Estetska hirurgija – Opuštena bedra

by | 26 oktobra, 2020

Opuštena bedra, pri svakom koraku, dovode do neprijatnog trenja i stvaranja strija, dok višak kože, koji pritom nastaje, doprinosi narušavanju skladnog izgleda nogu. Na svu sreću, rešenje postoji…

Liftingom do efikasnih rezultata

Opuštenost kože na unutrašnjoj strani bedara, koja je manje-više povezana sa sekundarnim stvaranjem masnih naslaga, predstavlja fiziološku pojavu koja prevashodno pogađa žene nakon četrdesete/pedesete godine, ali se – ukoliko dođe do naglog gubitka kilograma – može pojaviti i ranije. U tim slučajevima, preporučuje se intervencija koja će, pored trenutnog estetskog rezultata, prevenirati i buduće opuštanje kože, koje je neophodno tretirati na vreme, kako, u suprotnom, u kratkom vremenskom periodu ne bi prouzrokovalo posledice očiglednije od dismorfije. Lifting bedara, odnosno unutrašnja kruralna dermolipektomija, predstavlja hiruršku intervenciju za preoblikovanje superomedijalne regije bedra, tj. redefinisanje njenog profila, izgleda i zategnutosti uklanjanjem masnog tkiva i viška kože.

Ukoliko su povlačenje tkiva i višak kože umereni, intervencija se obavlja pravljenjem reza na nivou preponskog kanala, kojim se odstranjuje komad tkiva, te tako i omogućuje zatezanje kože i mišića unutrašnje strane bedara. U slučajevima izraženije opuštenosti kože i mišića, i/ili prisustva očiglednog viška kože prouzrokovanog različitim faktorima (postoperativnim periodom nakon intervencije barijatrijske hirurgije – smanjenje želuca, velikog gubitka kilograma, starenja…), intervencijom se obuhvata kompletna dužina bedra: osim reza duž preponskog kanala, neophodno je napraviti još jedan na unutrašnjoj strani bedra sve do kolena. Nakon toga se odstranjuje višak kože i tkiva, te tako i smanjuje prečnik, što istovremeno doprinosi preoblikovanju bedra i njegovom lepšem izgledu.

Mikrohirurgija – manje invazivna alternativa

Uz abdominoplastiku, lifting spada u najtraženije intervencije za preoblikovanja tela među pacijentima koji su izgubili kilograme nakon drastičnih dijeta ili intervencije barijatrijske hirurgije. Kod ovih pacijenata vidna je izrazita opuštenost kože na nivou središnje regije bedara, koja ne samo da utiče na estetski aspekt već je i odgovorna za dermatitis u preponsko-kruralnoj regiji, koji može biti hroničan ili s mogućnošću recidiva, kao i na otežano kretanje.

Dermolipektomija unutrašnje strane bedara predstavlja deo body contouring paketa, koji može uključiti i abdominoplastiku (preoblikovanje regije abdomena), brahioplastiku (preoblikovanje ruku) i zahvate na torzou (preoblikovanje gornjeg dela tela). Često se u ovoj oblasti prednost daje preventivnoj liposukciji za redukciju debljine sloja masnih ćelija u regiji unutrašnje strane bedara, nakon čega sledi prava dermolipektomija. Zašto onda ne intervenisati direktno procesom lipoaspiracije?

Ova tehnika bi bila učinkovita jedino u slučaju umerenog prisustva masnih naslaga, toliko umerenog da ne može prouzrokovati povlačenje ili opuštanje kože. U svim drugim slučajevima, samo odstranjivanje tkiva dovoljno je efikasno. Intervencija se obavlja u opštoj ili spinalnoj anesteziji, traje dva do tri sata, a postoperativni tok dan ili dva.

Neželjeni efekti

Nedostatak tradicionalne dermolipektomije ogleda se u tankom, ali dugačkom, ožiljku, koji – počev od glutealne brazde – doseže skoro do prepone. Iako je često slabo uočljiv, može dovesti u pitanje kvalitet rezultata u pogledu estetike i naići na neprihvatanje kod samog pacijenta. Danas se ovaj problem rešava mikrohirurškom tehnikom koja se, pre svega, primenjuje u slučaju opuštenosti bedara i gluteusa, pod uslovom da ona nije prenaglašena. Suprotno tradicionalnom liftingu (kojim je predviđen jedan, širi rez), ova tehnika podrazumeva odstranjivanje iste količine viška kože, ali postepeno, tako da ne dovede do stvaranja vidljivih ožiljaka koji narušavaju izgled kože.

Tradicionalni vs mikrohirurški lifting

Razlika između tradicionalnog i mikrohirurškog liftinga suštinski je u samoj proceduri: prvi podrazumeva odstranjivanje velike količine kože pomoću skalpela, što doprinosi stvaranju velikih ožiljaka, a drugi uklanjanje velikog broja mikrodelova kože. Ishod je isti (eliminacija viška kože prouzrokovanog opuštanjem), no postoji značajna razlika s aspekta estetike: mikrohirurški lifting u potpunosti „poštuje” skladan izgled noge, do te mere da hirurški tragovi prouzrokovani brojnim mini-zahvatima, nakon nekoliko sedmica od tretmana, ne budu primetni.

Instrumentom se odstranjuju male količine kože, toliko male (prečnika 1 mm) da nakon oporavka na tretiranoj zoni ne ostaju ni naznake nekadašnjeg problema, te nema ni govora o potrebi za ponovnim odlaskom pod nož. Pred kraj intervencije, koja traje između 20 i 30 minuta, već se može primetiti delimično očvrsnuće same regije, koje se može tretirati dodatnim zahvatom u roku od 15 do 20 dana (idealni period za zarastanje tkiva). Postoperativni period ne predviđa ušivanje, već samo stavljanje hirurškog flastera, koji se skida u roku od sedam do deset dana.

Lepota i zdravljeGuliver/getty images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.