Za snažan organizam – kozje mleko
Danas je uveliko poznato da je mleko, kao prva namirnica koju dete, odnosno svi sisari, neposredno nakon rođenja počinju da konzumiraju – još uvek izazov i nepoznanica za ljude.
Razlog tome je činjenica da se pojedini stručnjaci koji se bave prehranom vrlo često prepiru o tomu koje su koristi, odnosno eventualne štete koju konzumacija mleka i mlečnih proizvoda može izazvati. Najprirodnija namirnica u prehrani odojčadi je majčino mleko. Čak i ako nakon nekog vremena dete hranimo veštačkom hranom, dojenje u tom najranijem razdoblju detetovog života pruža velike prednosti. Kolostrum, svetla tečnost koja se izlučuje pre pojave samog mleka, bogata je protivtelima koja potpomažu slabi imunološki sastav tek rođenog deteta. Nakon toga mleko postaje gušće i osigurava detetu sve neophodne stvari za rast, razvoj i zaštitu tokom prvih šest meseci.
Majčino mleko je najlakše probavljivo, sadrži sve potrebne proteine, vitamine i minerale neophodne za zdravi razvoj detetova organizma, a osim toga, sadrži i sastojke koje potpomažu apsorpciju i ukupni metabolizam. Masti sadržane u majčinom mleku lako su probavljive masti, po svome sadržaju bogate esencijalnim polinezasićenim masnim kiselinama. Te su masti preko potrebne za razvoj složenih struktura nervnog sastava deteta, a posebno membrana mozga. Veštački napravljeno mleko može biti koliko-toliko adekvatna zamena za majčino mleko što se samog sastava tiče, međutim, postoji nešto ipak toliko jedinstveno u prirodnom majčinom mleku.
Evo o čemu se radi: kada dete počinje da sisa, mleko je bogatije vodom, dok se sa nastavkom dojenja obogaćuje proteinima i mastima. Na taj se način zadovoljavaju dve potrebe deteta: najprije se utoljuje žeđ, a zatim mali organizam zadovolji svoj apetit. Za one koji žele i mogu da koriste majčino mleko, ono je najbolja hrana, besplatna, jednostavna za prenošenje, higijenski ispravna, temperaturno prilagođena potrebama deteta. A nadasve je velika korist za dalji razvoj deteta emocionalna veza koja se tim putem ostvaruje.
Mlekom kao namirnicom u prehrani odraslih bave se brojni timovi istraživača koji svakodnevno strpljivo prikupljaju nove i nove informacije o toj visokovrednoj namirnici. Tako ćete i vi sigurno biti zbunjeni raznim uputstvima o konzumiranju mleka koje do nas svakodnevno stižu, od onih da se radi o izvrsnoj namirnici, pa sve do tako ekstremnih navoda da je mleko izrazito štetno.
Ne brinite, ako vaš organizam podnosi ovu namirnicu (a to prepoznaju mame u ranom detinjstvu deteta), uživajte svakodnevno u njoj bez bojazni za zdravlje. Štaviše, mlekom jačate zdravlje organizma jer se radi o izvanrednoj namirnici. Pri tome mislimo na mleko koje nam dolazi od pojedinih životinja, papkara, ali i na mleko koje dobijamo iz mahunarke soje ili žitarica, poput pirinčanog, ječmenog i zobenog mleka.
Najpoznatije vrste životinjskog mleka jesu kravlje, kozje i ovčje mleko. Najkvalitetnije mleko je kozje, jer je sastav masti najsličniji onom kakav nalazimo u majčinom mleku. Kozje mleko ljudi izbegavaju u ishrani zbog njegovog specifičnog mirisa, ali bi ipak ponekad, bar dva puta nedeljno, trebalo bi da popiju oko četvrt litre kozjeg mleka, jer ono deluje dobro na jačanje organizma.
Mleko je izvor proteina i peptida (malih proteina ili delova proteina) koji poseduju tek otkrivena svojstva u prevenciji i lečenju određenih poremećaja. Proteini mleka, osim što su izvrstan izvor esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina, podstiču asimilaciju pojedinih važnih minerala poput kalcijuma i gvožđa. Bioaktivni peptidi u mleku deluju na nekoliko različitih nivoa u našem organizmu. Spomenimo samo neke najvažnije: u crevima podstiču transport minerala i aminokiselina (npr. Leucina), regulišu pokretljivost (peristaltiku) creva, podstiču izlučivanje insulina zavisno od koncentracije glukoze, deluju kao imunostimulatori (podstiču obrambene sposobnosti organizma), kao antihipertenzivi (sprečavaju uvećanje krvnog pritiska) i kao antitrombotici (sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka u krvnim žilama).
