Materijalni svet: Za i protiv

by | 19 aprila, 2009

 

potrosnja


Zar je moguće da je neko loša osoba samo zato što želi da kupi novu, skupu tašnu? Naravno, tašna je bila prelepa – napravljena od meke kože, ukrašena sjajnim, elegantnim šnalama. Vesna je naučila da ceni kvalitet i dizajn i bila je apsolutno sigurna da je upravo ta tašna detalj koji će upotpuniti njen novi imidž.

 

Stigli smo kući i Srđan mi je odmah rekao da više ne može da nas zamisli kao par“, priseća se Vesna. „Onda je dodao da osoba koja bi jednoga dana trebalo da postane i njegova supruga ne bi trebalo da poklanja pažnju takvim stvarima. Moj gest ga je naterao da se zapita da li bih ja, da smo imali decu, davala prednost ličnim potrebama u odnosu na potrebe naše dece.“ Dakle, Srđan je doveo u pitanje Vesninu duhovnu stranu i nazvao ju je materijalistom.

 

Duhovno protiv materijalnog
MATERIJALIZAM. Reč koja sugeriše pohlepu, ekstravaganciju, neumerenost, hedonizam. Ukazuje i na osobu koja je „plitka“ i daje prednost stvarima nad emocijama. No, priznaćete da su to zaista teške optužbe – zbog samo jedne tašne. Istovremeno, primetno je da se sve više žena, koje prate modu, etiketira na isti način.
Radila sam desetak godina na, mogla bih to tako nazvati, periferiji modnog sveta, i često sam dobijala istu kritiku sa mnogo strana: od bivšeg dečka na račun svoje želje da posetim novi butik (za njega je to bio znak moralnog posrnuća, a ja sam to isto mislila o njegovim čestim odlascima u kladionice i beskonačnom sedenju za kompjuterom i igranju igrica), do reakcije njegove majke. ‘Znala sam da si novinar’, rekla mi je prilikom našeg prvog susreta, ‘ali nisam znala da pišeš o šnalicama i tašnicama‘. Izgovorila je ove reči tonom koji je nedvosmisleno ukazivao da me smatra površnom, čak manje vrednom osobom (koja, naravno, ne zaslužuje njenog sina!). Slično su reagovale i neke moje prijateljice, ironično me nazivajući ‘asesoar devojkom’. Iako sam bila gotovo uverena da se iza njihovih „otrovnih“ komentara krije zavist, naterale su me da razmislim o fascinaciji materijalnim stvarima (u ovom slučaju, modnim detaljima). Zbog čega interesovanje za lepe stvari izaziva toliki kriticizam? Pa zar i veliki moralni čistunci i osobe bogate duhom ne koriste parfeme poznatih dizajnera i ne hodaju u skupim cipelama?
Možda su „materijalisti“ samo predmet vređanja ljudi koji se osećaju manje vredno, nesigurno, iskompleksirano. Isto tako, dešava se da ljudima, nakon što im kažem čime se bavim, postane neugodno i da samokritičkim pogledom proveravaju izgled odeće ili obuće koju nose. Neki se do te mere osećaju predmetom moje tobožnje procene da spontano pokušavaju da se opravdaju: ‘Uh, ove cipele su stare. Htela sam već da ih bacim!’. Ali, ja zaista ne spadam u osobe koje procenjuju ljude oko sebe na osnovu onoga što nose, niti to želim da budem.
Verujem da ljubomora – koja se javlja još u vreme obdaništa i, nažalost, produžava do zrelog doba – igra značajnu ulogu u ovoj priči. Mnogo je lakše uvrediti osobu kojoj zavidimo, nego se izboriti sa zavišću. Uostalom, ovo osećanje je u osnovi našeg likovanja zbog moralnog, materijalnog, ili bilo kojeg drugog posrnuća bogatih i slavnih.
U tom smislu, ne čude me ni maliciozni komentari nekih mojih prijateljica – svaka od njih, u vreme kada mi je otvoreno pokazla prezir zbog sveta u kojem radim i živim, nalazila se u naročito lošoj životnoj fazi.“


