Prošlo je 11 godina od smrti Majkla Džeksona, kralja popa čiji presto ostaje usamljen, s gomilom pretendenata u senci trona. Njegova bela košulja, bele čarape i crne cipele, deo su modnog prestupništva kontroverznog pop heroja čiji su muzika, ples i oblačenje postali revolucionarni stil oko kojeg se prašina nije slegla ni deceniju od odlaska.
Svakom ko bi obuo crno-belu kobinaciju na nogama modna policija napisala bi kaznu i odredila (anti)stilski pritvor, ali Majkl Džekson imao je šta staviti u svoju odbranu – bio je kulturološki fenomen druge polovine dvadesetog veka, onaj koji revolucionarnošću izraza pomera granice, pa i percepciju stila.
Kom bi kralju prošlo hvatanje za međunožje? Onom ko je preokrenuo i inovirao ples. Bela košulja je elegantni gospodski pragmatik među odećom, ali ko bi se od onih koji pretenduju na stil usudio da je nosi sa belim čarapama i crnim cipelama? Pa niko, ali Majkl bi. Nosio je i crvenu, a nije bio daltonista.
Tog 25. juna 2009. kada je preminuo Majkl Džekson nakon prvih nezvaničnih vesti grupe ljudi okupile su se ispred UCLA medicinskog centra u kojem se završio život slavnog pevača. Na ulicama velikih američkih gradova okupljali su se ljudi koji su pevali Majklove pesme i imitirali njegov “mesečev ples”.
Težnja za savršenstvom koja boli
Rođen je u malom mestu Geriju u blizini Čikaga u radničkoj porodici 29. avgusta 1958. Talenat za pevanje nasledio je od oca Džozefa, ali neće samo to oblikovati Majklov život. U emisiji Opre Vinfri 1993. koju je gledalo 90 miliona ljudi, Majkl je svedočio o fizičkom i mentalnom zlostavljanju koju je doživeo od oca. Ko je gledao film Whiplash, može da zamisli šta je Majkl prolazio, samo uz mnogo više kažnjavanja u težnji da se dotakne savršenstvo uvežbanosti. Jedan od Majklovih doktora nazvao ga je najgorim ocem na svetu.
Od svoje pete godine, Majkl je pevao: najpre je nastupao sa drugom decom na božićnim priredbama, a sa braćom je kao šestogodišnjak pevao u grupi Braća Džekson koja je dve godine kasnije preimenovana u Džekson 5.
Grupa je 1975. preimenovana u Džeksonovi, a 1979. snimaju album “Off the Wall”. Te godine Majkl je polomio nos dok je igrao, zbog čega se dva puta operisao, a treći put to je uradio pet godina kasnije kada je na snimanju reklame za Pepsi slučajno pogođen vatrometom u glavu.
Bizarnosti, mitovi, rekordi i revolucije
Mnogo je bizarnosti u životu Majkla Džeksona, a mnogo i mitova. Kontroverze o seksulanom zlostavljanju nikada nisu prestajale, optužbe, svedočenja i poricanja mladića, sve je činilo ovaj galimatijas rijaliti šou-om koji je prodavao emocije publici, ljudi su se polarizovali, a Majkl je bio sve popularniji i sve proganjaniji. Bez tumačenja šta je u svemu istina i koliko, postoji detalj koji bi bio važan za kontekst – Džeksonov psihijatar tvrdio je da on nema pedofilske crte, već da je regresivni desetogodišnjak.
Jedan od najvećih mitova i laži o Majklovom životu, za koju je većina nas čula još u detinjstvu devedesetih, jeste ona da Majkl izbeljuje kožu jer hoće da bude belac, a ne crnac. Koren laži bio je u sveprisutnom rasizmu u Americi, onom čije su karte došle na naplatu poslednjih meseci u rasnim nemirima u SAD. Istina je bila sasvim drugačija, Majkl je imao bolest vitiligo zbog koje mu je koža belela.
Mnogo je rekorda, a mnogo i malih revolucija u umetnosti koje je Džekson kreirao.
Napravio je najprodavaniji album u istoriji muzike Triler (na kraju ga je smenila kompilacija Eagles-a). Triler je imao i svoj rimejk – Triler 25, kada je četvrt veka kultnog albuma obeleženo i novom baladom – “For all time”. Kolekcija 13 Gremi nagrada, priznanje za najvećeg humanitarca koje mu je uručio predsednik SAD Ronald Regan i šlag na tortu – brak sa Lisom Meri Prisli, ćerkom kralja rokenrola Elvisa, brak tako nalik aristokratskim evropskim kraljevskim porodicama, onim koji se venčavaju među sobom. Ali, ovaj je imao opijatsku moć za fanove – kralj popa uzima princezu roka za ženu. Bajka ipak nije dugo trajala, ubrzo su se razveli.
Majkl je promenio muzičku video industriju spotovima, preokrenuo je koncept spota, a onaj za Triler trajao je 14 minuta i koštao pola miliona dolara.
U svojoj ekcentričnosti, imao je i “fiks ideju” koju mu Holivud nije ostvario – želeo je da igra Džejmsa Bonda.
Gracioznost pokreta, otelotvorenje gesla “stil je čovek”
Majklove pokrete izučavali su i naučnici – prkosio je gravitaciji svojim pokretom pod uglom od 45 stepeni, tom iluzijom kao kombinacijom uvežbanosti i specijalnih cipela. Mesečev hod – najpoznatiji je njegov pokret, slika Majkla kako klizi po podijumu jedna je od simbola 20.veka.
Slavni umetnik bio je poznat ne samo po svojoj muzici i plesu već i po svom prepoznatljivom stilu – od kostima vojničkog kroja, preko rukavica ukrašenih cirkonima do kožnih jakni raznih aplikacija.
U svojoj knjizi “Kralj stila: oblačenje Majkla Džeksona”, Majkl Buš, čovek koji je tokom 25 godina dizajnirao i pravio Džeksonove kostime za nastupe, opisuje kako je nastao i kako se razvio modni stil slavnog pevača.
“Odeća je morala da prijanja uz telo tokom nastupa”, svedočio je Buš u izjavi za agenciju Rojters, uz objašnjenje da je Džekson posebno voleo šljokice i perle jer su odašiljale svetlost sa scene.
Interesantan je razlog zašto su kravate i rese bile strogo zabranjene – zato što bi fanovi mogli da ih zgrabe, naveo je kostimograf.
“Razmišljao je i o najmanjem detalju”, a kao primer Buš navodi da su Džeksonove pantalone sve kraće kako je nastupao na sve većim stadionima jer je želeo da i ljudi u poslednjim redovima vide šljokice na njegovim čarapama.
Neki od najvećih muzičara današnjice, kao što su Beyoncé, Kanye, Madonna, Janelle Monae, Lady Gaga, Pharrell, Rihanna – kreativno mu duguju mnogo, a neskromni Kanye želeo je da bude baš Džekson u odevanju.
Ipak, Majkl Džekson je samo jedan, a u Srbiji ima i spomenik, ne pravi, već film “Spomenik Majklu Džeksonu” režisera Darka Lungulova.
Prijatelj teksta Roberto Baressi kosulje.rs
English