Categories Prevencija

Sajberuvce: Kako poboljšati koncentraciju deteta?

Retki su oni srećnici koji ne moraju svoju decu da na rad domaćeg zadatka „motivišu” izjavama tipa:”Koncentriši se!”, „Hoćeš li se već jednom smiriti?!” ili „Slušaj šta ti pričam!”. Veština koncentracije podrazumeva sposobnost deteta da se određeno vreme sa 100% energije bavi ne samo onim što mu se dopada, već i onim što mu nije baš omiljena aktivnost – kao, na primer, vežbanje govora i sluha tokom rehabilitacije.

Foto: Pixabay

Ovo saznanje me je navelo da počnem da razmišljam o mojoj sposobnosti koncentracije. Jer, ako meni kao odrasloj osobi preusmeravanje pažnje ponekad bude pravi izazov, kako li je tek onda deci?

Mnogo je faktora koji utiču na sposobnost koncentracije deteta

Dobra vest je da mi, kao roditelji, možemo da utičemo na dobar deo ovih faktora – za početak time što ćemo ih biti svesni:

Uzrast

Logično je da deca mlađeg uzrasta imaju slabiju sposobnost koncentracije od starije dece. Nezvanično pravilo za utvrđivanje očekivanog raspona pažnje deteta kaže – par minuta po godini uzrasta deteta.

Karakter

Neka deca imaju urođenu sklonost ka struktuiranim aktivnostima, dok druga opet prednjače u fizičkoj spremnosti ili nekim trećim veštinama.

Doba dana

Zavisno od ritma i ponovo, tipa deteta – mogu mu više prijati za rad rani jutarnji časovi, ili pak popodnevni i večernji kada se sve smiruje i dan bliži kraju.

Vrsta aktivnosti

Generalno, većini dece koncentrisanje na usmerene aktivnosti (vežbanje sa namerom) predstavljaja izazov. Bar je tako u početku, dok deca ne savladaju tu određenu aktivnost do nekog nivoa, na kom se osećaju sigurnije.

Okruženje

Da li detetu nešto iz okruženja odvlači pažnju, televizor koji radi, glasan radio ili muzika, buka koja dolazi spolja ili možda, prisustvo drugog deteta?

Fizičko stanje deteta

Neispavanost, umor usled mnogobrojnih fizičkih aktivnosti, glad ili možda unos namirnic koje umesto da podstiču koncentraciju, podstiču osećaj umora. Na primer, previše šećera ili hrane koja se teško vari.

Psihičko stanje deteta

Eventualni osećaj preopterećenosti ili prevelike stimulisanosti. Zatim osećaj straha neuspeha, nesigurnost u svoje sposobnosti, ishod aktivnosti („hoću li ja to moći?) ili pak, uznemirenost zbog situacije u porodici – sve to mogu biti razlozi zbog kojih koncentracija deteta ne postiže pun zamah.

Ostatak teksta pročitajte OVDE 

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *