3 ženske gastro priče

Šta ćemo i kada jesti ne diktiraju samo naše navike ili ukus, već i posao koji obavljamo. U to smo se uverili pričajući sa Draganom, art direktorkom, manekenkom i pr-om Žanom, i Ninom, instruktorkom fitnesa.

„Moji“ restorani
ŽANA KOROLIJA, Izvršni direktor, PR Komunikacije HILL&KNOWLTON

Vojvođanski ručak: Radnim danima ručam u restoranima, a vikendom kod mame. Budući da je moja mama Vojvođanka, podrazumeva se da njen ručak počinje supicom sa domaćim rezancima, a završava kolačima na koje sam „navučena“ odmalena. Čokoladu ne volim, ali torte, sa puno fila i što manje „testa“ – obožavam.

Kulinarska remekdela: Public nudi, za naše područje, potpuno nova jela i kombinaciju ukusa. Ovde će vam, za desert, ponuditi mus od radiča i čokolade, što zvuči kao nemoguća kombinacija, ali je vrlo prijatnog ukusa. Kad vam ga donesu spakovanog u teglici, što je sada trend u svetu, deluje veoma privlačno. Zimus sam takve teglice videla u Beču i veoma mi se dopalo, a posle manje od pola godine – eto ih u Beogradu. Često ručam i u Iguani, čija je kuhinja spoj azijske i evropske. Tu jedem i kolač sa urmama, remek-delo kulinarstva, koje ima „5000 kalorija“, ali toliko je ukusan da vredi zaboraviti na njih.

Uvek isti doručak: Već nekoliko godina moj doručak je isti, a čine ga: parče hleba bez kvasca, puter, što kvalitetnije maslinovo ulje, susam, origano i par kapi limuna da se sve to „poveže“. Doručkujem oko pola devet, a ručam u dva. Kad u istom danu treba da odem na dva poslovna ručka, ponašam se kao muškarac koji ima i ženu i ljubavnicu, pa kod svake jede pomalo. Večeram vrlo retko, jer moj organizam nema potrebe za tim obrokom. Međutim, ako duže vreme provedem pred televizorom, sebi ću priuštiti i celu kutiju sladoleda. Ne brojim kalorije i ničega se ne odričem.

Slušam svoj organizam: Nisam opterećena savetima „dnevno treba piti dva-tri litra tečnosti“, jer je sve individualno. Ne prija mi nijedna vrsta represije. Uostalom, ako pažljivo, tokom više godina, pratimo šta nutricionisti savetuju u časopisima, primetićemo mnogo kontradiktornosti. Zimus sam radila test intolerancije, biorezonantnom metodom, koja se smatra najboljom za tu vrstu analize. Ispostavilo se da sam u izuzetno maloj grupi ljudi koji mogu sve da jedu. Osim toga, upravo ono što osećam da ne godi mom organizmu, na testu se pokazalo kao nešto što mi najmanje odgovara. Recimo, kivi, koji mi ne odgovara, kafa, koju ne pijem, duvan… Ponosna sam na to što sam do te mere uspela da upoznam svoj organizam.

Saveti :
Moj akupunkturolog, dr Zoran Mančić, čije savete poštujem već nekoliko godina, uverio me je da našu ishranu treba da čine namirnice sa našeg podneblja. Takođe, ne treba jesti voće i povrće „kad mu vreme nije“, već sezonsko.

Uspostavite ritam ishrane, koji odgovara vašem organizmu. Potrudite se da vam obroci budu u približno isto vreme. Zeleni čaj hladi organizam, kao i čaj od nane, zbog čega ih treba piti tokom leta.

Ne treba organizam šokirati hladnim pićima. Kada popijemo nešto veoma hladno, organizmu treba velika količina energije, da bi uspostavio ravnotežu. Kod kuće pijem zagrejanu vodu, a pošto bi bilo čudno da tako nešto tražim u restoranu, tražim vodu sobne temperature. Čaša mlake vode veoma prija organizmu.

U kolima uvek imam neki integralni keksić, a u tašni energetsku tablu, koji dobro dođu u situacijama kad između dva sastanka ne mogu da stignem na ručak.

