TRNJINA: blagodet za probavni sistem

TRNJINA: blagodet za probavni sistem

SHARE


Plavoljubičaste bobice odlično su sredstvo za lečenje stomačnih grčeva, dijareje, upale želuca i creva, ali i za jačanje apetita i regulisanje neredovne stolice

Trnjina (lat. Prunus spinosa) široko je rasprostranjena divlja voćka koja raste u regijama širom planete – u gotovo celoj Evropi, Maloj Aziji, ponajviše u Iranu, kao i u severnoj Africi. To je gust, razgranat grm koji uspeva na nadmorskoj visini do 1.500 metara i dobro podnosi niske temperature (čak do – 30 ºC), a može se naći na zapuštenim i neobrađenim površinama, pored puteva i na obodima hrastovih šuma.

Svoje ime trnjina duguje oštrim i drvenastim bodljama zbog kojih je nazivaju i crni glog, mada je najbliža srodnica šljive, što se vidi po boji njenih plodova. Stablo ima vek i do 40 godina i dostiže visinu od jednog do pet metara.

Plavičasto-crne bobice imaju karakterističan kiseo ukus, zbog kojeg se ne mogu jesti u velikim količinama, ali posle prvog mraza postaju slađe i ukusnije. Trnjina cveta od marta, dok na granama još nema listova, pa sve do aprila i maja, kada se formiraju mali beli cvetovi koje treba brati dok još nisu otvoreni, jer su lekoviti samo dok su sveži. Plodovi sazrevaju krajem avgusta i održavaju se na granama sve do proleća.

RECEPTI:
Marmelada podstiče varenje
Oprati 2 kg plodova trnjine, preliti ih hladnom vodom i ostaviti da odstoje preko noći. Ujutru bobice ocediti, preliti mešavinom crnog vina i vode da ogreznu, pa kuvati dok ne omekšaju. Plodove zatim propasirati, umešati 50 g šećera i nastaviti sa kuvanjem na tihoj vatri još oko 25 minuta, dok se masa ne zgusne. Vruću marmeladu sipati u zagrejane sterilisane tegle i zatvoriti. Uzimati dva-tri puta dnevno po kašiku između obroka…

 

OSTATAK TEKSTA MOŽETE PROČITATI U NOVOM BROJU…

Izvor: Life Content

Nema komentara

Ostavite komentar