U čemu je moć malih obroka?

Celokupne dnevne potrebe za hranom nikako ne treba zadovoljiti u okviru jednog ili dva obroka, naročito u večernjim satima. Naime, na taj način menjamo i usporavamo metabolizam. 

Stručnjaci preporučuju da se u toku dana konzumira više manjih obroka. Takođe, trebalo bi voditi računa i o tome da se u organizam ne unese premala količina kalorija, jer to može biti opasno po zdravlje.

Ne treba praviti i prevelike razmake između obroka, niti ih preskakati, upozoravaju nutricionisti.

Pravilna ishrana zdrave osobe treba da sadrži pet obroka dnevno – tri glavna i dve užine. Optimalno je da se one jedu u razmaku od tri do četiri sata. Za užinu je najbolje uzeti voće, a za doručak, ručak i večeru unositi što manje zasićenih masti.

Zaposleni bi trebalo da doručkuju pre polaska na posao, oko sedam ili osam sati ujutro, te da ponesu sa sobom voće kao užinu koju treba pojesti oko 11. Ni slučajno ne preskačite ni pauzu za ručak, obično oko 14 sati. Ovako ćete sprečiti osećaj gladi i zamke koje iz njega proističu.

Zdrava, umerena i pravilna ishrana telu daje onoliko kalorija i hranljivih materija koliko mu je u momentu potrebno, stoga nije potrebno da telo stvara rezerve masti. U suprotnom, ono ćete naučiti da se ‘bori za opstanak’ tako što će iskoristiti svaku priliku da višak energije iz hrane koji ne potroši, upotrebi za dopunu masnih rezervi.

Neredovna ishrana, odnosno gladovanje, samo pojačava apetit, jer tada pada nivo šećera u krvi. Najzad, najbolji recept za zdrav život i dobru liniju, uz pravilnu ishranu, podrazumeva i redovna fizička aktivnost, jer ipak su mišići ti koji sagorevaju višak masnih naslaga.