Moda je korisna za zdravlje

Ali, zar zaista mora da bude tako? Na kraju krajeva, jedna od prednosti ženskog roda jeste i to što uživamo u lepoj odeći, elegantnim cipelama, kao i u zajedničkoj potrazi za tim stvarčicama. Dok sam živela u studentskom domu, i jedno kratko vreme u inostranstvu, jedna od omiljenih tema i povoda za okupljanje devojaka, bili su, naravno, odeća i prateći modni detalji. I, šta je u tome uopšte loše?
U poslednjih nekoliko godina, naučnici se sve više bave ispitivanjem uticaja mode na psihu čoveka, i prema dosadašnjim rezultatima, može da se zaključi da je moda, zapravo, korisna za zdravlje! Bavljenje modom (bilo u svojstvu kreatora bilo „konzumenta“) uzrokuje produkciju dopamina – hormona koji mozak stvara kada je osoba zaljubljena i srećna – a on održava vedrinu i pozitivan stav prema životu. Štaviše, američki naučnici, koji se bave izučavanjem moždanih funkcija, utvrdili su da šoping garderobe (kao i pratećih detalja) može da produži život, jer uključuje tri oblika zdravog ponašanja – fizičku aktivnost, donošenje odluka i pozitivan stav o ličnom izgledu. Takođe, jedan kanadski psiholog napisao je knjigu pod nazivom „Cipele dijeta“, u kojoj tvrdi da priliv adrenalina, koji osetite kada pronađete savršen par cipela, može da pomogne da smršate. Britanski psiholozi tvrde da doteran izgled može da zaštiti od udara automobila (vozači su, očigledno, skloniji da se zaustave na pešačkom prelazu osobi atraktivnog izgleda!).
„Naravno, u svemu postoje ekstremi. Interesovanje za materijalna dobra lako može, od zdravog, da pređe u patološko. Jednom sam sedela u društvu žene koja celo veče nije skidala pogled sa crne haljine koji sam imala na sebi. Izraz njenog lica nedvosmisleno je govorio: „Moram da kupim takvu haljinu!“. Imam jednu koleginicu koja me ne pozdravlja tipičnim: „Zdravo“, ili „Kako si?“, već uzvikom: „Hej, nova ogrlica!“. Mogla bih da navedem još mnogo takvih primera iz svoje najbliže okoline. Jednostavno, neki ljudi zaista imaju problem sa tim.“

Zlatna sredina
Ipak, i u uživanju u materijalni stvarima, kao i u svemu ostalom u životu, postoji zlatna sredina. Eskperti koji se bave lečenjem ovisnosti, uključujući i onu od šopinga (da, postoji i to!), veruju u umereni materijalizam. Dakle, kada bi Vesna zaista sebi kupovala garderobu i cipele, a zanemarivala potrebe svoje dece (što nikada ne bi uradila!), onda bi to bio problem. Ali, kupovina jedne tašne? Savršeno razuman čin. (Inače, Vesnin dečko je, nakon nekoliko meseci, tražio oproštaj, ali ona nije želela da se pomire. I, kupila je još jednu tašnu… i ušla u vezu sa muškarcem koji smatra da tašne upotpunjuju, pre nego što definišu, njenu ličnost.)
Zanimljivo je da Vesna nije oduvek imala ovakav stav prema šopingu. Naprotiv. Kao srednjoškolka, smatrala je da su duhovnost i materijalizam dve potpuno razdvojene stvari, štaviše, da jedna isključuje drugu. Verovala je da interesovanje za spoljašnjost može da poništi suštinu koja se nalazi u unutrašnjosti. Majka ju je često zvala da idu u šoping, govoreći da je to odlična stvar za poboljšanje raspoloženja i samopouzdanje, na šta bi Vesna samo zakolutala očima. No, vremenom je shvatila da je njena majka bila u pravu. U lepoj odeći zaista se osećate mnogo bolje. Zdravi kupci su zdravi ljudi. Oni se iskreno ponose sobom i svojim izgledom, uživaju u lepoti i kvalitetu, i osećaju da zavređuju lepe stvari. Zapravo, oduševljenje lepim stvarima, ne mora samo da se posmatra kroz stvari kojima ističemo ličnu, fizičku lepotu. Generalno, mnogi ljudi umeju da se dive lepoti kuća, uređenih bašti, građevina, automobila, slika… I, u tome nema ničeg materijalističkog, a pogotovo lošeg.
Međutim, Vesna je vremenom shvatila da će svet mode večito pratiti epitet „površno“, kao da će je većina ljudi i dalje smatrati pomodarkom i kaćiperkom. Nakon početnog osećaja nelagode, potrebe da se pravda i čestih preispitivanja svoje duhovnosti, zaključila je da se većina negativnih komentara zasniva na zavisti, i da je najbolje da ih ignoriše.
Nakon deset godina u poslu i ličnog sazrevanja, shvatila sam da ne mogu da promenim stav ljudi oko sebe. Kada neko odluči da u nešto veruje, ništa ne možete da uradite da to izmenite. Zato sam odlučila da radim ono u šta verujem i u čemu iskreno uživam, kako u poslu, tako i u životu. To je jedino važno!

 

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Dreamstime

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.