KLIMA UREĐAJ – i koristi i šteti!
Ako se sa tridesetak „i kusur“ stepeni spoljašnje temperature uđe u prostoriju u kojoj je jedva dvadeset, prehlada je skoro neizbežna, jer organizam ne može u kratkom vremenu da se adaptira na naglu promenu.
Zbog toga lekari savetuju da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature vazduha ne bude veća od sedam do deset stepeni i da se prilikom izlaska iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja se ne rashlađuje kako bi se organizam bar malo adaptirao na nagli skok temperature.
Velika razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature i neočišćeni filteri klima-uređaja mogu biti uzrok čestih prehlada, kijavica, zapaljenja grla, ždrela i bronhija. Kako ne bismo ugrozili zdravlje, stručnjaci podsećaju da se strogo pridržavamo pravilne upotrebe aparata za rashlađivanje vazduha.
Poslednjih godina znatno je povećan broj klimatizovanih prostorija kako u stanovima, tako i u poslovnim prostorijama kako bi se obezbedili prijatniji životni i radni uslovi. Prelaz iz tople u hladnu sredinu i obrnuto ne treba činiti naglo i temperaturna razlika ne treba da bude velika.
„Velika razlika u temperaturi unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha šteti zdravlju. Organizam ne može u kratkom vremenskom periodu da se adaptira na naglu promenu temperature i to šteti ukupnom čovekovom imunitetu. Tako češće dolazi do prehlada, upala grla i bronhitisa. Ali, ovaj posredni uticaj nije jedina opasnost koja preti našim disajnim organima od ovih danas neizbežnih uredjaja: ukoliko se filteri na čiste temeljno i redovno, a najmanje jednom godišnje, onda oni mogu postati idealna prljava i vlažna podloga za razvoj bakterija i gljivica koje mogu biti uzročnici i upale pluća“, objašnjava dr Jovan Stojiljković, pneumoftiziolog.
Naročito mogu biti ugrožena mala deca jer su njihovi disajni organi osetljivi, pa bakterije iz nosa preko ždrela mogu izazvati zapaljenje srednjeg uha. Pored toga vlaga u velikim centralnim sistemima ventilacije može dovesti do alergijske senzibilizacije i pogoršanja astme, hroničnog sinuzitisa, pa i razvoja hipersenzitivnog pneumonitisa.
Ipak, pri izuzetno visokim spoljašnjim temperaturama treba se rashlađivati uzimanjem tečnosti, umivanjem, ali i klima uređajima. Dr Stojiljković ističe da danas, kada naša leta postaju tropska, upotreba ovih uređaja i korisna i neophodna, ali razlika između spoljašnje i rashlađene temperature ne treba da bude veća od 5-10 C. Osim toga, redovnim čišćenjem i dezinfikovanjem ovih uređaja izbeći će se i negativni uticaji koje oni mogu imati na zdravlje, a posebno na disajne organe.
Izvor: „Danas.rs“