Hipotireoza je stanje kod kojeg štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, ili, tačnije, odsustvo efekta hormona štitne žlezde na ćelije organizma.

Etiologija

Hipotireozu mogu izazvati pormećaji na nivou štitne žlezde (primarne), hipofize (sekundarne), hipotalamusa (tercijalne) i na nivou perifernih tkiva. 95% svih hipotireoza su primarne, od njih 90% su autoimune, 70% morbus Hashimoto i 20% morbus Basedowi. Slede operacije štitne žlezde (subtotalna ili totalna tiroidektomija), lezija tkiva štitne žlezde radioaktivnim jodom u toku lečenja tumora ili hipertireoze, zračenje vrata, oštečećenje tkiva akutnom, subakutnom i hroničnom neimunološkom upalom, tumorom štitnjače ili okolnog tkiva, primena tireostatika. Hipotireoza može nastati zbog neadekvatnog unošenja joda. Retke su hipotireoze kao posledica neadekvatnog lučenja TSH- centralne lezije su tumor, autoimune upale, nekroze, operacije, zračenja, infekcije i infiltracije hipofize i hipotalamusa. Tada se luči biološki neaktivan TSH.

Simptomi

80% slučajeva nema simptoma. U ranim stadijuma paradoksalno prisutna napetost, nervoza, nesanica. U odmaklom stadijumu simptomi su umor, malaksalost, pospanost, zimogrožljivost, promuklost, zatvor, porast težine uz smanjen apetit, smanjeno znojenje, parastezije i nagluvost. Bolesnici su usporeni, podbulog lica bez mimike, bledožućkaste boje kože (anemija), suve hrapave hladne i perutave kože, grube kose, ponekad sa alopecijom, velikog jezika, hrapavog glasa, oteklih ruku i nogu, usporenog pulsa, neki imaju strumu. Prisutni su menstrualni poremećaji, galaktoreja, sterilitet muškarca i žene nisu retki, kod dece prerani ili kasni pubertet. Najteži klinički oblik hipotireoze je miksedemska koma (smrtnost 80%).

Diagnostika

Određuje se: TSH (najsenzitivnije je merenje ultrasenzitivnog TSH), tiroksin i trijodotironin odnosno njihove slobodne frakcije (FT4, FT3). Merenje titra antimikrozomalnih antitela (anitela uperenih protiv tiroidne peroksidaze), što potvrđuje autoimunu etiologiju primarne hipotireoze.

Algoritam za dijagnozu hipotireoze:

Nakon kliničke sumnje uraditi analizu TSH u serumu.

TSH <0,4 mU/L, odrediti FT4, ukoliko je snižen – centralni tip hipotireoze.

TSH 0,4-4,0mU/L, pacjent nije na terapiji – dalje testiranje nije potrebno.

TSH>4,0mU/L:
uz FT4 nizak – primarni hipotireoidizam,
uz FT4 normala – supklinički hipotireoidizam,
uz FT4 povišen – TSHom ili rezistenca.

Nalaz koji utvrđuje da se radi o centralnoj hipotireozi može se videti i kod: nekih netireoidnih bolesti, zatim kod stanja nakon lečenja hipertireoze (antitireoidni lekovi, hirurška ablacija žlezde i terapija radioaktivnim jodom), ili nakon nedavnog prekida prekomerne primene tireoidnih hormona u svrhu supstitucije.

Lečenje

Lečenje je jednostavno dozom 50-200μg levotireoxina, kod starijih osoba sa kardiovaskularnim tegobama potrebno je postepeno uvođenje terapije i povećavanje doze ponekad i sa 25μg, povećavati dozu na dve nedelje. Za kontrolu efekta terapije potrebno je raditi FT4 i TSH. Treba naglasiti da TSH kasni u odnosu na normalizaciju FT4 odnosno T4. Potrebno je lečiti i supkliničku hipotireozu. Kod sekundarnih hipotireoza treba isključiti hipokorticizam, lečenje kortizolom tada početi pre davanja tiroksina. Hipotireoza se ne može sprečiti ali se zato adekvatnim skriningom novorođenčadi može sprečiti nastanak kretenizma i komplikacije kod odraslih pravovremenom diagnozom. Sem u miksedemskoj komi prognoza je dobra, lečenjem dolazi do potpunog povlačenja patoloških promena.

Autor: www.klinikaPERINATAL.com