Acibadem grupacija: 10 pitanja i odgovora u vezi sa transplantacijom jetre

Pacijenti koji se obraćaju stručnjacima Acibadem grupacije dolaze na lečenje tragajući za prednostima koje se, kada je reč o transplantaciji, na ovoj klinici ogledaju u primeni najsavremenije tehnologije i metoda lečenja, infrastrukturi baziranoj na mađunarodnim standardima i radu iskusnog tima stručnjaka.

Operacione sale, laboratorije i jedinice za intenzivnu negu su najznačajnije za transplantaciju, zato je priomaocima i donorima organa u okviru Acıbadem bolnica obezbeđena najbolja medicinska usluga i nega. Sve ove, inače, ključne prostorije, opremljene su naprednom tehnologijom i po visokim standardima međunarodno priznatih kriterijuma kvaliteta.

U Acibademu ističu da su u oblasti transplantacije jetre i bubrega do sada postignuti izuzetni rezultati.

Marta 2012. godine sa radom počinje Centar za transplantaciju jetre Zdravstvenog centra Acıbadem Bursa. Do danas je urađeno ukupno 124 zahvata ove vrste. Profesor Remzi Emiroglu je lično obavio više od 500 transplantacija jetre, a pored toga, radi i transplantacije bubrega.

Iste godine započeo je i rad Centar za transplataciju bubrega Zdravstvenog centra Acibadem Bursa. Od tada su obavljene ukupno 234 intervencije. Profesor Bulent Oktaj je lično obavio preko 800 transplatacija bubrega.

U sklopu Acibadem grupacije, transplantacja bubrega se obavlja i u Internacionalnoj bolnici. U ovoj bolnici, koja se nalazi u Istanbulu, urađeno je više od 500 intervencija transplantacije bubrega. Zahvati transplantacije bubrega se rade laparoskopski.

Prof. dr Remzi Emiroglu

10 pitanja i 10 odgovora u vezi sa transplantacijom jetre

Svake godine na hiljade obolelih izgubi život zbog nemogućnosti transplantacije jetre. Da li je zaista transplantacija organa toliko teška i nemoguća? Kakva je situacija na listama čekanja? Ako nema doniranja organa, postoji li neko drugo rešenje? Odgovore na ova pitanja saznajemo u razgovoru sa specijalistom opšte hirurgije prof. dr Remzijem Emirogluom iz bolnice Acıbadem Bursa.

1. U kojim situacijama je neophodna transplantacija jetre?
U slučajevima hronične disfunkcije rada jetre, trovanja žutim fosforom ili gljivama kao i kod nekih brzonapredujućih oboljenja jetre i primarnih tumora, jedina šansa za izlečenje jeste transplantacija.

2. Postoji li šansa za neki drugi vid lečenja kod oboljenja koje zahtevaju transplataciju jetre?
Ne, nažalost, ne postoji drugi vid lečenja. Ako je transplatacija već neophodna, oboleli kojima se ne može izvršiti transplantacija, u kratkom vremenskom periodu umiru. Kada se pogleda lista čekanja, uviđamo jednu veoma surovu činjenicu: dok se lista čekanja bubrega brzo povećava, lista čekalaca jetre se veoma sporo povećava. Razlog tome je što pacijenti koji čekaju jetru umiru za to vreme.

3. Ako nema doniranog organa, da li transplatacija može da se uradi sa živog donora?
Procenat zaveštanja organa u velikom broju zemalja je, nažalost, vrlo nizak. Pošto je taj procenat nizak, živi donori onda moraju da doniraju jetru svojim bližnjima. Iako u tim situacijama ponekad mogu nastati neki zdravstveni problemi kod donora, velikom broju ljudi pomaganje u ozdravljanju voljenih osoba daje neki osećaj zadovoljstva, koji se ne može opisati. Srodnici do 4. kolena koji poseduju istu krvnu grupu jedni drugima mogu donirati jedan deo jetre. Mesec dana nakon operacije jetra, kako donora tako i primaoca, dostiže normalnu veličinu.

