HOLESTEROL – istine & predrasude

03.06.2009 u 12:00 časova Nema komentara

Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za holesterol i koja ne strepi od rezultata analize krvi na ovu materiju. Normalne vrednosti izazivaju veliko olakšanje, a zbog povišenog nivoa, većina ljudi odmah menja režim ishrane ili počinje da uzima lekove. Stručnjaci i mediji godinama upozoravaju na to da je visok nivo holesterola faktor rizika od ateroskleroze, srčanih oboljenja i moždanog udara.

Ali, da li je holesterol zaista toliko štetan? Iznosimo činjenice koje će vam pomoći da shvatite šta se dešava ako imate previše holesterola u krvi.

 

lepota i zdravlje holesterol


PREDRASUDA 1

Holesterol je štetan

ČINJENICA Holesterol je od vitalnog značaja za pravilno funkcionisanje organizma. Eksperti kažu da organizam stvara oko 75% holesterola, dok se 25% unosi ishranom. Ova supstanca prirodno nastaje u jetri i od esencijalnog je značaja za brojne procese, uključujući produkciju seksulanih hormona i vitamina D, kao i funkciju mozga i nervnog sistema. Takođe, holesterol u kombinaciji sa proteinima daje lipoproteine koji olakšavaju njegov transport kroz krvotok. Dva osnovna tipa nosača holesterola jesu HDL (lipoprotein visoke gustine), poznat i kao “dobar holesterol”, koji omogućava uklanjanje holesterola iz krvi i njegov transport u jetru, i LDL (lipoprotein niske gustine), ili “loš holesterol”, koji odlaže holesterol u arterijama.

Rešenje Konzumiranje velikih količina zasićenih masti – konditorskih, suhomesnatih i punomasnih mlečnih proizvoda, kao i pržene hrane – u direktnoj je vezi sa povišenim nivoom lošeg holesterola. Nezasićene masti, kao što su maslinovo ulje i avokado, povećavaju nivo dobrog holesterola (HDL).

 

PRERASUDA 2

Važan je ukupan holesterol

ČINJENICA HDL, LDL i trigliceridi predstavljaju lipidni status, a njihove vrednosti u krvi uvek se istovremeno analiziraju. HDL čisti arterije i štiti od srčanih oboljenja. LDL stvrdnjava zidove arterija, stvara naslage (plak) i vremenom ih zatvara. Trigliceridi su štetne masti u krvi, koje povećavaju rizik od srčanih oboljenja. Osobe koje konzumiraju previše zasićenih masti i prostih šećera i često piju alkohol obično imaju i povišen nivo triglicerida u krvi. Dakle, vrednosti HDL-a, LDL-a i triglicerida zajedno čine ukupan holesterol.

Rešenje: Tražite od svog lekara da vam precizno protumači vrednosti ukupnog holesterola, kao i da vam kaže koje su referentne i zdrave vrednosti. HDL ne bi trebalo da prelazi vrednost od 1,0 mmol/L. LDL treba da bude ispod 2,5 mmol/L, a trigliceridi ispod 2,0 mmol/L.

 

PREDRASUDA 3

Namirnice sa visokim sadržajem holesterola utiču na nivo u krvi

ČINJENICA Konzumiranje namirnica koje sadrže visok procenat holesterola ne mora uvek da povisi nivo ove materije u krvi. Najbolji dokaz za to jesu Francuzi, koji redovno konzumiraju veliki broj namirnica sa visokim procentom holesterola – kao što su peciva od lisnatog testa i sir, ali, u poređenju sa drugim nacijama Zapada, mnogo manje ljudi u toj zemlji pati od srčanih oboljenja.

Rešenje Kada je reč o povišenom nivou ukupnog holesterola u krvi, stručnjaci smatraju da genetika igra značajnu ulogu. Dakle, jedite slobodno sve namirnice bogate holesterolom, ali u umerenim količinama.

