Pokažite zanosni OSMEH!

Ne morate da se „odreknete“ osmeha, ako vam zubi baš i nisu „za primer“. Danas se polomljeni, izvađeni ili zubi oštećeni karijesom uspešno zamenjuju implantatima, krunicama ili mostovima. Sa ovim tehnikama upoznaće vas stomatolog dr Jovan Cabunac.

ŠTA SU IMPLANTATI

Implantat je nadoknada izrađena od veštačkog neorganskog materijala, oblikovana i prilagođena funkciji u telesnim tečnostima i tkivima. Dentalni implantati nadoknađuju koren izgubljenog zuba i ugrađuju se u viličnu kost. Izrađeni su od titana i njihove površine mogu biti različito obrađene – glatke, plazmirane, potopljene u hormone rasta kosti. Ugrađuju se hirurški, a postoji više metoda ugradnje. Transmukozna metoda jeste ugradnja implantata bez podizanja režnja i sečenja okolnih tkiva. Klasična metoda podrazumeva podizanje režnja. Koja će metoda biti primenjena zavisi od vrste implantata i mesta aplikacije. U situaciji kad su ispoštovana sva pravila implantacije (pre svega planiranje i adekvatna hirurška tehnika), ako su pacijenti u potpunosti sarađivali pre i posle intervencije i ako nisu zloupotrebljavali implantate, oni mogu da traju više od deset godina. Kada je neki od ovih principa narušen zbog loše oralne higijene, pušenjem, neadekvatno urađene protetike, oni traju znatno kraće.

Pitanje: Da li pre ugradnje implantata pacijent mora da se pripremi?
Neophodno je da se uradi detaljan klinički pregled, analiza okluzije, analiza rendgenskih i tomografskih snimaka koji nam daju podatke o količini i kvalitetu kosti.

Pitanje: Može li da se desi da ugradnja implantata ne uspe?
To su veoma retke situacije, koje se najčešće javljaju zbog nepoštovanja standardne procedure. Ako je oralna higijena na zadovoljavajućem nivou, hirurška tehnika adekvatna, a indikacija prava, rizici su svedeni na minimum. Eventualne komplikacije saniraju se jednostavnim intervencijama i adekvatnom antibiotskom terapijom. U najgorim slučajevima, kada je neophodno da se izvadi implantat, defekt koji nastane nije veći od onoga koji bi se javio da je na tom mestu izvađen zub.

Pitanje: U kojim se slučajevima pacijentu preporučuje ugradnja implantata?
Implantat je najbliži biološkom rešenju i ne ugrožava preostale zdrave zube, a ima apsolutnu prednost u svim onim situacijama gde anatomske strukture to dozvoljavaju. U mnogim situacijama su i jedino moguće rešenje. Na primer, kod pacijenata bez zuba, jedino se sa implantatima mogu izraditi – mostove, i time izbeći da se stavi proteza. Pogodni su i u situacijama kad pacijentima nedostaje jedan zub, a ostali zubi su zdravi. Zahvaljujući implantatima, u tom slučaju, izbegava se brušenje zdravih zuba. Implantati su pogodni i kad je prevelik razmak između preostalih zuba, ako oni nisu dovoljno jaki da nose most i izdrže opterećenje zuba koji nedostaju. To su samo neke od indikacija, nemoguće je da se baš sve nabroje.

MOSTOVI, KRUNICE, FASETE

Pitanje: U kojim se slučajevima preporučuju mostovi, a u kojima krunice i fasete?
Mostovi su indikovani kod pacijenata gde nedostaju jedan ili više zuba i gde su granični zubi dovoljno jaki da mogu da podnesu teret zuba koji nedostaju. U svim ostalim situacijama, kad je neophodno da se izradi neki od oblika protetike (koji zamenjuje, odnosno, nadoknađuje zube koji nedostaju), izrađuju se krunice, bilo da su zubi destruirani karijesom, frakturirani (polomljeni) ili su u njih ugrađene prevelike plombe. Fasete se izrađuju isključivo iz estetskih razloga. To su tanke ljuske od keramike ili kompozita koje se stavljaju na prednju stranu zuba. Za razliku od krunica, gde se brusi kompletna zubna gleđ, kod faseta se, ili nimalo ili sasvim malo, bruse prednje (vidljive) površine zuba. Najčešće se koriste za zatvaranje dijastema (razmaka između zuba), promenu oblika, položaja, veličine i boje zuba.

Pitanje: Da li su kod pacijenata koji imaju ugrađene mostove, veštačke krunice ili implantate ograničene funkcije vilice?
Izrada bilo kog oblika protetike ima za cilj rehabilitaciju svih funkcija. Žvakanje, govor i estetika jesu tri nerazdvojne komponente koje moraju da se ispoštuju u oralnoj rehabilitaciji. Protetika se i izrađuje da bi se poboljšale funkcije, a ne obrnuto.

Pitanje: Kad se preporučuje zamena svih zuba protezom?
Ako se pod „protezom“ podrazumeva mobilna protetska nadoknada, koju pacijent skida i stavlja, onda se ona ne preporučuje dokle god je moguće da se sačuvaju i iskoriste prirodni zubi, naprave mostovi ili dok nam anatomski uslovi omogućavaju fiksnu protetsku nadogradnju, bilo na implantatima, bilo na prirodnim zubima, ili njihovom kombinacijom. A ako pod „protezom“ podrazumevamo fiksno protetski rad i presvlačenje svih zuba krunama i mostovima, onda se to čini kad nije moguće da se na drugi način isprave funkcionalne i estetske smetnje, nastale usled destrukcije zuba ili parodontopatije.