Porodični ručak
DRAGANA GRNČARSKI, art direktorka modne agencije Select

Svakog dana kuvana hrana: Uglavnom jedemo piletinu, ćuretinu, ribu, teletinu, mnogo voća i povrća. Nedavno smo otkrili testeninu od pirinča, koja nam se toliko dopala, da je jedemo u svim varijantama. Često pravim musaku od tikvica i piletinu u sosu od pečuraka, jer se ta jela svima u kući dopadaju. Nebojša je veći gurman od mene – on voli i začinjeno, i rolovano, i filovano… Dok sam bila dete, mama me je jurila sa šerpicom u rukama, kako bi me naterala da pojedem bar neki zalogaj, a ni kasnije nisam bila gurman. Nikad nisam spremala „jaku“, „ukrčkanu“ hranu, jer na nju nisam navikla, pošto moja mama nije pravila takva jela.

Viktor i Olga: Viktor je do treće-četvrte godine jeo sve, a onda je njegova ishrana postala problematična. Ali iako kod kuće bira hranu, ponosno kaže da u vrtiću jede sve. Kod Olge nema „ovo hoću, ovo neću“, a mogla bi da jede i sto puta dnevno. Kako neko od nas sedne za sto, ona mu se odmah pridruži. Retko im kupujem grickalice, ali Olga je počela da na ulici spopada decu koja jedu Smoki. Šalim se da su grickalice korupcija, jer im ih dam kad negde putujemo, da bi bili mirni u kolima.

Dok se čekaju bebe: Moja linija nije dar prirode. Tokom prve trudnoće, ugojila sam se 30 kilograma. Naivno sam mislila da će, kad se Viktor odi, ti kilogrami spontano nestati, ali to se, naravno, nije desilo. Iako imam dobar metabolizam i prirodno sam mršava, nije mi bilo nimalo lako da povratim nekadašnju kilažu. Moja normalna težina je 55-56 kg i sve preko toga mi smeta, jer na to nisam navikla. Trenirala sam marljivo, kao da se spremam za Olimpijadu. Mada sam svakog dana u saliza vežbanje provodila po dva sata, trebalo mi je godinu dana da se dovedem u red. Zato sam, kad je trebalo da rodim Olgu, vodila računa šta jedem, a to činim i sada, jer čekamo treću bebu. Doduše, i inače se hranimo zdravo, pa zbog trudnoće ne menjam režim ishrane, već samo nastojim da ne jedem ono što mi baš nije potrebno. Tokom prve trudnoće jela sam i po dva porodična pakovanja sladoleda dnevno i kad bih osetila miris peciva iz pekare, obavezno bih ušla. Sada to ne činim… Jedino se kolača ne odričem, jer ih suviše volim, ali ne preterujem.

Uvek u frižideru: Torteline i Campina su uvek tu, za svaki slučaj, zbog nenajavljenih gostiju, a i Olga i ja ih volimo. Puter od kikirikija nam je rezervna varijanta – ako deca nešto neće da jedu, to će hteti. Nemam naviku da, kad kupujem namirnice, gledam koji procenat masti sadrže. Nebojša i ja pijemo jogurt Fit, ali zbog Olge i Viktora uzimamo mleko sa 3,2% masnoće, normalne sireve, margarine…

Saveti:
Često se zaboravlja koliko su važne fizičke aktivnosti. Pre no što sam ostala u drugom stanju, išla sam kod Dr Feelgooda. Budući da su se treninzi bazirali na vežbama istezanja, potpuno su mi odgovarale.

Izbegavajte brzu hranu, peciva od lisnatog testa i ona filovana pečurkama, kačkavaljem… Ma koliko izgledala privlačno, treba im odoleti.

Tokom dela godine, kad je izbor voća i povrća toliko velik, pravi je greh jesti nešto što baš nije zdravo.

Nikada ne treba preterivati. Jedite dok ne eliminišete glad, ali ne preko toga. Često možemo čuti kako neko kaže „toliko sam se najeo, da mi je muka“, što je besmisleno.

Pokušajte da decu odmalena zainteresujete za sport. Naš Viktor ide na plivanje i aikido, a Olgu ćemo usmeriti na odbojku.

