pred_neurozno_stanje
Poštovani, na ovaj način bih želela samo da sebi eventualno potvrdim činjnicu da uskoro treba da krenem na terapije ili neki dobar odmor. Naime, u poslednjih 6 godina radim neprestalno bez dana (i bez preterivanja navodim ovu informaciju) odmora. Radim 7 dana u nedlji dva potpuno različita posla, do skora sam i studirala i završila fakultet u roku. Iza sebe imam i stresove poput borbe za završetak istog školovanja, pronalaženje sredstava i na kraju dve godine rada i paralnog studiranja, putovanja između dva grada, takođe i bolest jednog od roditelja sa kojim posledicama se i danas borim. Na sve to pokušavam da ostvarim svoje ideje (ludi umetnik) kojih ima puno i osećam se sputano sa puno obaveza i zarobljeno između njih i želja da imam život kao i moji vršnjaci. Ne volim da kukam nad sudbom ali para iz lonca mora negde da izađe. Ljudi mi se dive, ali sam svesna da ništa ne radim zarad svoje popularnosti, nego inspiraciju nalazim u sebi. Da ne dužim, sve je za posledicu ostavilo sledeće simptome: anksioznost, pojačane simptome (od čega godinama patim) poremećaja pažnje, od skora pimećujem da sam bezvoljna, ne vidim poentu života, počinjem da se tresem iz čista mira, variranje u kilaži (drastično sam smršala), nervozu u otvorem prostoru, prisustvo ljudi je počelo da me užasno uznemirav(a radim sa ljudima na oba posla) i imam utisak da će doći dan kada ću doslovce eksplodirati, jer sam faktički ‘implodirala’ bezbroj puta za ovo vreme. Do skora sam pokušavala sama da sagledavam probleme i pronalazim konstruktivna rešenja, ali kako je promenjivih u životu sve više, polako mi i ti mehanizmi slabe. Ono što želim da pitam jeste da li sam u nekoj fazi depresije i da li mi je potrebna terapija?