Dan borbe protiv AIDS-a: Kako živeti sa HIV-om?

Danas se širom sveta obeležava Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a (SIDE), koji se obeležava svakog prvog decembra od 1988. godine. Na današnji dan iskazuje se podrška obolelima od ove teške bolesti.

Foto: Guliver/Thinkstock

Agencija UN za borbu protiv SIDE saopštila je da je 2014. godine registrovano 36,9 miliona ljudi, pretežno u Africi, koji žive sa ovom bolesti. Samo na Balkanu, hiljade ljudi koži žive s ovim virusnim oboljenjem, svakodnevno gube posao i prijatelje.

Šta je tačno HIV, a šta AIDS, kako se virus prenosi a kako leči, te i kako živeti sa ovom teškom bolešću otkriva nam dr Saša Božović, specijalista infektologije, iz Doma zdravlja Bulevar – članice MediGroupe.
– Broj zaraženih i obolellih nikada nije tačan jer je bolest stigmantizovana, odnosno, obolelli krije svoju bolest zbog osude okoline iako se virus ne prenosi socijalnim kontaktom. Zvanični podaci su da u Srbiji živi oko 2.000 osoba zaraženim HIV-om, ali se procenjuje da ih ima bar još 1.000, koji ne znaju da su zaraženi ovim virusom. Strah od ove bolesti je veliki, ali bi svakako trebalo testirati ljude iz rizičnih grupa, a to su osobe koje imaju česte promene seksualnih partnera, istog ili suprotnog pola, koje upražnjavaju nezaštićene seksualne odnose, intravenske korisnike droga koji razmenjuju pribor, osobe koje se tetoviraju ili stavljaju pirsing nesterilnim instriumentima…- kaže Saša Božović.

Pročitajte i… Trudnoća i porođaj sa HIV-om

Šta je HIV, a šta SIDA?
SIDA (od frnacuskog: syndrome d’immunodéficience acquiseili) ili AIDS (od engleskog: acquired immune deficiency syndrome) je bolest imunog sistema, sa najčešće fatalnim ishodom.
– HIV virus je virus humane imunodeficijencije, koji izaziva sindrom stečenog pada imuniteta. SIDA je terminalna manifestacija hronične infekcije virusom HIV-a. Organizam zaražen HIV-om slabi i ovaj virus otežava borbu protiv bakterija, ostalih virusa, infekcija i bolesti. Ono što je važno znati, jeste to da, osoba koja je zaražena HIV virusom, ne mora i da oboli od AIDS-a, a neretko, zaražene osobe godinama ne znaju da u sebi nose ovaj virus i da su HIV pozitivne, jer simptomi mogu da se jave mnogo kasnije.

Koji su simptomi HIV-a i SIDE, kako se leči ova bolest, i kako izgleda život zaražene osobe pročitajte na narednim stranicama… 

Foto: Guliver/Thinkstock

Kako se HIV prenosi?
– Ovaj virus prenosi se putem krvi u osnovi, ali i svim sekretima i ekstretima koji su zaraženi krvlju (sperma i vaginalna tečnost). Glavni načini prenosa su nezaštićeni seksualni odnosi (najčešće analni), intravensko korišćenje droga upotrebom i deljenjem nesterilisane igle. Virus se, takođe, može preneti sa majke na dete dojenjem.
– Predrasuda je da su obolele osobe “kužne, zarazne“ i da ih treba izbegavati, a istina je da im je jako teško zbog osećaja odbačenosti. Zdravstvenim prosvećivanjem radi se upravo na tome da se HIV virus, ne prenosi socijalnim kontaktom, odnosno boravkom u istoj prostoriji, dodirom, zagrljajem, poljupcem, kašljanjem ili kijanjem, korišćenjem bazena zajedno sa zaraženom osobom, deljenjem postelje, kao ni korišćenjem istog pribora za jelo – ističe dr Božović.

