Dom zdravlja „Dr Ristić“: Odgovori na vaša pitanja (reumatologija)
Odgovara: dr Jasmina Kosanović, spec. interne medicine
P: Pre dve godine, moj brat se naglo razboleo. Pojavile su se purpurične promene na donjim ekstremitetima koje su se pretvarale u rane. Primljen je na kožno odeljenje u Foči gde su uradili osnovne nalaze – uvećana i CRP kao i fibrinogen. Otpuštaju ga sa dijagnozom purpure, bio pod terapijom kortikosteroida. Ponovo se javlja osip i rade se nalazi anca c pozitivna. Svi specijalistički pregledi uredni sem ORL – nagluvost, da napomen prvi siptom bilo je zujanje u ušima i otok odnosno čvorić na tetisu, noćno znojenje. Dalje se daju visoke doze kortikosteroida, rade se kompletne pretrage i po savetu reumatologa biopsija kože koja pokauzje leukocite pa se postavlja dijagnoza leukocitoklastičnog kožnog vaskulitisa. Radjena ANCA C u još dva navrata i oba puta negativna. Propisuje se lek dapson koji izaziva mnoge nus pojave, obara eritrocite itd. Dapson je relativno kratko korišten u malim dozama. Sve skupa ovo traje dve godine. Povremeno se pojave tačkice na nogama koje brzo mutiraju. Ima dijagnou visokog arteriskog pritiska. Na tabanim se pojavljuju podkožni čvorići koji su bolni. Bila sam jako opširna, ali nisam mogla drugačije. Ono što me najviše brine je to da li je dijagnoza tačna jer ANCA C se ne uklapa u sve ovo mada je ona bila pozitivna samo u prvom nalazu, a mesec dana nakon toga negativna. Poštovani doktore ja vas molim za savet i mišljenje. On se leči u Republici Srpskoj a tamo situacija nije za pohvalu. Molim vas za pomoć, unapred zahvalna. Mirjana
O: Poštovana, pojava C ANCA je najčešća u tipu vaskulitisa koji se zove Wegenerova granulomatoza, mada se oba antitela mogu naći u raznim procentima kod pojedinih tipova vaskulitisa i pozitivan nalaz nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, kao što ni negativan nalaz ne isključuje dijagnozu.
P: Poštovani, imam bolove u celoj desnoj nozi, to traje već pet meseci. U početku sam osetila laganu bol i mislila kako će proći. Ali ne, bol je postala jača. Kad sjedim duže vreme ne mogu da odam normalno, kad hodam ne mogu da sednem, jer strašno boli. Nadam se da me razumete, i molim za pomoć. Maja
O: Poštovana, potrebno je da se obratite fizijatru koji će na osnovu kliničkog pregeda i dodatne dijagnostike, ukoliko to bude potrebno, zaključiti o čemu se radi, primeniti odgovarajuću terapiju.
P: Pre skoro godinu dana mi je ustanovljena dijagnoza „Morbus reiter“. Svi samo pričaju o tome, a nikako da mi kažu šta je to ustvari. Neki kažu rak kostiju, neki artritis, a neki reumatoidni artritis. Na internetu ima veoma malo informacija, pa ako možete da mi pojasnite. Hvala, Jelena
O: Poštovana Jelena, Rajterov sindrom ili bolest je reaktivni artritis koji nastaje posle akutne, nespecifične urogenitalne ili crevne infekcije. To jeste vrsta artritisa, ali nije reumatoidni artritis, a posebno ne rak kostiju. Karakteriše ga asimetrični artritis na donjim ekstremitetima, pomene na oku (konjuktivitis ili prednji uveitis) i promene na koži i sluzokoži. Bolest počinje naglo, a najčešće se završava spontanim izlečenjem, ali se u oko polovine bolesnika javljaju ponovljene epizode bolesti (recidivi). Uzrok nastanka ovog oboljenja još uvek nije dovoljno poznat. Kao glavni uzročnici navode se infekcije urogenitalnog i digestivnog trakta. Smatra se da udruženo dejstvo ovih činilaca i genetskog faktora predstavljaju osnovu nastanka ovog sindroma. U akutnoj fazi bolesti koriste se nesteroidni antireumatici, lokalno glikokortikosteroidi u oboleli zglob. Ukoliko je infekcija i dalje prisutna leči se odgovarajućim antibioticima. Ukoliko dođe do hroničnog artritisa, on se leči po istom principu kao i drugi hronični artritis.
Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”, članica MEDIGROUP. Kliknite ovde.