Za sreću je potrebno 60 sekundi

Ako ste loše volje, nervozni ili pod stresom, desetak minuta šetnje može da podstakne promenu raspoloženja nabolje, navodi se u poslednjem izveštaju Američkog instituta za mentalno zdravlje. Ali, do sreće možete doći i brže. Ako želite da udvostručite nivo endorfina i noradrenalina, ubacite u raspored 30 sekundi sprinta ili vožnje biciklom.

Sportski psiholozi sa Univerziteta u Eseksu kažu da to popravlja raspoloženje i do 90 minuta nakon sprinta. Istraživanja su pokazala da postoji bezbroj saveta i malih trikova kojima možete da pobedite tugu i da povećate nivo sreće. Na primer, psiholozi na Univerzitetu u San Francisck potvrdili su u istraživanju da nas u životu puno više usrećuje iskustvo od predmeta koje kupujemo jer uzbuđenje zbog šopinga ranije izbledi nego velika i srećna sećanja.

Stoga, umesto torbe ili novog para cipela, novac potrošite na bioskopske karte za sebe i dragu osobu ili prijatelje s kojima ćete posle na piće i – bićete srećniji. Štaviše, potrebna su vam redovna druženja. Najsrećnijih 10 odsto ljudi kao jedan od važnijih prioriteta ističu odnose s porodicom i prijateljima. Prijatna druženja najbolji su način rešavanja nakupljenog nezadovoljstva.

Bilo bi dobro da je riba barem dvaput nedeljno na meniju, kao i semenke lana, orasi, kivi i kokošja jaja.

Slušanje hora ili dobre muzike na radiju podiže raspoloženje, ali bićete još srećniji ako zapevate s njima. Pevušite kad god možete jer to pozitivno utiče na vaše emocije, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Univerzitet u Frankfurtu.

Novac ne može kupiti sreću, ali kontrola nad finansijama pomaže da se osećate bolje. I studija vodećih psihologa na Londonskom univerzitetu otkrila je da su sreća, blagostanje i samopoštovanje pod uticajem našeg osećaja za finansijsku kontrolu.

Nesrećni ljudi oko 20 odsto više vremena provode pred TV ekranom od onih koji sebe opisuju srećnima. Naučnici sa Univerziteta u Merilendu, SAD, utvrdili su da na ljude loše utiču negativni filmovi i crne vesti. S druge strane, čitanje knjiga navika je srećnijih.

Kašika ribljeg ulja dnevno može da smanji rizik od depresije za čak 30 odsto. Rezultati ispitivanja 22.000 ljudi starijih od 40 godina pokazuju da bi za to mogle biti „krive“ omega 3 kiseline.

Kuvajte koru banane u vodi oko 15 minuta, pustite da se ohladi i pijte pomalo kao čaj. Nakon dve godine ispitivanja, ljudi koji su svakodnevno pili takav čaj imali su nekoliko sastojaka koji povećavaju nivo serotonina, hormona sreće.

Sreća najviše zavisi od našeg pristupu svetu. Kad su ispitanicima puštali vesele crtane filmove i od jedne grupe tražili da se namršte, a drugoj grupi dopustili da se smeje, nasmešena grupa je nakon crtaća bila mnogo veselija, opuštenija i srećnija. I obrnuto, pokazalo se da čak i lažni osmeh može donekle da popravi stvar kad se loše osećate. Zato: smešite se! I pomažite. Ako ste zdravi, i u uzrastu od 18 do 65 godina, razmislite o doniranju krvi. To je način da nekome možda spasite život, a šta može biti bolje od toga?

Takođe, niti slobodan dan od posla neće vas rastužiti. Višak odeće koju imate u ormaru treba samo oprati i složiti, i odneti u Crveni krst ili porodici za koju znate da nema novca. Poklonite školske knjige siromašnoj deci ili beletristiku koju ste pročitali. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Nju Džersiju pokazalo je da su ljudi postali manje depresivni, nervozni i anksiozni kad bi primili buket cveća.

Slične rezultate dalo je i ispitivanje kako sadnja i briga o cveću utiče na ljude. Zato sadite cveće gdje god možete, i radujte se svakom novom listiću ili pupoljku.

Čokolada, odnosno kakao, sadrži feniletilamin, za koji naučnici veruju da izaziva blagu euforiju, slično kao kad smo zaljubljeni. Ukratko – kao da ste na lakim drogama. Birajte tamnu čokoladu, onu koja sadrži veći postotak kakaa.

Crtanje i slikanje može da ima pozitivan učinak na mentalno zdravlje, pokazala su istraživanja. Naučnici su potvrdili da se kod čak 88 posto učesnika povećala motivacija nakon što su se malo bavili crtanjem ili slikanjem. Čak 81 odsto ljudi ima više poverenja u sebe nakon bavljenja nekom umetnošću.

Oko 96 odsto ljudi kaže da žele da znaju da se mogu osloniti na druge ljude, te da im je to glavni izvor sreće i zadovoljstva u životu.

Izvor: 24sata.hr