5 prioriteta za efektivnu komunikaciju sa malim Sajberuvcetom
Svakog utorka, u saradnji sa portalom Sajberuvce, na našem portalu možete čitati tekst koji se bavi decom sa oštećenim sluhom, njihovim razvojem, edukacijom, zaštitom prava i uključivanjem u društvo. Prethodne tekstove pročitajte OVDE, a danas pročitajte savete za efektivnu komunikaciju sa Sajberuvcetom.
Guliver/Getty Images
Kao roditelj Sajberuvceta*, često se susrećem sa začuđenim pitanjem okoline: „Da li on sada čuje?”, posebno kada izostane očekivana reakcija deteta.
Sajberuvce*- naše interno ime, od milošte, za dete sa kohlearnim implantom i/ili slušnim aparatima.
Kada dete oštećenog sluha dobije slušne aparate ili kohlearni implant, nekako se očekuje da je sad „to to“ – da sada može da sve čuje, razume i razgovara, kao da oštećenja nije ni bilo.
I oni i mi bismo voleli da je tako, ali nije. I kad vrednim radom i trudom naša Sajberuvca postignu mnogo, kad više ne zahtevaju poseban pristup, i kad i mi skoro zaboravimo da ovaj izazov postoji…ipak je tu nešto što uvek treba imati na umu, i na šta treba povremeno podsećati okolinu (nežno i taktično:)).
To su male, ali bitne stvari – kao što i kod deteta sa alergijom treba paziti šta jede, ili kod deteta koje nosi naočare obratiti pažnju da li je sve dobro videlo, tako i mala Sajberuvca imaju svoje specifičnosti. Ovi detalji u pristupu – ako se obrati pažnja, mogu značajno doprineti opštem pozitivnom osećaju zajedništva i pripadanja, u bilo kom društvu u kom se Sajberuvce nađe.
Zato bih volela da sa vama podelim svojih 5 predloga za efektivniju komunikaciju sa Sajberuvcima. Možda će pomoći da se nekome ko ranije nije imao iskustva na ovu temu (rođacima, prijateljima, vaspitačima, trenerima u školici sporta, itd) objasni kako da se – za početak, lakše snađe u komunikaciji sa SajberuvcetomJ Ovi predlozi su siže mnogo toga što sam saznavala iz različitih izvora (i o čemu će još biti reči u narednim postovima), a najviše mog ličnog iskustva kao roditelja:
Sajberuvca lakše razumeju konkretne naloge izgovorene jasno. Korišćenje složenih rečenica u govoru, kao i nerazgovetan govor (posebno ako su još izgovoreni kroz brkove, ili lica okrenutog od Sajberuvceta) nikako nisu dobra vestJ za njih. Ono što jeste posebno dobra vest je kada priču prati i vizuelni kontekst – slika, video, pokret/gest, mimika lica koji podržavaju izgovoreno… A i zanimljivije je:)
Ostatak teksta pročitajte OVDE.