Novi periodični post: Šta je cirkadijalni ritam?

16/10/2020 in Ishrana
Novi periodični post: Šta je cirkadijalni ritam?

Lepota i Zdravlje

Poslednjih meseci periodični ili isprekidani posta (autofagija) stekao je veliku popularnost, a sve veći broj istraživanja potvrđuje koliko je on dobar za zdravlje.

Pored ovog načina ishrane stručnjaci preporučuju da se pridžavate stila života koji se naziva cirkadijalni ritam. On zahteva da uskladite dnevne, biološke cikluse organizma sa zakonima prirode od kojih smo se tokom digitalne (r)evolucije udaljili.

Šta je cirkadijalni ritam?

Pod cirkadijalnim ritamom se podrazumeva ciklus budnosti i sna, tj. naš unutrašnji, biološki časovnik, koji tokom 24 sata reguliše procese u organizmu.

Cirkadijalni ritam je pod kontrolom dela u mozgu koji se naziva hipotalamus. Kada do njega dopre informacija da smo izloženi svetlosti, on šalje signal telu da je vreme da budemo budni i aktivni. S druge strane, kad padne mrak, hipotalamus javlja da je vreme za odmor. Pored ovih, drugi važan faktor koji upravlja cirkadijalnim ritmom jeste – način ishrane.

Uloga hormona

Kako u našem organizmu ništa ne funkcioniše bez "uplitanja" hormona, kada pričamo o ovom procesu dva najvažnija su – kortizol i melatonin. Kad sve funkcioniše kako treba, nivo kortizola ujutro raste, zatim dostiže novi vrhunac u rano poslepodne (vreme ručka) i opadao kako se bliži veče. Melatonin se ponaša suprotno. Najniži je ujutro, pa zatim postepeno raste kako dan odmiče. To znači da bi u idealnim uslovima ujutro trebalo da se probudimo puni energije, a uveče da počnemo da se osećamo pospano iako u realnosti to često nije tako...

Veza sunca i ishrane

Ishrana po cirkadijalnom ritamu poznata je i kao "sunčeva dijeta". Po njoj unos hrane treba uskladi s izlaskom i zalaskom sunca, tj. funkcionisanjem hormona kortizola. Za sve koji ne znaju, kortizol utiče i na hormone štitne žlezde koji deluju na metabolizam. Kad kortizol ujutro raste, ubrzava se i metabolizam, a kad tokom dana kortizol padne, i metabolizam usporava.

Insulin

Nakon obroka telo luči insulin kao odgovor na podizanje nivoa šećera u krvi. Prema istraživanjima, ukoliko insulin raste u vreme koje nije uobičajeno, kao što je slučaj ako jedete kasno noću – to će poremetiti vaš cirkadijalni ritam i povećati rizik od hroničnih zdravstvenih problema, kao i od skladištenja masnoće.

Imajte na umu i jednostavno objašnjenje da se ne mogu svi procesi u organizmu dešavati istovremeno. Ako jedete kasno noću, varenje će biti sporije, proizvodnja želudačne kiseline neodgovarajuća, a javiće se i insulinska rezistencija.

Pravila posta cirkadijalni ritam

Post cirkadijalnog ritma se usredsređuje pre svega na pitanje - kad treba, a kada ne treba jesti. Stručnjaci najčešće predlažu da ujutro doručkujemo najranije u 7 h, a večeramo najkasnije u 19 h.

Naravno, nije moguće imati ishranu prema cirkadijalnom ritmu ukoliko se ne pobrinemo za to da ležemo i ustajemo u optimalno vreme - odlazak u krevet između 21 i 23 h, a buđenje između 5.30 i 8 h.

Više nego dovoljni razlozi da počnete da primenjujete ovakav stil života jeste i to što cirkadijalni ritam može pomoći da umanjite rizike od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja; pomaže pri gubitku viška telesne težine; obezbeđuje bolje varenje; smiruje hronične zapaljenske procese u organizmu i utiče na efikasnije funkcionisanje imunološkog sistema.

lepotaizdravlje.rs

Guliver/getty images

Komentari (0)

Loading