Od kazeina pa do imunoglobulina, proteini sadržani u mleku deluju poput dobro organizovane vojske čiji je zadatak čuvanje našeg zdravlja. Ti proteini imaju sposobnost ispravljanja grešaka koje nastaju kao rezultat neadekvatna prekomernog unosa proteina tokom dana. Naročito se takva neravnoteža često susreće među stanovnicima sa zapada. Kada se pretera sa unosom proteina, bioaktivni činioci (peptidi) u mleku uravnotežuju stanje jer podstiču proteinsku izmenu i stvaranje uree (produkta razgradnje belančevina), bez opasnosti da će poremetiti kiselo-baznu ravnotežu u organizmu. Takođe, proteini u mleku jedni su od najbolje probavljivih proteina, a po svojoj biološkoj vrednosti proteini mleka „superiorniji“ su od onih sadržanih u belancu jajeta.
Koliko dnevno treba da pijemo mleka?
Danas nurticionisti naglašavaju važnost većeg unosa mleka u svakodnevnoj prehrani. Ta je količina danas veća od one koja se preporučivala pre petnaestak godina. Koliko mleka moramo uzimati u hrani zavisi u prvom redu o životnoj dobi i o načinu života koji svakodnevno provodimo. Deca školskog uzrasta (do 13-14 godine) morala bi da uzimaju najmanje 0,25 do 0,5 litre mleka na dan. Najbolje je tu količinu mleka podeliti na tri obroka (doručak, užina, neposredno pre spavanja). Za sve ostale količina mleka koja se unosi dnevno u organizam mora odgovarati dnevnim potrebama za kalcijumom i biti usklađena sa ostalom prehranom tokom dana.
Od kada je osteoporoza proglašena kao „socijalna bolest“, količina kalcijuma koja se preporučuje tokom dana iznosi za adolescente 1500, a za sve ostale 1200 mg/dan. Takvu količinu kalcijuma osiguraćemo uzmemo li litar mleka dnevno, ali možemo tu vrednost kalcijuma zadovoljiti i ako popijemo jednu šoljicu mleka, dva jogurta i oko 500 grama sira. Mogućnosti kombinovanja su višestruke.
Posebno treba istaknuti da se u posebnim stanjima (trudnoća, dojenje) količina mleka mora gotovo udvostručiti. Sportisti moraju svom organizmu osigurati isto tako velik unos kalcijuma, ali svakako konzumiranjem onih proizvoda koji u sebi sadrže malo masnoća i mnogo proteina (npr. obrano mleko i sveži sirevi).
Koje mleko i kakvo mleko piti? Punomasno se mleko preporučuje samo kod adolescenata koji najbrže rastu i kod onih koji nemaju veće probavne tegobe. Druga vrsta mleka, delimično obrano, pogodna je u prehrani dece i onih osoba koji uživaju u punoći ukusa koje mleko pruža (uključujući i delom mlečnu mast), ali ipak paze na broj unesenih kalorija. Potpuno obrano i obrano mleko moraju u svoju prehranu uvrstiti one osobe koje provode dijete za mršavljenje, osobe koje boluju od povećane vrednosti holesterola u krvi, oni koji pate od visokog krvnog pritiska ili pak imaju smetnje u radu jetre. Jedini način konzerviranja mleka je visoka temperatura, a ne dodatak hemikalija. Mleko koje nazivamo pasterizirano mleko u mlekarama se priprema tako da se u trajanju od približno 16 sekundi ugreje na temperaturu od 72-85°C.
Na taj način u mleku se uništi većina mikroba, ali ostaje sačuvana u potpunosti njegova nutritivna vrednost. Takvo mleko može se održati svežim 3-4 dana na temperaturi oko 10°C (čuvati u frižideru). Kratkotrajno sterilizovano mleko, popularno nazvano i „trajno“ mleko, priprema se tako da se nekoliko sekundi ugreje na temperaturu od 140-150°C. U takvom mleku nema mikroba (sterilno je), ali je nutritivno siromašnije. Trajno mleko može se održati tri meseca, bez kvarenja, ali u odnosu na sveže mleko ili pasterizovano mleko, sadrži manje minerala i vitamina. Najbolje je, ako nam naše zdravstveno stanje to dopušta, svakodnevno uzimati „sveže pasterizovano“ mleko koje je delimično obrano.
Mleko se kao namirnica prilikom pripreme obroka može kombinovati sa čitavim nizom ostalih namirnica. Dobre su kombinacije mleka i skroba (palenta, hleb). Povrće i bela riba mogu se pripremati uz dodatak kajmaka za kuvanje, ali bolje je izbegavati mleko u kombinaciji sa zasićenim mastima, crvenim mesom i kiselim začinima.
Izvor „Slobodna Dalmacija“