U zdravom telu…
NINA VRAČEVIĆ, instruktorka fitnesa

Najvažniji je balans: Fitnesom sam počela da se bavim pre dvadeset i nešto godina, još dok sam bila na kuhinji moje bake. Tada sam trošila toliko mnogo kalorija, da sam mogla da jedem i knedle sa šljivama i sve druge njene specijalitete. Kasnije sam, ipak, shvatila da treba povesti računa o ishrani, tj. o balansu između dnevne potrošnje energije i unosa hrane. Zahvaljujući činjenici da je moja potrošnja kalorija i danas veoma velika, jer na dva mesta radim kao fitnes instruktorka, ne moram mnogo da se opterećujem time šta ću pojesti.

Sve, ali umereno: Trudim se da imam pet obroka dnevno, a šta ću jesti, zavisi od trenutnih želja. Nekad doručkujem voćni šejk, nekad kiflu i jogurt, musli, omlet od belanaca sa povrćem ili integralnu pogačicu… Smatram da treba jesti sve, ali umereno. Prepodnevna užina je uvek voćna, jer su ugljeni hidrati – kojih ima i u voću – neophodni u tom najaktivnijem delu dana. Posle podne, kada se naše radne obaveze smanjuju, organizam treba pothraniti, pa zato tada za užinu uzimam povrće, jer je unos minerala i soli važan za vezivanje vode. Večera je uglavnom lagana i proteinska, kako bih pothranila mišiće nakon treninga.

Ukusi formiraju jelovnik: Sebi sam organizovala dvokratno radno vreme, tako da između 12 i 16 sati imam dovoljno vremena za privatne obaveze, a jedna od njih je ručak. Kuvam kad god imam vremena, ali jelovnik mi je znatno sužen, jer moji ukućani ne vole sve namirnice. Često jedemo piletinu, teletinu, ali ne i ribu, jer moj suprug i ćerka nisu ljubitelji morskih plodova. Zbog toga koristimo Omega 3. Ne mislim da treba piti punu šaku tableta, ali ono što je korisno, a ne unosimo u organizam putem hrane, treba uzeti „iz kutijice“.

Slatkiši: Nisu na crnoj listi, jer ako osećamo potrebu za šećerom, znači da nam on nedostaje. Nekad pojedem crnu čokoladu, nekad Eurokrem blok koji obožavam, Bonžitu ili kolač… Najčešće pijem vodu (2-3 litra), sok od jabuke i pomorandže, jutarnju kafu ne preskačem, kao ni popodnevnu sa prijateljicama. .

Satnica: Poslednji obrok treba da bude 2-3 sata pre odlaska u krevet, a ja vrlo retko ležem posle ponoći. Poželjno je da se bar dva sata pre treninga ne jede, a nekome je potrebna i duža pauza. Naravno, vrlo je važno i kakav je obrok bio. Ukoliko je sadržao samo jednu namirnicu, npr. meso, dovoljna su četiri sata, ali ako smo jeli i meso i hleb i krompir i salatu – potrebno je znatno više vremena.

Saveti:
Ako je neko svakoga dana pio dva litra koka-kole i jeo nekoliko kesica grickalica, nikad mu neću reći – to za vas više ne postoji, već ću savetovati da se te količine prvo prepolove. U tom slučaju proces odvikavanja od nezdravih navika je lakši.

Uobičajene grickalice, u kojima nema ništa zdravo, mogu da se zamene lanenim pločicama, leblebijama ili suvim voćem. Voće nikada nemojte jesti kao desert, dok ono ne dođe na red za varenje, grubo rečeno, truli u želucu. Upravo zato ga treba jesti između obroka.

Kafa je diuretik, pa zato posle svake šoljice treba popiti čašu vode, da bi se nadoknadila tečnost koja se, zbog te kafe, brzo izbaci iz organizma.

Vrlo je važno da se bavite fizičkom aktivnošću. Bavite se onim što zaista volite, i ništa vas neće sprečiti u tome da uživate i istrajete. Kontinuitet vežbanja je važan, bez obzira koliko godina imate i čime se bavite.