Misterija levorukih: Zašto se deset posto populacije koristi levom rukom?
Šta je zajedničko za Lejdu Gagu, Bila Klintona, Bila Gejtsa, Marka Zukerberga, Opru Vinfri, Baraka Obamu i princa Vilijama? Svi oni pripadaju manjini levorukih ljudi koja čini samo deset posto populacije. Iako je još uvek misterija zašto su neki ljudi levoruki nikad nije do kraja otkrivena, norveški autor nudi novo objašnjenje.
Kako objasniti da kroz vekove u celom svetu uvek živi jedna konzistentna manjina levorukih koji čine oko 10 posto populacije? Autor Rik Smits pokušava da odgovori na to pitanje u svojoj novoj knjizi ‘The Puzzle of Left-handedness.’
Nema naučnog dokaza zašto je neka osoba dešnjak, dok se druga služi levom rukom, tvrdi Smits i dodaje kako je dosada poznato nekoliko teorija, od kojih su mnoge napisane levom nogom, piše u rubrici "Body Odd" na NBC-ijevoj stranici. "Znamo zasigurno da je genetika uključena u levorukost, budući da se ponavlja u porodicama", kaže ovaj norveški autor knjiga iz područja popularne nauke koji je i sam – levoruk. "Levoruki roditelj će dva puta verovatnije imati levoruko dete, a oba levoruka roditelja povećavaju verovatnoću da će imati sina ili ćerku levoruke do četiri puta. Ipak genetika ne može u potpunosti da objasni postojanost broja levorukih odnosno činjenicu da je u populaciji jedna od deset osoba levoruka", kaže Smits. Druga teorija govori da levorukost ponekad može da bude posledica poremećaja razvoja u materici pre ili tokom porođaja, treća ističe uticaj hormona: tvrdi se da su osobe koje se služe levom rukom izložene u materici većoj koncentraciji testosterona dok se razvija mozak fetusa.
Levoruki su izuzetno uspešni u sportovima
Smits predstavlja zanimljivu teoriju da je levorukost nuspojava identičnih blizanaca. Objašnjava svoju ideju ovako: kada se oplođeno jajašce razvije u dve odvojene ćelije u ranoj fazi trudnoće ta bi podela trebala da rezultira identičnim blizancima. Smits ističe kako većina oplođenih ćelija ne rezultira razvijanjem oba fetusa, te da je levoruk fetus koji su preživeo, a da se tajni blizanac (dešnjak) ‘izgubio’ u fazi rane trudnoće.
Postoje i druge zanimljive veze između blizanaca i levorukosti. Levorukost se, naime, javlja otprilike dvostruko češće kod jednojajčanih i dvojajčanih blizanaca, a u većini slučajeva levoruk je samo jedan blizanac. Smitsove ideje, ističe "Body Odd", nisu naučno ispitane.
Iako se većini dešnjaka levoruke osobe znaju da čine intrigantnijim i osebenijim, Smits tvrdi da je to posledica činjenica da levoruke osobe od rane mladosti moraju da učine dodatni napor da bi odgonetnuli i preokrenuli svaki proces koji im je pokazan – bilo da je reč o rukopisu, vezivanju pertli ili kravata, sečenju hleba…
Smits je naučno neutemeljenim mitovima proglasio ideje da levoruki umiru ranije kako se pisalo ranih devedesetih. Levorukost je u neargumentovanim teorijama bila povezana i s većom verovatnošću od alergija na prašinu pa sve do alkoholizma. Istina je da znamo malo o tome zašto ljudi vole da koriste jednu ruku umesto druge, ali među svim životinjskim vrstama osobina da velika većina koristi samo jednu ruku svostvena je samo ljudima.
U životinjskom carstvu, postoji približno jednaki broj jedinki koji koriste svoju levu kao i desnu šapu. Poznato je i da je levorukost nešto češća kod muškaraca nego kod žena, a broj vrhunskih sportista pokazuje da su levoruki izuzetno uspešni u sportovima u kojima se dva protivnika moraju da suoče jedan nasuprot drugom, kao što je košarka (Toni Kukoč), tenis (Goran Ivanišević, Monika Seleš, Džon Mekinro, Martina Navratilova, Rafael Nadal) ili boks (primera radi čak je i filmski lik Roki Balboa bio levoruk).