hrane za doručak. Ispitivanje je sprovedeno dva puta, prvi put nakon nezdravog doručka poput fast food sendviča, a drugi put nakon što su ispitanici postili za doručak. U sendviču ima 50 grama masti i 900 kalorija.

Nakon upoređivanja ispitanika koji su postili za doručak i onih pojedinaca koji su jeli sendvič za doručak uočili su da su ispitanici koji su jeli sendviče imali smanjen protok krvi kroz podlaktice. Razlog toga je, prema rečima naučnika, činjenica da njihove vene nisu bile u mogućnosti da se rašire i da u srce dostave krv s kiseonikom.

I dok su učinci od samo jednog takvog obroka privremeni, vremenom takve promene arterija mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara, upozoravaju naučnici.

I dok jedan sendvič sa sirom neće učiniti toliku štetu, kažu da njihovi rezultati ističu važnost ograničavanja unosa masti, holesterola, kalorija i soli da bi se sprečio moždani i srčani udar. Ishrana koja obiluje nezdravom hranom takođe je povezana sa povećanim rizikom od demencije i dijabetesa tipa 3.

Bez obzira da li je vaš cilj da smršate, izgraditi mišiće, trenirati za maraton ili pak samo da poboljšate zdravlje, doručak je najvažniji obrok u danu. Iznenađujuće, doručak koji sadrži brzu hranu čak i nije najgora opcija, jer najgore što možete da učinite za svoje telo jeste da ga potpuno preskočite.

Ljudi koji preskaču doručak ne samo da imaju manje energije, lošijeg su raspoloženja i lošije pamte, već se i izlažu ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Kao prvo, ljudi koji ne doručkuju imaju čak 450 odsto više šanse da budu gojazni, što dovodi i do brojnih drugih zdravstvenih problema kao što su kardiovaskularne bolesti, giht i čak i neki oblici karcinoma.

Jedna američka studija pokazala je da ljudi koji redovno preskaču doručak imaju za čak 21 odsto izraženiji rizik od obolevanja od dijabetesa tipa 2. U istraživanju je posmatrano 29.000 muškaraca tokom 16 godina, te se na kraju došlo do zaključka da rizik ostaje prisutan čak i kada se indeks telesne mase uzimao u obzir. Naučnici smatraju da doručak pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi u ostatku dana.

Zdrav i pravilan doručak ne samo da smanjuje rizik od prejedanja ostatak dana, već ubrzava metabolizam, a mozgu i telu daje potrebnu energiju i pomaže u održavanju i regulisanju telesne težine. Na primjer, 80 posto učesnika jedne studije, koji su smršali 13 i više kilograma redovno su svakog jutra jeli doručak.

Nutricionisti preporučuju da se u doručak uvrste kako vlakna, tako i belančevine. Dobar izbor su celovite nezašećerene žitarice pomešane sa nemasnim jogurtom, nemasnim mlekom ili sojinim mlijekom, a nije loše dodati ni malo svežeg voća. Naučnici sa Univerziteta u Teksasu tvrde da zdrav i potpun doručak ljudima pomaže da tokom dana konzumiraju i do 100 kalorija manje, što je dovoljno da se spreči dobijanje i do četiri kilograma na godišnjem nivou.

Druga studija povezala je doručak od žitarica sa nivoom kortizola, hormona stresa koji se povezuje sa gojenjem i nakupljanjem sala na stomaku. Prevelik obim struka je ozbiljno upozorenje metaboličkog sindroma i može za čak pet puta povećati rizik od dijabetesa tipa 2 i za tri puta rizik od srčanog udara.

Ishrana bogata vlaknima može za čak 60 odsto smanjiti rizik smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, pokazala je devet godina duga studija u kojoj je učestvovalo 400.000 ispitanika uzrasta od 50 i više godina.

Topiva vlakna koja se nalaze u zobenoj kaši i mekinjama u velikoj meri smanjuju loš holesterol i ukupni holesterol u organizmu.

Organizam sporije probavlja celovite žitarice nego rafinirane žitarice, a celovite žitarice i održavaju stabilnim nivo šećera u krvi i ne podstiču izlučivanje insulina.

Izvor: tportal.hr