Dom zdravlja „Dr Ristić“: Odgovori na vaša pitanja (psihologija)
Odgovara: Milica Petrović, dipl. psiholog
P: Poštovana, šta nije u redu sa mnom, da li sam psihotična ili je nešto drugo u pitanju? Imam 26 god, odužila sam sa fakultetom pa zbog toga imam pritisak od strane roditelja. Imam dečka koji je daleko od mene, te jedva iščekujem da završim faks,te da krenemo u zajednički život što pre. U vezi smo četiri godine, I iako se viđamo na svakih par meseci, nije prošao dan da ne provedemo na skajpu bar po nekoliko sati, jako smo bliski. Ponekad, gotovo od malena, kada čujem neku uznemirujuću vest, neku lošu stvar koja se desila nekome, pogotovo meni bliskim ljudima, ili u svađi, ja kao da ne znam kako da odreagujem pa se nasmejem. Nesvesno u tom trenutku javi mi se na licu nekakav osmeh, grimasa. Kratko traje, dešava se i kad ćutim i kad pričam, a nekad ga i ne primetim. Inače sam jako osetljiva osoba i loše stvari znaju da me uznemire i povrede, da u tom trenutku dobijem proliv od nervoze i brige. Meni deluje kao da se osmehom nesvesno borim protiv toga sto čujem, ali… Da li je to neko poznato stanje koje još neko doživljava osim mene? Moj dečko misli da mu se podsmevam kada tako odreagujem I iako sam isto ovo pokušala da mu objasnim on me ne razume i ne veruje mi. Takođe, kada sedim bilo kraće ili duže vreme, često znam da dohvatim bilo kakav sitan predmet i vrtim ga po ruci, igram se njime dugo. Primetila sam da se i moj otac igra tako predmetima, okrene upaljač, nesvesno, a viđala sam i mnoge druge ljude. Nije mi delovalo kao nesto neprirodno, dok mi se nije skrenula pažnja na to. Ja se u tim trenucima osećam bolje kada nešto čačkam nego kada sedim mirno. Treći primer, još kao mala kad bih morala da spavam sa nekim u nedovoljno velikom krevetu ja do jutra nisam mogla da zaspim, gušila me je nečija blizina. Dobijem čudan osećaj u nogama i telu, tera me da se pomeram, prevrćem, nelagodno mi je, nekad se i preznojavam. Navikla sam da spavam sama. I dan danas mi smeta svako ko leži pored mene, osim dečka. Mada naiđu trenuci da kada sedimo i gledamo TV, recimo ja počnem da se pomeram, stalno mrdam. Ili kada odem u bioskop, na sredini ili pri kraju filma ponekad osetim uznemirenost da moram da ustanem, da mi je nezgodno da sedim. Nisam baš ni sportski tip pa da mi je aktivnost neophodna, čak imam i neki višak kilograma, ali oduvek sam često na nogama, stalno pomažem po kući, znam pola grada da pređem pešaka ili da provedem četiri sata u teretani i to drage volje, da mi nije teško, oduvek sam bila takva čak i sa viškom kilograma. Isto se ponekad desi kada razgovaram dugo na skajpu, dođe mi da ne mogu vise da sedim mirno. Takođe, učim šetajući po sobi, tako mi je lakše jer kad sednem misli mi brže odlutaju, prispava mi se, a dok šetam ošećam se bolje, lakše pamtim. Sve navedeno mi pada jos teže jer mi dečko prebacuje te stvari i osećam se grozno što ispadam luda, a na to ne mogu da utičem i ne mislim da je toliko strašno kao što on misli. Da li me dečko previše osuđuje ili nešto zaista nije u redu sa mnom, da li sam psihotična ili je nesto drugo u pitanju? Šta da radim? Hvala, Valentina
O: Očigledno je da Vi već duže vreme imate problem sa preosetljivošću koja se manifestuje i organski. Između ostalog, postoji i prisustvo tikova koji su nevoljni pokreti napetog mišića. Zbog svojih psihosomatskih problema Vi imate probleme i u svom okruženju. Problem se može rešiti, ali je potrebno da se lično obratite psihologu i započnete psihoterapijski tretman, a zajedno ćete proceniti da li ima potrebe i za medikalnom terapijom. Problem možete ostaviti i dalje ne raditi na njegovom rešavanju, ali to će samo dovesti do novih somatskih tegoba i novih konflikata. Na Vama je da odlučite.
Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”, članica MEDIGROUP. Kliknite ovde.