KAKO SE HRANIMO, a kako bi trebalo…

Tri dame otkrivaju nam kako izgleda njihov jelovnik, koliko energije troše u toku dana, i naravno, koje su to zamke i poslastice kojima nisu u stanju da odole…

KAKO SE HRANI

Dok boravim u Italiji, u mojoj ishrani ima mnogo više reda, jer se kod njih zna kad je vreme za koji obrok. Ako ne odem na ručak između dvanaest i dva – ostaću gladna. Doručkujem čim se probudim, a večeram između sedam i osam.

Pošto u Italiji ne postoji slani doručak, ujutru jedem kroasan uz mleko ili belu kafu. Za ručak pojedem hladno predjelo, vrlo malo paste i, ponekad, parče mesa. Kod nas se pogrešno misli da u pastu treba dodati „hiljadu“ sastojaka i dobro je začiniti. Oni stave malo paradajz sosa i – to je to. Ne spadam u one koji se hrane naročito zdravo, ali se uveče u mom tanjiru obično nađe lagana pasta ili riba.

Kad sam u Beogradu, jedem najneurednije na svetu. Doručak mi je sličan onom u Italiji, a ručam kad stignem i šta stignem. Budući da ovde veoma mnogo radim, dešava mi se da nekad ručam u tri posle podne, nekad u pet, a ima dana kad taj obrok preskočim. Bezbroj puta mi se dogodilo da kupim nešto u Mekdonaldsu i pojedem to dok vozim. Da bih bar malo popravila situaciju, kad god mi se ukaže prilika, uzmem neku finu čorbu, a pijem i mnogo jogurta, koji obožavam.

KAKO TROŠI VIŠAK ENERGIJE

Moj radni dan traje deset sati, a tri puta nedeljno odlazim u teretanu, gde radim i aerobni program i vežbe na spravama.

ZAMKE KOJIMA NE MOŽE DA ODOLI

Šnenokle, knedle sa šljivama, štrudla, koh, a dan ne mogu da zamislim bez sto grama čokolade. Najveća mana mi je to što jedem veoma malo voća jer nakon toga strašno ogladnim.

PROMENE U ISHRANI

Ako hoćeš da budeš uspešan, moraš mnogo da radiš, a kad mnogo radiš nemaš vremena da se pravilno hraniš. Uprkos tome, osećam se veoma dobro, imam odličnu krvnu sliku i čini mi se da nemam potrebu da bilo šta menjam.

VLADISLAVA EPIFANIĆ, poslovna žena

KAKO SE HRANI

Doručkujem oko pola osam, a u tanjiru su najčešće neke od ovih namirnica – kuvano jaje, jogurt, hleb ili dvopek, maslac i domaći džem od jagoda. Kad nemam dovoljno vremena, pojedem pecivo i popijem jogurt. Oko pola dvanaest užinam mandarinu i „bonžitu“.

Ne mogu da kažem u koliko sati ručam, jer nikad ne znam kada ću imati vremena. Veoma mi je važno da pojedem supu ili čorbu, potom piletinu, bareno povrće ili varivo, uz malo hleba. U ovom delu godine, naročito tokom praznika, neizostavna je domaća sarma. Kad nisam u prevelikoj gužvi, ručak završim voćnom salatom.

Najčešće večeram kasno, oko 22 sata. Tada jedem neku od sledećih kombinacija: salata od morskih plodova, pržene lignje sa kuvanim krompirom, oslić i pirinač sa salatom ili mariniranim prelivom… Krompir volim, bez obzira na to kako je pripremljen (pomfrit, bareni, pire).

KAKO TROŠI VIŠAK ENERGIJE

Mnogo se krećem, ali uglavnom u zatvorenom prostoru. Mnogo energije trošim na posao, koji podrazumeva i stresne situacije. Nedostaje mi dnevna šetnja na svežem vazduhu, a kad se moj radni dan završi – već je kasno i toliko sam umorna, da jedva čekam da zaspim. Šetnje se odlažu od danas do sutra…

ZAMKE KOJIMA NE MOŽE DA ODOLI

Često ne mogu da napravim pauzu u trenutku kad mi organzam pošalje signal da je pravi čas za to, pa zato kad sam van kancelarije, dobro dođe „leskovačka pljeskavica“, ali i tabla čokolade od 100 grama, koja „plane“ za nekoliko minuta. neretko se dešava da druga „pklane“ uveče…

PROMENE U ISHRANI

Ne postoji problem koji bih želela da rešim promenom režima ishrane, ali bih volela da jedem „natenane“. Moji obroci ne moraju da budu obilni, ali osećam da bi trebalo da budu češći. Pošto ne umem da jedem brzo, vrtim se u začaranom krugu, jer mi stalno nedostaje vremena.

NATAŠA VUKOJE, manekenka, bivša košarkašica

KAKO SE HRANI

Doručkujem između osam i devet sati, uvek nešto lako, voće ili musli. Nastojim da za ručak pojedem neko kuvano jelo, a špagete bih mogla da jedem skoro svakog dana. Večeram oko sedam sati, najčešće neku salatu. Moja omiljena kombinacija je – kupus, šargarepa, kukuruz i pileće belo meso.

Poslednjih meseci, dok sam bila u Istanbulu, o ishrani sam vodila više računa nego kod kuće, jer nisam imala vremena za redovno vežbanje. Potpuno sam se odrekla „grickalica“ i slatkiša, koje obožavam. Jela sam mnogo više voća i povrća, a i tamo i ovde izbegavam sve što je prženo i pohovano.

KAKO TROŠI VIŠAK ENERGIJE

Pet puta nedeljno u teretani porovodim najmanje sat i po, a volim i da trčim. Pošto sam se godinama profesionalno bavila sportom, znam koje vežbe odgovaraju mom telu.

ZAMKE KOJIMA NE MOŽE DA ODOLI

Kad moji prijatelji organizuju večeru, mogu, čak i u pola noći da jedem kolače. Budući da se to dešava otprilike dva puta mesečno, moja linija nije ozbiljnije ugrožena.

PROMENE U ISHRANI

Ishranu sam promenila kad sam prestala da se profesionalno bavim košarkom. Cilj mi je bio da izgubim nekoliko kilograma i to sam ostvarila. Imala sam sreću da mi se u tom periodu apetit smanjio.

Tekst: Brankica Treskavica; Foto: Miloš Nadaždin