Duda Alapača: Jel’ ti to nešto meni…?

by | 28 oktobra, 2020
nedostatak vitamina D

Dođe tako neki dan, pa me sve mrzi.
Ustani, kažem sebi.
Ne mogu, neka me još malo, imam i ja dušu, buni se neka druga ja.
Dobro, de, evo prošlo deset, sad stvarno nema smisla…
A evo, evo, šta rondaš, ustaću…
Ustala sam.
Nisi. Ustani s obe noge, da te vidim da stojiš kraj kreveta. Tako. A ne kaniš se oblačiti…?
Ne vala, što.
Pa može ko doć’ a ti u bademantilu…
Pa..? Jel’ zabranjeno…?
Nije, nego, onako kažem. Što tol’ko jaku kafu kuvaš..?
Zato što mi tol’ko jaka – treba. I jača.
I sad ćeš je piti sat vremena..?
I duže, ako Bog da.
Da upalim teve..?
Pipni taj daljinski i ubiću te.
Dobro. A da uključim mašinu?
Koju..?
Bilo koju. Vidiš li kol’ko se veša nakupilo?
Neka je. Ne valja danas prati ništa.
Ni suđe..? Ni šerpe..?
To tek ne valja. Crveno slovo.
Jadno ono drvo života, gle koliko prašine ima na listovima.
Ja ne vidim ništa. (Pročitaj: Grlim po kućama)
Mogla bi bar da ga zaliješ…
Zalila sam ga… prošle nedelje.
Nije ti drvo ništa krivo.
Ne kažem da jeste… Jel’ mogu ja jednu kafu na miru da popijem…?
Ako obećaš da ćeš uključiti mašinu.
Koju..?
Koju god hoćeš, samo uključi.
Dobro, uključiću.
Znaš, ja ne mogu da funkcionišem u ovom neredu…
Pa ti se odseli.
Hahaha… obožavam taj tvoj vickasti smisao za humor.
Misliš “naš vickasti smisao za humor“…? Ti si ja, ja sam ti, helou..?
Ja ne znam kako te on trpi.
Što, šta mu fali..?
Ispeglana košulja, recimo.
Peglanje mi ne pominji.
Sutra ide na sastanak.
Dobro, ispeglaću mu je sutra onda. Danas ne mogu.
A šta ćeš za ručak..?
Koji ručak…? Nema danas nikakvog ručka. Еno im frižider pa nek’ se snađu.
Nema ništa, prazan. Samo jaja.
Pa neka kupe. Ja vala danas ne mrdam nikuda. Nek’ naprave prženice.
Dete da ti pravi prženice…?
Što, šta će joj biti..? I nije ona baš tako mala… I što me sad tako gledaš..?
Kako..?
Znaš ti kako, k’o da sam najgora, e tako.
Ne kažem da si najgora, samo…
Samo jesam najgora, jel’ da… A kamo ona priča – moraš da nađeš vremena za sebe, moraš da se posvetiš sebi, samo srećna žena može da bude dobra majka, trt, mrt..?! (Pročitaj: Duda Alapača: Karamba i karambita)
Tačno je – moraš da nađeš vremena za sebe, ali…
Ali ne ceo dan? Pet minuta i to je to..?
Nisam to rekla.
Ali si to mislila…
Ima paučine tamo…
Neka ima.
I prašine.
Neka je. Neće nikuda.
Neko te zove, javi se na telefon. Neki Marko kombi prevoz.
Ne mogu.
Pa zove te čovek…!
Zvaću ga kasnije. Šta bi da sam zaboravila telefon kod kuće…?
Ti nikad ne zaboravljaš telefon…
Kažem “da sam“…
Ona ti šerpa drugi dan stoji onako.
Pa..? Da nije šerpa kupila kartu za negde..?
Nije.
Eto vidiš. I ajd’ sad molim te ćuti, pusti me da završim ovu kafu, važi…?
A šta ga je trunja po ovom tepihu…
Udaviću te ako samo još jednu progovoriš..!
Moraš da usisaš danas. Kako god znaš.
Usisaću.
A iza troseda, nema čega nema, od popa brada.
Iza troseda je iza troseda.
I moraš veš da prostreš, završila ti je mašina.
Kad pre..?
Pa kratki program.
Neka ga još malo. Okreni na još jedno ispiranje.
I one zimske jakne ubaci da se peru, vidiš da je sve hladnije.
Ubaciću, ako uspem da ih nađem uopšte. Znaš li ti kad je bio mart…?!
A mogla bi makar malo supice napraviti… Imaš onu piletinu u zamrzivaču… Valja se, deca su to… a ni tebi ne bi škodilo.
Ne bi. (Duda Alapača: Ptičicaaaa…!)
A valjalo bi i da napišeš nešto.
Šta…?
Ne znam, što mene pitaš, ti si zadužena za pisanje.
Nemam inspiraciju.
Nađi je. Misliš da će neko da te čita na lepe oči..? Smisli nešto pametno, da bude kratko a jasno. Neku motivacionu priču, vole oni to danas.
Raja hoće veselo..?
Pa da, vidiš kako sve kontaš…Pišeš li…?
Pišem.
Ne pišeš, ne vidim da mrdaš prstima.
Mrdam, evo, mrdam..! Jel’ ti sad srce na mestu…?
Ne znam, čekam da vidim šta ćeš da napišeš.
Da nećeš i lajkove da mi brojiš..?
Što da ne..? Ako treba i to…
Baksuze..!
Lenštino…
Ljudski poremećaju…!
Ja – poremećaj..? Što ti uvek samo najbolje želim…? Jel’ mi to hvala? Za sve što sam učinila? Da nije mene…
E, ajde ne počinji opet, majke ti…
Neću. Evo, A neću reći… Što se mene tiče, možeš slobodno da se vratiš u onaj krevet. Nema veze, jedan dan više-manje…
Neću da se vratim u krevet. Ako mi skuvaš još jednu kafu. (Pročitaj: Duda Alapača: Sve laži sveta)
Al’ jaku. Onako baš.
Ne bi ti ruke otpale da si oprala ovu džezvu.
Jel’ ti to nešto meni..?
Ništa, ništa.

lepotaizdravlje.rsGuliver/getty images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.