4. Da li su visoke šanse za uspešnu transplataciju od živog donora?
Zdravstveno stanje obolelih koji su godinama na listi čekanja se pogoršava. Nakon dugog čekanja sve funkcije jetre se gube, dolazi do ascitesa i telo biva izloženo riziku sepse. Transplatacija sa živog donora je moguća kod pacijenata u ranim fazama oboljenja, dakle, kod onih kod kojih nije došlo do takvog pogoršanja zdravstvenog stanja. Takođe, pripremna faza kako kod donora, tako i kod davaoca je tada pogodnija.

5. Ko sve može donirati jetru?
-osoba starosti od 18 do 65 godina,
-osoba koji nema dijabetes, oboljenja disajnih organa ili disfunkciju bubrega,
-osoba čija se kilaža nalazi u granicama normale,
-osoba koja nema Hepatitis B,
-svi srodnici do 4. kolena koji preterano ne konzumiraju alkohol i koji ne puše

6. Da li kod beba može lako da se uradi transplantacija jetre?
U današnje vreme, kada je to potrebno, transplatacija se radi kod dece, pa čak i kod beba. Najvažniji simptomi za to kod beba su dugotrajna žutica i poremećaji žučnih vodova. Naročito, ako uz žuticu postoje željeni izostankak apetita i uznemirenost, onda je obavezno da bebu pregleda lekar specijalista. Kod dece sa ovim oboljenjem vrlo često se mogu primetiti i gubitak kilograma i nenapredovanje u rastu. Iako je dečja jetra mala, šansa za transplantciju je velika zato što je bebi dovoljan i mali deo donoreve jetre. Ove bebe koje ne bi preživele bez transplantacije, nakon iste mogu da nastave svoj život bez ikakvih zdravstvenih problema.

7. Da li su godine starosti bitne kod doniranja organa?
Naš organizam može biti stariji ili mlađi od naših stvarnih godina. Na primer, moguće je da je jetra nekoga ko ima 80 godina dovoljno mlada i zdrava da bi bila donirana nekom mlađem. Organi su pod velikim uticajem faktora koji su nam u okruženju. Zagađenje vazduha, preveliki unos kofeina, loša ishrana, stres i alkohol, kao što opterećuju naš organizam, tako i narušavaju zdravlje jetre. Osobe koje se drže daleko od ovih faktora mogu da imaju jetru koja je mlađa od njihovih realnih godina. Iz tog razloga koliko god da ima godina donor, doniranje i transplantacija mogu da se ostvare tek nakon neophodnih kontrola.

8. Kod trovanja gljivama, koja se najčešće javljaju u prolećnim mesecima, koji organ pretrpi najviše posledica?
Trovanje gljivama je pojava koja se najčešće susreće u prolećnom periodu. Oni koji dođu u bolnicu kao pratnja otrovanog skoro uvek kažu kako se po prvi put susreću sa ovom reakcijom na gljive, iako ih godinama jedu. Nažalost, ne možemo uvek razlikovati pečurke. One otrovne, potpuno parališu funkcije jetre. Dva dana nakon konzumiranja takvih pečuraka javlja se opšta slabost organizma, mučnina, povraćanje i nesvestice. Ako se ne reaguje odmah, otrovani ne može da preživi više od nedelju dana.

9. Postoji li šansa za spas od trovanja gljivama?
Transplantacija jetre je jedini način spašavanja od smrtnog ishoda kod trovanja gljivama. Mada, čest je slučaj da svi članovi porodice budu otrovani gljivama i da se tada ne može naći potencijalni donor. U takvim slučajevima potrebno je brzo reagovati i javno saopštiti da je tom pacijentu neophodna transplatacija jetre. Pošto je, nažalost, u našoj zemlji vrlo malo doniranih organa u situacijama, poput, ove, vrlo je teško naći organ jetre za potrebnu transplantaciju.

10. Javlja li se povećanje kod broja doniranih organa?
Iako se taj broj poslednjih godina povećava, nažalost i dalje nije dovoljno. Polovina transplatacija jetri obavljenih u Turskoj je od živog donora, a druga polovina je od kadavera. A, recimo, u Americi blizu 100 odsto obavljenih transplatacija od kadevara. Da bi smo i mi došli do tog nivoa potrebno je adekvatno informisati i obrazovati stanovništvo po pitanju doniranja organa.

Više informacija možete dobiti na www.acibadem.rs.