Categories Prevencija

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja: Sačuvajte zdrav duh

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se već dve decenije svakog 10. oktobra. I kod nas i u svetu, mentalni poremećeji su tabu i neprijatnost koja se uvek dešava nekom drugom. Mnogi koji pate od neke psihičke tegobe nisu svesni svog stanja, dok njihova najbliža okolina ne prepoznaje problem ili nije u mogućnosti (a možda i ne želi) da ga rešava. To je najčešći razlog zbog kojeg izostaje lečenje ovakvih bolesnika, iako se većina mentalnih poremećaja uspešno otklanja odgovarajućom terapijom.

mentalno zdravlje

Psihička oboljenja izaziva mnoštvo faktora, a najčešće se javljaju usled stresa, frustracija (nepovoljnog uticaja okoline), nasilja… Situacije poput ratova i ekonomskih kriza pogodno su tlo za masovnu pojavu duševnih smetnji, što potvrđuju i zabrinjavajuće statistike.

Naime, čak 12 odsto svetskog stanovništva danas pati od neke mentalne bolesti ili poremećaja ponašanja, a prema procenama, čak 25 procenata stanovništva tokom života će imati takav problem.

Iako ne postoje pouzdani podaci o broju ljudi koji pate od raznih vrsta depresije, procenjuje se da će ovi poremećaji do kraja decenije zauzeti prvo mesto na svetskoj listi duševnih oboljenja, kako po broju dijagnostikovanih, tako i po broju novoobolelih.

Prepoznajte najčešće oblike depresije

  • Unipolarna depresija. Obolela osoba je konstantno neraspoložena, tužna i zabrinuta, za nju sve gubi smisao, pati zbog griže savesti i osećaja krivice, razmišlja o samoubistvu. Apetit joj slabi ili se enormno povećava, pa naglo gubi telesnu težinu ili se goji, ima problema sa nesanicom i koncentracijom, gubi interesovanje za seks, oseća nedostatak energije, slabost, iscrpljenosti i umor. Često ima psihosomatske smetnje (glavobolja, stomačni problemi ili bolovi bez fizičkog uzroka) i poremećaj ponašanja – postaje asocijalna i zapuštena, izbegava obaveze, a neki oboleli odaju se alkoholu ili drogama.
  • Manična ili biopolarna depresija. Za ovaj oblik depresije karakteristične su nagle, česte i drastičme promene raspoloženja – od dubokog očajanja do euforije za koju ne postoji realan razlog. Obično se ciklično smenjuju periodi depresije i manije.
  • Distimija. Blaga forma hronične depresije usled koje osoba ima osećaj niže vrednosti. Od ovog oblika najčešće pate tinejdžeri, ali se može javiti u svim životnim dobima, s tim da je češći kod žena nego kod muškaraca. Poremećaj karakterišu osećaj tuge, neraspoloženje, nezainteresovanost, nervoza, samokritika i preokupirost događajima i neuspesima iz prošlosti.
  • Postporođajna depresija. Ovaj poremećaj od kojeg pati jedna od osam porodilja, obično se javlja u prvih 12 meseci nakon porođaja. Tegobe variraju od blage do intenzivne depresije koja traje i po nekoliko meseci. Obolele osobe smatraju da su bezvredne, večito su nezadovoljne, pate od osećaja krivice i niže vrednosti, ekstremno su zabrinute za svoju bebu…
  • Sezonska depresija. Simptomi poput stalne pospanosti, hronične iscrpljenosti i pojačanog apetita karakteristični su za sezonski poremećaj, koji nastaje uglavnom tokom zime. Naučnici tvrde da ovaj oblik depresije prouzrokuje nedostatak hormona melatonina čije lučenje podstiče sunce.

10 jednostavnih koraka za očuvanje mentalnog zdravlja

1. Prihvatite sebe onakvim kakvi jeste. Naša uverenja, poreklo, kultura, religija, pol i životno iskustvo zaslužuju poštovanje, pre svega od – nas samih.
2. Razgovarajte sa nekim o tome šta osećate. Većina ljudi previše je opterećena svojim problemima i nerado ih deli sa drugima. A to zaista donosi olakpšanje.
3. Družite se. Prijatelji su važni, posebno u teškim vremenima.
4. Upoznavanje novih ljudi proširiće vam vidike i učvrstiti samopouzdanje.
5. Budite aktivni. Redovno vežbanje pomoći će vam ako ste depresivni ili nervozni jer će vam obezbediti neophodnu dozu energije. Pronađite nešto u čemu uživate: plivanje, šetnja, ples ili vožnja bicikla.
6. Umereno pijte alkohol. Ukoliko problem rešavate opijanjem, imajte na umu da će stvari postati još gore. Ako imate problem sa zavisnošću, obratite se lekaru.
7. Naučite nešto novo, osim što ćete sklopiti nova poznanstva i stvoriti priliku za promenu posla – to će vas ispuniti velikim zadovoljstvom.
8. Aktivirajte svoju kreativnost – bavite se muzikom, pišite, slikajte ili kuvajte. Pronađite nešto u čemu uživate i osećaćete se mnogo bolje.
9. Pronađite vremena i posvetite se sebi. Uključite u svoju svakodnevicu stvari koje vas ispunjavaju: čitanje, slušanje muzike ili meditacija – sve u čemu uživate i što vas relaksira.
10. Ukoliko se psihički osećate loše, potražite pomoć. Nemojte da se ustručavate, niti bi trebalo da vas bude stid zbog toga. Obratite se lekaru, razgovarajte sa prijateljima, roditeljima…

Izvor: Life Content

2 komentara

  1. Gajite prijateljstva,neka vam ne bude tesko da pricate o problemima sa bliskim osobama,setajte pored reke,bavite se omiljenim sportom.Volite ljude oko sebe,zagrlite sunce,sirite ruke.Ne dajte da vam jedan jedini zivot prodje u brigama.Nemojte zmuriti pred ljudima dobrim.Gledajte spot MVP-Celu noc i celi dan i djuskajte,djuskajte…

  2. У оквиру пројекта
    “Психотерапијска мрежа Новог Београда”
    “Савез друштава психотерапеута Србије” и
    удружење грађана “Њу Белгрејд груп” организују
    бесплатну психотерапијску помоћ до краја новембра.
    Заинтересовани за психотерапијски рад на себи могу се јавити понедељком и средом од 16-18 часова на број телефона 2607-422 ради заказивања сусрета.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Takođe zanimljivo!