Koji su simptomi zaraze HIV-om i kada se javljaju?
– Period koji može da protekne pre nego što ljudi saznaju da su zaraženi HIV-om meri se godinama, jer čak i preko 10 godina može da protekne pre nego što se otkrije da je zaražena osoba HIV pozitivna. Razlozi za to su različiti. Pre svega, mnoge osobe u početku nemaju nikakve simptome, a kada bolest počne da se razvija simptomi su nespecifični i mogu ukazivati na razna oboljenja i ukoliko se ne posumnja na ovu bolest i ne izvrši ispitivanje krvi neće se ni otkriti pozitivnost na HIV virus.
– Obzirom da je u osnovi bolesti oštećenje imuniteta u početku simptomi mogu biti nejasna temperatura, malaksalost, uvećanje limfnih čvorova, ponavljane infekcije pluća i druge takozvane oportunističke infekcije. Njih izazivaju mikroorgnizmi: bakterije, gljivice, protozoe koje kod čoveka sa očuvanim imunitetom ne bi izazvale bolest.

Foto: Guliver/Thinkstock

Kako se testirati na HIV?
– Odziv na testiranje na HIV je uvek bolji kada je testiranje anonimno. Tokom današnjeg dana možete se besplatno testirati u brojnim domovima zdravlja. Test krvi je jedini pouzdan način dijagnostikovanja HIV virusa, a u uzorku krvi se proverava prisustvo HIV antitela u organizmu. Imajte na umu da dobijanje preciznih rezultata zavisi od vremena kada ste bili izloženi virusu – potrebno je da prođe 6-8 nedelja da bi se na testu mogla videti HIV antitela. Bitno je naglasiti da HIV pozitivan rezultat ne znači i da se bolest razvila. Svakako bi bilo pametno da pre testiranja porazgovarate sa lekarom opšte prakse, kako bi vam dao precizna uputstva.

Kako se zaštititi?
– Kako biste umanjili rizik da se zarazite HIV virusom, obavezno koristite kondome prilikom seksualnog odnosa, ne menjate često seksualne partnere, ne delite ni sa kim pribor za ličnu higijenu, a ukoliko želite da se tetovirate ili stavite pirsing, pažljivo odaberite mesto gde ćete to uraditi jer je važno da oprema bude sterilna.

Foto: Guliver/Thinkstock

Šta sve obuhvata terapija i kako ona izgleda?
– Terapija koja se daje kod ove bolesti je visoko aktivna antiretrovirusna terapija koja obuhvata kombinovanu terapiju više lekova, za koje je bitno da se redovno uzimaju. Oportunističke infekcije se leče antibioticima, antigljivičnim, antiprotozoalnim lekovima u određenim dozama, u zavisnosti od izazivača infekcije.
– Kako naš sagovornica ističe, interesantno je da AIDS zapravo predstavlja bolest sa kojom, uz redovnu i pravovremenu terapiju, oboleli može imati životni vek koji se približava normalnom trajanju života. Međutim, kako naglašava, uvek se postavlja pitanje kvaliteta života iz dva razloga: povremeno dolazi do pogoršanja, a lekovi koji se koriste su iz grupe toksičnih lekova,

Kako živeti sa HIV/AIDS-om?
– Čovek kada sazna da je HIV pozitivan prolazi kroz nekoliko faza, kao što su: faza neverice, faza besa, faza apatije, faza prihvatanja. Osim zaražene ili obolele osobe, na ovu situaciju postepeno se navikavaju i ljudi iz bliže i šire okoline kojima je do obolele osobe stalo. Država obezbeđuje lekove za SIDU, što umnogome olakšava obolelima lečenje, ali i dalje mora mnogo da se radi na edukaciji o načinima prenošenja ove bolesti, te i da se u ljudima probudi svest da zaraženu i obolelu osobu ne posmatraju drugim očima, nego jedino kao osobu sa svim svojim vrlinama i manama, bez obzira na njegovu bolest.