 

PREDRASUDA 4

Antioksidanti štite samo od kancera

ČINJENICA Ove materije takođe sprečavaju porast nivoa lošeg holesterola, a smanjuju i rizik od srčanih oboljenja. Oksidirani LDL predstavlja najveći rizik od ateroskleroze i srčanih oboljenja.

Rešenje Proces oksidacije može da se kontroliše pomoću antioksidanata. Ove materije štite od štetnog dejstva slobodnih radikala, a nalaze se u sastavu većine vrsta voća i povrća. Crna čokolada i zeleni čaj takođe su izvori antioksidanata. Neka vaša ishrana bude raznovrsna, uključite u nju dosta pomenutih namirnica i, ako je potrebno, uzimajte dijetetske dodatke. Tako ćete osigurati optimalnu zaštitu srca.

 

lepota i zdravlje maslinovo ulje holesterol


PREDRASUDA 5

Samo statini (lekovi) mogu da snize nivo holesterola.

ČINJENICA Adekvatna ishrana i fizička aktivnost takođe mogu da regulišu nivo holesterola u krvi. Naravno, uvek je mnogo bolje da utičete na holesterol na prirodan način. No, ukoliko nijedna prirodna metoda nije dala rezultate, problem možete rešiti lekovima. Ipak, zbog nuspojava terapije statinima, u koje se ubrajaju gastrointestinalni problemi, bolovi ili trnjenje u mišićima, budite oprezni. Ako osetite bilo koji od ovih simptoma, obavezno se posavetujte sa lekarom.

Rešenje Smanjite unos zasićenih masnoća u ishrani i vežbajte bar po 30 minuta, nekoliko dana u nedelji. Naučna istraživanja pokazuju da fizička aktivnost snižava nivo LDL-a, a povećava nivo dobrog holesterola. Ako fizičkom aktivnošću ne ostvarite rezultate, razgovarajte sa lekarom o terapiji statinima.

 

PREDRASUDA 6

Visok nivo holesterola uzrokuje srčana oboljenja.

ČINJENICA Uvećane vrednosti holesterola predstavljaju samo jedan od faktora rizika za srčana oboljenja, pored dijabetesa, pušenja, gojaznosti i hipertenzije. Sudeći po medicinskoj statistici, polovina osoba koje su podlegle srčanom udaru imala je normalan nivo holesterola u krvi.

Rešenje Snizite nivo holesterola u krvi na prirodan način ili lekovima, naročito ako postoji nekoliko faktora rizika za nastanak srčanih oboljenja.

 

PREDRASUDA 7

Konzumiranje jaja podiže nivo holesterola.

ČINJENICA Eksperti koji se bave izučavanjem faktora rizika, prevencijom i lečenjem srčanih oboljenja, nedavno su stavili jaja na pozitivnu listu namirnica.

Rešenje Iako žumance definitivno sadrži holesterol, ukupna količina masnoća u jajetu je mala, osim ako ih ne pečete u ulju. Dakle, kuvana ili poširana jaja bolja su i zdravija opcija, a ako već imate povišen nivo holesterola u krvi, ograničite unos ove namirnice. Najbolje je da ih konzumirate dva puta nedeljno.

 

PREDRASUDA 8

Holesterol je isto što i masnoća.

ČINJENICA Holesterol i masti jesu različite materije. Namirnica može da bude bogata masnoćom, a da ne sadrži holesterol, kao, recimo, maslinovo ulje. Takođe, hrana može da sadrži nizak procenat masnoće (na primer iznutrice), ali visok procenat holesterola.

Rešenje Da biste sačuvali zdravlje srca i krvnih sudova, zamenite zasićene masnoće u ishrani sa polinezasićenim i mononezasićenim masnoćama koje ne utiču na nivo holesterola.

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime

Sviđa mi se (1 glasova)
Loading ... Loading ...
Povezane vesti:

Ostavite komentar

Da bi se pored vašeg komentara uvek video vaš avatar idite na Gravatar servis, registrujte se i uz vaš email identifikujte odgovarajuću sličicu!
Vaš gravatar će biti isti kod svih komentara, na svim sajtovima koji podržavaju gravatare.